Dragutin Matić - "Oko sokolovo": Priča srpskog izviđača koji je postao simbol borbe u Prvom svetskom ratu

Oštro izviđačko oko karakterisalo je Dragutina Matića, vojnika Velikog rata iz podnožija Suve planine, koji je ovekovečen ikoničnom fotografijom. Nosilac je više odlikovanja za iskazanu hrabrost, a njegova fotografija iz ratne 1914. godine obišla je svet.  Matić je postao simbol hrabrosti, a fotografija poznata kao "Oko sokolovo" nezobilazni podsetnik na stradanje srpske vojske. 

Gotovo da nema priče o srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, a da je ne prati fotografija izviđača koji svojim pogledom pokušava da prodre duboko u neprijateljsku teritoriju, prikupi sve informacije o neprijatelju i na taj način bude oči i uši srpske vojske. 

Tako je fotografija tada nepoznatog srpskog vojnika dobila naziv "Oko sokolovo". Međutim, tek pola veka kasnije saznaće se da je na slici upravo Dragutin Matić. Njegovi potomci i dalje žive na jugu Srbije i sa ponosom prenose priču o svom slavnom i skromnom pretku.

"Otac mi je pričao da nikada (Dragutin Matić) nije pričao o tim njegovim borbama i godinama provedenim u ratu. Na kraju, on nije nosio šajkaču, nosio je Šubaru", kaže praunuk Dragutina Matića, Zoran Matić.

Fotografiju je kroz objektiv zabeležio ruski fotoreporter Samson Černov i dugo se nije znalo koga je tačno uslikao. 1965. godine ta fotografija naći će se na omotu gramofonske ploče "Marš na Drinu", koja je korišćena u istoimenom filmu.

Tada je nišlijka Kostadinka Savić prepoznala Dragutina, poslala mu je ploču na kućnu adresu, a prema rečima njegovih predaka, Dragutin se iznenadio i obradovao.

Ostalo je istorija, istoriju koju čuva i njegov pravnuk. Kaže da ima planove da još više ulaže u spomen kuću.

"I tu su ostale neke stvari koje treba da se restauriraju. Na primer, taj šporet što je tu stajao, ovde gore je bila ta štucna, tamo postoji ognjište, a odavde čunak vodi do njega. Tu su se grejali, spavali i jeli. Tamo je bila soba, potpuno garava, gde se kuvalo. Dole je bilo ognjište, sa žarom, lepo urađeno — tamo je spremala baba, njegova snaja. Odavde, preko puta, uzbrdo, imao je svoje gumno, a gore još dve zgrade u kojima su čuvali stoku — uvek su imali dve krave i četiri do pet ovaca.", objašnjava on.

Zbog svog ratničkog iskustva bio je izuzetno poštovan u svom selu. Birali su ga za seoskog starešinu i za opštinskog odbornika. Njegovim zauzimanjem izgrađen je i seoski vodovod, koji i danas služi u njegovom rodnom Kaletincu.

"Bio je čovek pobožan, slavio je Svetog Alimpija, slavu koju smo svi preneli i svi to slavimo, istu slavu", kaže on.

Kada se razboleo 1969. godine, po njega je iz Niškog garnizona poslat vojni helikopter. Ipak, lekar je zaključio da Dragutin Matić ne bi izdržao put do bolnice. Umro je dva dana kasnije, 1. januara 1970.

Međutim, tu se sećanje na njega nije završilo. Na 80. godišnjicu proboja Solunskog fronta otkriven je njegov spomenik u centru Gadžinog Hana.