Gotovo polovina obolelih od dijabetesa još nije dobila dijagnozu: Kako na vreme prepoznati simptome podmukle bolesti
Komentari
14/09/2025
-10:00
Iako je broj dijagnoza dijabetesa porastao od početka ovog veka, skoro polovina obolelih širom sveta i ne zna da ima ovo hronično oboljenje, pokazuje nova analiza.
Udeo pacijenata koji dobijaju terapiju ili drže šećer u krvi na optimalnom nivou i dalje je nizak na globalnom nivou, pokazalo je istraživanje, objavljeno u časopisu The Lancet Diabetes & Endocrinology.
Prema ranijim podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", procenat nedijagnostikovanih slučajeva dijabetesa u Srbiji nešto je niži od svetskog proseka, ali je i dalje zabrinjavajuće visok i iznosi 39,3 odsto.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), oko 830 miliona ljudi širom sveta živi s dijabetesom, a istraživači procenjuju da će taj broj porasti na 1,3 milijarde do 2050. godine.
Analizirani su zdravstveni podaci iz 204 zemlje i teritorije u 2023. godini, a otkriveno je da 44,2 odsto ljudi starijih od 15 godina koji imaju dijabetes ne zna da boluje od te bolesti.
Najveći jaz beleži se u centralnoj podsaharskoj Africi, gde manje od 20 odsto obolelih zna da ima dijabetes.
"Ako skoro polovina ljudi s dijabetesom ne zna da ima ozbiljno i potencijalno smrtonosno stanje, to lako može prerasti u tihu epidemiju", rekla je u saopštenju Larin Staford, jedna od autorki studije i istraživač u američkom Institutu za metriku i evaluaciju zdravlja (IHME).
Povezane vesti
Mnogi uopšte ne primaju terapiju
Ali i pacijenti sa dijagnozom često teško dolaze do adekvatnog lečenja. Globalno, 8,6 odsto obolelih kojima je dijabetes dijagnostikovan uopšte ne prima terapiju, pokazala je studija. Među onima koji se leče, 58,4 odsto nema dobru regulaciju šećera u krvi.
Sveukupno, skoro četiri od pet slučajeva obolelih u svetu nema šećer pod kontrolom.
Razlike su velike od regiona do regiona. Najveća verovatnoća da se bolest dijagnostikuje je u razvijenim delovima Severne Amerike, a najbolji pristup terapiji imaju oboleli u razvijenim delovima Azijsko-pacifičkog regiona. Pacijenti u južnim delovima Latinske Amerike najčešće postižu dobru kontrolu šećera u krvi.
Nelečeni dijabetes može izazvati komplikacije opasne po život, poput dijabetičke ketoacidoze – stanja u kojem nedostatak insulina dovodi do nakupljanja kiselina u krvi.
Takođe, nelečeni dijabetes može oštetiti srce, bubrege, krvne sudove, oči i nerve. Rano otkrivanje i kontrola pritiska mogu pomoći da se takvi problemi izbegnu.
Simptomi dijabetesa uključuju zamućen vid, umor, neplanirani gubitak težine, pojačanu žeđ i učestalo mokrenje. Oni mogu biti blagi i razvijati se godinama pre nego što ih ljudi primete, navodi SZO. Kod osoba sa tipom 1 dijabetesa simptomi se javljaju mnogo brže, a ovaj tip je ređi i zahteva terapiju insulinom.
Istraživači pozivaju na veće napore da se dijabetes otkrije, leči i kontroliše širom sveta.
Povezane vesti
"Ciljane intervencije koje jačaju kapacitete zdravstvenih sistema da efikasno dijagnostikuju i leče dijabetes mogle bi dovesti do boljih zdravstvenih ishoda i smanjiti teret ove rastuće bolesti", poručili su autori studije.
Komentari (0)