"Antisrpski zid" i "srpski Majdan": Kakva su pretnja po stabilnost Srbije vojna udruživanja i najave protesta?

Predsednik Skupštinskog odbora za odbranu Milovan Drecun i karijerni diplomata Zoran Milivojević, govorili su o vojnoj neutralnosti Srbije usred formiranja regionalnih vojnih saveza i zatvaranja srpskih institucija na Kosovu i Metohiji od strane tehničke vlade u Prištini. Gosti Euronews Srbija ističu kako su vojni podsavezi susednih zemalja usmereni direktno protiv interesa Srbije i Republike Srpske, s obzirom da se radi o zemljama članicama NATO ili potpisnicama Partnerstva za mir sa NATO.

Milivojević ističe da je Srbija pod pritiskom, pogotovo sa zapada, zbog međunarodnog položaja i spoljne politike koju vodi, ali da čuva svoju neutralnost, koja je cenjena, što potvrđuju visoke posete.

"Poseta Pekingu i ono sve što smo videli, sad ova poseta Japanu govori u prilog tome da je Srbija anonimna ne bi došlo do tih poseta i ne bi imale takav odjek. Prema tome potpuno je jasno da Srbija, iako mala zemlja, ima, ja bih rekao, jedan međunarodni položaj koji je respektabilan, šta god ko mislio, a pogotovo u ovim sad okolnostima, u ovim turbulencijama na globalnom planu, u ovom uvodu u novi stari svetski poredak", rekao je Milivojević.

Milovan Drecun istakao je složenost bezbednosne situacije.

"Geopolitička situacija, posebno u bezbednosnom smislu, je izuzetno složena. Mi jesmo okruženi zemljama, članicama NATO-a ili onima koje su u partnerstvu za mir. Svakako smo teritorija preko koje se prelamaju interesi velikih sila. I tu postoje interesi velikih sila, postoje interesi NATO-a, Evropske unije, postoje interesi regionalnih zemalja poput Hrvatske, Albanije i nekih drugih. Ti interesi su najčešće suprotstavljeni našim vitalnim državnim i nacionalnim interesima. Ta vojna neutralnost Srbije nekome smeta" rekao je Drecun.

Regionalni podsavezi: Da li se stvara vojni "antisrpski zid"?

Drecun je kritikovao formiranje podsaveza Hrvatske, Slovenije i Albanije, tvrdeći da su usmereni protiv Srbije i Republike Srpske.

"Savez Hrvatske i Albanije sa takozvanim Kosovom, on je protiv nas, zato što obe zemlje žele da postignu maksimalno međunarodno priznanje takozvanog Kosova i da im stvore oružanu vojnu formaciju. Savez Hrvatske i Slovenije, pa vidite definisan je, tj. oni kažu da imaju posebnu odgovornost prema Bosni i Hercegovini i prema situaciji na Kosovu i Metohiji", kaže on i dodaje:

"Obe zemlje žele unitarizaciju Bosne i Hercegovine, dakle nestanak Republike Srpske, obe zemlje priznaju lažnu državu Kosovo i pomažu formiranje vojne formacije koje ne sme da postoji po rezoluciji 1244. Dakle, i Slovenija i Hrvatska i Albanija ne da ne poštuju, nego brutalno gaze rezoluciju 1244", rekao je Drecun.

Euronews Srbija

On tvrdi i to da je Hrvatska ta koja je inicijator ovih podsaveza, upravo kako bi naštetila Srbiji, a da je od strane NATO-a zapravo pružena podrška za ovakav razvoj događaja.

"Planovi Hrvatske su takvi da žele da stvore jedan vojni zid oko Srbije, kao što smo ranije imali sanitarne kordone, Hrvatska pokušava da što je moguće više država uključi u antisrpsku vojnu koaliciju, zato žele i Bugarsku da uvuku u sve to i naravno, da to remeti uspostavljeni balans", rekao je Drecun.

Milivojević je dodao da ovi savezi služe širim interesima SAD, između ostalog.

"Amerika to gleda u globalnom smislu. Znate, ne gleda ona to fragmentarno, nego ona gleda svoj interes, kad govorimo o ovome i ovoj geostrategiji o kojoj je gospodin Drecun govorio, ona to gleda u kontekstu globalnih interesa vezano za ono što je njen interes u ovom slučaju. Dakle da kontroliše jedan region, koji je izuzetno značajan, geostrateški je značajan, geopolitički, saobraćajno, kako god hoćete. Kontroliše i jug Evrope i u isto vreme ja mislim da preko tog prisustva i tog angažmana kontrolišu i svoje saveznike u Evropi na neki način i njihove interese", rekao je Milivojević i dodao:

"Želja Hrvatske je da dominira i da suzbije uticaj Srbije i da ostvari svoje strateške interese vezano za Srbiju. Najvažnije pitanje u Hrvatskoj je srpsko pitanje".

Zatvaranje srpskih institucija na KiM i udar na Srbe i stabilnost regiona

Kada je u pitanju situacija na Kosovu i Metohiji, koje je predmet obrazloženja za stvaranje saveza, a u jednom delu su prištinske institucije i deo tih saveza, Drecun pre svega osuđuje zatvaranje srpskih institucija na Kosovu i Metohiji, naglašavajući pokušaje Prištine da oslabi Srpsku listu.

"Dobra je odluka Srpske liste da učestvuje na izborima, ali se izbori održavaju u atmosferi pokušaja kriminalizacije Srpske liste, njenih članova, pretvaranja Srpske liste iz političke u nekakvu navodnu terorističku organizaciju, pokušaji da se raznim političkim trikovima, manipulacijama od strane Kurtija i njegovog režima, onemogući Srpska lista da učestvuje na izborima, da se ona kompromituje, da joj se umanji rezultat. Pa i kada postigne rezultat, onda da se raznim mahinacijama, kao što je bio slučaj na nivou pokrajine na nedavnim izborima, opet oduzme bar jedan poslanički mandat", rekao je Drecun i dodao:

"Bitno je da se ponovo osvoji vlast u te četiri opštine na severu KiM, pored ovih već postojećih gde Imamo da se Srpska lista pojavi na tim izborima, da srpski narod izađe na te izbore i da glasa za Srpsku listu, u protivnom, onih 20 odsto Srba koji su otišli povećavaće se na 40, 50 i više procenata".

Euronews Srbija

Milivojević je istakao da je gašenje srpskih institucija i pritisak na Srbe deo strategije za afirmaciju Kosova.

"Srbija je ključni problem za velike sile. To taktiziranje koje mi vidimo i u promeni američke politike koja ima naravno i globalne razmere, ali i u odnosu na nas zbog jednog drugog konteksta, zbog jednog sučeljavanja na globalnom planu koji se i preko nas prelama", rekao je Milivojević, i dodao:

"Kad pogledate i ovo što se događa na globalnom planu, sad vezano i za rat u Ukrajini, Peking nedavno i tako dalje, jedini ko iskače, gde stvar nije zaokružena - to је Srbija. I ne samo Srbija, nego srpski uticaj i u Bosni i Hercegovini. Pa ne mislite valjda da je Crna Gora stabilna država ili Severna Makedonija i da srpski uticaj i da položaj Srbije ne utiče na to. Pa utiče. I zbog toga je Srbija predmet".

Vojna parada povodom Dana srpskog jedinstva najjače vojske na Balkanu

Parada srpske vojske se organizuje povodom Dana srpskog jedinstva, na njoj ćemo videti oko 6.000 vojnika i najsavremeniju opremu. Ono što iznose stručnjaci je da je to prva vojska po naoružanju na Zapadnom Balkanu

"Naša vojska i treba da bude najjača na Zapadnom Balkanu. Mnogi zaboravljaju da je odnos snaga između nas i Hrvatske i u okviru BiH, između Republike Srpske i Federacija BiH, uspostavljen u Dejtonu i potonjim sporazumima. I tu je definisano kada je u pitanju pet najvažnijih kategorija naoružanja, avioni, helikopteri, tenkovi, artilerija, kao i da odnos između nas i Hrvata i broj vojnika bude na jednog hrvatskog vojnika, na jedan hrvatski tenk, dva naša", kaže on i dodaje:

"Isti odnos je u Republici Srpskoj u korist Federacije BiH. Federacija recimo ima dva vojnika, na jednog vojnika u Republici Srpskoj", naveo je Drecun.

TANJUG/ MINISTARSTVO ODBRANE

On navodi i to da je dobro poznato šta ko ima od naoružanja na Balkanu i da tu nema tajni.

"Sve što mi imamo od naoružanja, sve je transparentno nabavljeno, sve se zna. Uzmete li recimo Military balance, časopis, videćete sve, u glavu koliko vojnika imamo, koliko čega od naoružanja. Dakle, susedne zemlje znaju tačno šta imamo od naoružanja, kao što mi znamo šta oni imaju od naoružanja", rekao je Drecun i dodao:

"Ono što pokazujemo sada, je spremnost da možemo da podržimo našu vojnu neutralnost. Bez jake vojske mi ne možemo da sprovedemo vojnu neutralnost".

Milivojević je naglasio poruku parade.

"To je naše pravo i obaveza. I vi morate u jednom trenutku da date do znanja da ste spremni i sa tvrdom moći da branite ono što je vaš interes. Glavna poruka parade je odlučnost Srbije da ostane svoja na svom, da brani svoje državne i nacionalne interese svim sredstvima. I pre svega u funkciji odvraćanja, jer oko nas je NATO, mi nemamo nameru da ratujemo sa NATO-om, ali je očigledno da ima neki drugi koji bi preko radikalizacije hteli da ugroze i državni opstanak na neki način", rekao je Milivojević.

"Srpski Majdan" 1. novembra i da li može da dođe do njega?

U vezi sa radikalizacijom, tenzije u Srbiji su opet u porastu, a posebno nakon izveštaja Spoljno-obaveštajna služba Rusije da se u Srbiji za 1. novembar priprema "srpski Majdan". Drecun odbacuje mogućnost ovakvog razvoja događaja.

"Niti će biti nekog Majdana, niti će biti nekog građanskog rata u Srbiji. Izbori će biti onog trenutka kada se proceni da je to najsvrsishodnije, a ne na štetu interesa države i građana Srbije," rekao je Drecun i dodao:

"Država raspolaže sa odgovarajućim informacijama ko šta priprema. Videli smo i upozorenje ruske službe. Država ima, ponavljam, dovoljno kapaciteta da se suprotstavi tome".

Fonet/Marko Dragoslavić

Ipak, Milivojević upozorava na ozbiljnost pretnje.

"Treba to upozorenje ozbiljno primiti. Mislim da je ono dobronamerno i da postoje elementi koji kad stavite ovako na stolu pokazuju da ima elemenata i za tako nešto. Prvo imate radikalizaciju jednu koja ovde postoji, imate nezadovoljstvo i učešće stranog faktora sa našim položajem. Vidi se da tu postoji tesna saradnja", kaže on i dodaje:

"Vidi se da ovde ništa ne može da se uradi demokratskim metodama, političkim sredstvima, jer ne postoje uslovi. Prema tome, sa jednom radikalizacijom bi možda mogao da usledi neki pokušaj. Mislim da je to upozorenje nešto što zaslužuje pažnju i što ima smisla ako pogledate kontekst. A to da li je ostvarivo, to je drugo pitanje", rekao je Milivojević.

Gostovanje Drecuna i Milivojevića, kao i Temu jutra u celosti pogledajte u video prilogu.