Najava ograničenja za vozila sa srpskim tablicama na KiM: "Znalo se da će ovo doći na red, ali se niko nije bavio time"
Komentari16/09/2025
-14:11
Na Kosovu i Metohiji se priprema primena zakona o saobraćaju i boravišnim dozvolama, koji bi mogli da poremete život preostalih Srba, jer ograničava boravak vozilima sa srpskim tablicama, ali i građanima koji nemaju lične karte tzv. države Kosovo. U najskorije vreme, vozila sa registarskim tablicama gradova iz centralne Srbije na KiM mogu da borave najviše tri meseca, a građani više neće moći da ih voze uz ovlašćenje.
"Mi savetujemo vlasnike ova kola da ova kola, ili da idu na carinu i da ih registruju registruju preko carine u RKS, ili da ih prodaju za delove, ili da idu u Srbiju i da prodaju kola tamo. Znači, za nas je važno da sva kola što dolaze ovde, što ti voziš, ti treba da, ako imaš ovlašćenje, ti treba da budeš i građanin Srbije. Ako imaš ličnu kartu i iz Srbije, ti možeš to da voziš, ali ako nemaš to, onda ne možeš da voziš kola sa stranim tablicama", rekao je Veton Eljšani iz kosovske policije.
Politikolog Ognjen Gogić kaže da kada su završene preregistracije na RKS tablice, ostalo je otvoreno pitanja vozila kojima se upravlja uz ovlašćenje iz centralne Srbije.
"Bilo je poznato da će pre ili kasnije Priština da otvori pitanje tih ovlašćenja. I za svo ovo vreme niko se zapravo na to nije vratio, dok ponovo se nije došlo u situaciju kada građani nemaju odgovor na to pitanje. Dakle, tu je i ranije mogla srpska strana da potraži način kako da to prevaziđe, jer tu su građani bili i sami sebi prepušteni", rekao je Gogić.
Osobe koje nemaju lične karte tzv. džrave Kosovo moraće da se prijave policiji prilikom ulaska na KiM da bi ostali duže od tri meseca i da traže boravišnu dozvolu.
"Ovo drugo je radni odnos, to je permission of stay. To je kad neko dolazi ovde, neki stranac, i treba posle tri dana da se javi u policiju. Ali je iz Srbije, Srbin iz Srbije, treba da ide u Ministarstvo unutrašnjih poslova i da aplicira za prebivalište. Nije to nešto teško, to je veoma lako da se uradi, samo treba da znamo gde da idemo i da radimo to. To je uvek bilo ovako, samo što nije implementirano", kaže Eljšani.
Dušan Radaković iz Centra za zastupanje demokratske kulture kaže da se živi u "jednom rijalitiju".
Povezane vesti
"Bukvalno, policija traži 24 sata da ima uvid svako ko živi na Kosovu, gde je, šta je, šta radi, kako funkcioniše, da li mu se sluša telefon. Znači, živimo u jednom rijalitiju", rekao je on.
I srpske tablice i ovlašćenja, kao i problem sa ličnim dokumentima, trebalo je da budu teme dijaloga u Briselu.
"Radi se o jednom problemu koji je nasleđen, koji su svi znali da će pre ili kasnije doći na dnevni red, a niko se njime nije bavio. A pitanje je zašto sada? Naravno, tu je lokalna kampanja, tu su lokalni izbori. Uvek se nekako tempira da se sve te jednostavne mere Prištine odvijaju u to vreme, kada one mogu da donesu najviše političkih poena", navodi Gogić.
Za nepoštovanje zakona, za koje iz policije kažu da nisu novi, ali da do sada nisu implementirani, sledi kazna u iznosu od 200 do 270 evra.
Mijačić: Proizvod nerešavanja određenih stvari
Kako za Euronews Srbija objašnjava Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35, ova uredba bi trebalo po planovima privremenih vlasti da se primeni od 1. novembra, što znači da je ostavljen je neki vremenski period da se građani prilagode tome.
"To je naučena lekcija iz onih prethodnih jednostranih akata kada je period implementacije bio nešto mnogo kraći. Međutim, ovo pitanje je mnogo veće, kao što su i vaši sagovornici između ostalog rekli, od tih tehničkih stvari kako implementirati ovu odluku. Znači ona zadire u neka posebna pitanja, pre svega od značaju za srpsku zajednicu na Kosovu, ali i za sve one koji nemaju mogućnosti dobijanja kosovskih dokumenata. Tu govorimo takođe i o pripadnicima ostalih manjina, koji su iz ovog ili onog razloga ostali bez takve mogućnosti ili bili uskraćeni da dobiju kosovska dokumenta", rekao je on.
Kako je rekao, odlukom bi bio pogođen univerzitet, bolnice, pa čak i Srpska pravoslavna crkva.
Povezane vesti
"Ovo je jedan proizvod nerešavanja određenih stvari. Prvi sporazum, ja bih podsetio, koji je postignut u tehničkom mandatu, je bio sporazum o slobodi kretanja. I tada, 2011. godine, se smatralo da je sloboda kretanja, komunikacija ljudi, njihov slobodan dolazak i odlazak sa Kosova i iz Kosova u Srbiju, jedna civilizacijska norma. Danas, posle toliko vremena, opet imamo ovakvu vrstu ograničenja i to je zaista jedna jako teška odluka", rekao je Mijačić.
Ovakva odluka može da se suspenduje samo uz jedan odlučan pritisak međunarodne zajednice, dodao je Mijačić.
"Ona ne može biti implementirana do 1. novembra. Prosto ima jako puno ljudi koji ne mogu rešiti te svoje probleme do tog vremenskog perioda. Negde u međuvremenu je i predizborna kampanja. Lokalni izbori su, tako da će negde i pažnja biti skrajnuta i na te lokalne izbore. Tako da ovde jedino rešenje je da međunarodna zajednica izvrši pritisak na kosovske vlasti da se reše neka prethodna pitanja. Pitanje matičnih knjiga, pitanje dobijanja kosovskih dokumenata, priznavanja srpskih dokumenata u tom procesu. Vidite, vi imate jako puno ljudi koji žive na Kosovu ceo svoj život, ali ne mogu da imaju kosovske dokumente. I to nisu tehnički problemi koji mogu da se reše u ovih mesec i po dana, to su suštinski problemi koje moraju da se reše između ostalog i u kosovskoj skupštini i tu negde predstavnici koji predstavljaju srpsku zajednicu moraju da učestvuju u takvim procesima, moraju da alarmiraju i kosovsku javnost, ne samo srpsku javnost i međunarodnu zajednicu, o tome mora da se priča i u Prištini, i u medijima, jer prosto ovakva jedna mera zaista bi bila jedan fatalan udar za srpsku zajednicu", rekao je on.
Povezane vesti
Komentari (0)