Mit o najpopularnijem makronutrijentu: Šta se događa u našem telu kada unesemo previše proteina
Komentari
09/09/2025
-08:36
Proteini kao makronutrijenti poslednjih godina su glavna tema kreatora fitnes sadržaja na društvenim mrežama, koji tvrde da su ključni za efikasno mršavljenje i sprečavanje gubitka mišića.
Reklame za dodatke ishrani poput proteinskih šejkova nalaze se svuda na internetu, a pomama za proteinima je tolika da proizvođači hrane sve češće ističu sadržaj tog nutrijenta na pakovanjima, ne bi li povećali prodaju.
Ali, da li su velike količine proteina zaista korisne i kakve su posledice preteranog unosa?
Unos dovoljne količine proteina je značajan, jer oni učestvuju u izgradnji mišićnog tkiva, enzima i hormona, važni su za imunitet, a neka istraživanja pokazuju da podstiču osećaj sitosti.
Preporučeni dnevni unos za odrasle iznosi 0,8 g proteina po kilogramu telesne mase, a istraživanja na zapadu pokazuju da većina ljudi unose dovoljne količine.
Ipak, mnogi se trude da dodaju još više.
Za ljude koji rade na povećanju mišićne mase kroz trening snage (na primer, dizanje tegova), unos proteina do 1,6 g po kilogramu telesne mase dnevno (144 g za osobu od 90 kg) može pomoći razvoju snage i mišićne mase.
Unsplash
Povezane vesti
Međutim, istraživanja pokazuju da unos iznad tog nivoa ne donosi nikakve dodatne koristi, a da čak može izazvati probleme.
Šta se dešava kada unosimo previše proteina?
Višak proteina se ne izbacuje jednostavno urinom ili stolicom - on ostaje u telu i ima različite efekte.
Proteini su izvor energije, pa njihov preveliki unos znači i veći ukupni energetski unos, a kada jedemo više nego što nam je potrebno, višak se pretvara u masno tkivo.
Unsplash
Postoje i zdravstvena stanja kod kojih se unos proteina mora strogo kontrolisati. Na primer, osobe sa hroničnom bubrežnom bolešću moraju paziti na unos proteina (uz nadzor dijetetičara) da ne bi dodatno oštetile bubrege.
Postoji i stanje poznato kao trovanje proteinima, kada se unosi previše proteina, a premalo masti, ugljenih hidrata i drugih hranljivih materija.
Naziva se i "zečja izgladnelost" (rabbit starvation), po iskustvu kanadskog istraživača Viljalmura Stefansona s početka 20. veka, kada su ljudi koji su se hranili gotovo isključivo (izuzetno nemasnim) zečevima brzo ozbiljno obolevali.
Važno je odakle dolazi protein
Proteine unosimo i iz biljnih izvora (pasulj, sočivo, integralne žitarice) i iz životinjskih (jaja, mlečni proizvodi, meso, riba).
Povezane vesti
Visok unos proteina iz životinjskih izvora povezan je u mnogim studijama sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa dva, pa čak i karcinoma.
S druge strane, veći unos biljnih izvora proteina povezan je sa manjim rizikom od smrti usled raka, smanjenim rizikom od dijabetesa tipa 2, boljim nivoom holesterola u krvi.
Unsplash
Mnogi životinjski izvori proteina sadrže i mnogo masti, posebno zasićenih, koje povećavaju rizik od hroničnih bolesti.
Biljni proteini, za razliku od toga, često dolaze zajedno sa dijetnim vlaknima, kojih većini ljudi nedostaje, a koja smanjuju rizik od hroničnih bolesti i čuvaju zdravlje creva.
Kako pronaći ravnotežu
Na kraju, poreklo proteina i balans između biljnih i životinjskih izvora važniji su od samog povećavanja količine.
Proteini, masti i ugljeni hidrati funkcionišu zajedno kako bi telo ostalo zdravo i imalo dovoljno energije.
Potrebni su nam svi makronutrijenti, uz vitamine i minerale, u pravim razmerama da bismo sačuvali zdravlje, piše Science Alert.
Komentari (0)