Kako je nastao kiseonik? Naučnici konačno veruju da imaju odgovor na ovo pitanje

Postepeno usporavanje Zemljine rotacije tokom milijardi godina moglo je igrati ključnu ulogu u jednoj od najdubljih promena u istoriji planete: porastu atmosferskog kiseonika, prema studiji objavljenoj u časopisu Nature Geoscience.

Ova promena, poznata kao Veliki oksidacioni događaj, izmenila je hemiju Zemlje i otvorila put evoluciji složenog života.

U vreme formiranja Zemlje pre oko 4,5 milijardi godina, planeta se okretala znatno brže nego danas. Na ogromnim vremenskim skalama, gravitaciono privlačenje Meseca je uzrokovalo usporavanje Zemljine rotacije, polako produžavajući trajanje svakog dana. Prema studiji, ova promena je možda pružila cijanobakterijama - mikrobima sposobnim za fotosintezu, više sati dnevne svetlosti, omogućavajući im da oslobađaju sve veće količine kiseonika u atmosferu.

Pre oko 2,4 milijarde godina, ovi organizmi koji proizvode kiseonik izazvali su dramatičnu planetarnu promenu. Međutim, naučnici su se dugo pitali zašto je oksigenacija atmosfere kasnila, iako su cijanobakterije postojale ranije. Tim iza studije predlaže da bi ključni faktor mogla biti nedovoljna dnevna svetlost u ranijim, kraćim danima Zemlje, ograničavajući raspoloživo vreme za fotosintezu.

Danas rotacija Zemlje nastavlja da se uspostava tempom od oko 1,8 milisekundi po veku. Iako je neprimetna u svakodnevnom životu, ova promena je možda duboko oblikovala Zemljinu atmosferu - i neophodne uslove za život, pre milijardi godina.