Pronađen još jedan "mesec" u Zemljinoj orbiti: Kako se svemirski kamen tako dugo "krio" od astronoma

Astronomi su otkrili novi kvazimesec u blizini Zemlje, mali svemirski kamen koji se, kako stručnjaci kažu, u orbiti naše planete nalazi neprimećen već oko 60 godina.

Novo nebesko telo, nazvano 2025 PN7, pripada grupi asteroida bliskih Zemlji i za jedan obilazak Sunca potrebno mu je godinu dana.

Kvazimeseci se razlikuju od privremenih "mini-meseca", poput objekta 2024 PT5, koji je tokom 2024. dva meseca kružio oko Zemlje i za koji su astronomi smatrali da je zapravo Mesečev deo.

Novootkriveni 2025 PN7 samo je jedan od nekolicine poznatih kvazimeseca u blizini Zemlje, među kojima je i Kamoaleva, koja je inače jedna od tema kineske misije Tianwen-2, lansirane u maju, koja bi trebalo da prikupi uzorke tog kamena i vrati ih na Zemlju 2027.

Opservatorija Pan-STARRS, smeštena na vulkanu Haleakala na Havajima, zabeležila je 2025 PN7 29. avgusta. Podaci iz arhiva pokazali su da se taj objekat već decenijama nalazi na orbiti sličnoj Zemljinoj.

Slabašan sjaj malog pratioca

Kvazimesec se "krio" od astronoma toliko dugo jer je mali i vrlo slabog sjaja, objašnjava Karlos de la Fuente Markos, istraživač sa Fakulteta matematičkih nauka na Univerzitetu Komplutense u Madridu, autor rada o ovom svemirskom telu. Njegov članak objavljen je 2. septembra u časopisu "Research Notes of the American Astronomical Society", koji objavljuje brze, nerecenzirane astronomske beleške.

Prema njegovim rečima, kamen pri najbližem prolasku dolazi na oko 299.000 kilometara od Zemlje. U proseku je udaljen 384.400 kilometara, koliko je i Mesec, navodi NASA.

"Može se otkriti postojećim teleskopima samo kada nam priđe dovoljno blizu, kao što je to bio slučaj ovog leta. Prozori vidljivosti su retki i kratki. To je izazovan objekat", kaže de la Fuente Markos.

On dodaje da proučavanje kvazimeseca može otkriti mnogo o našem delu svemira.

"Sunčev sistem je pun iznenađenja, zato nastavljamo da tragamo. Postojanje 2025 PN7 sugeriše da možda ne postoji donja granica za veličinu kvazisatellita", istakao je naučnik.

Privremeni saputnik

Astronomi još pokušavaju da procene veličinu 2025 PN7. Prema Markosovim rečima, razumno je pretpostaviti da prečnik iznosi oko 30 metara, mada bi mogao biti i svega 19 metara, prenosi CNN.

Za sada, to je najmanji poznati kvazimesec koji je kružio pored Zemlje.

Tokom vremena, 2025 PN7 prelazi iz kružne orbite nalik Zemljinoj u orbitu u obliku potkovice, sličnu orbiti Kamoaleve. U tom režimu kretanja može se udaljiti čak 297 miliona kilometara od Zemlje.

Očekuje se da će u trenutnoj bliskoj orbiti ostati još oko 60 godina, pre nego što ga Sunčeva gravitacija ponovo povuče dalje od nas.

Još uvek nije poznat sastav ovog kamena.

pixabay

"Na osnovu onoga što zasad znamo, gotovo sigurno je reč o prirodnom, kamenom objektu. Ponekad se stari sateliti ili delovi raketa nađu u sličnim orbitama, ali obično možemo razlikovati prirodne (asteroide) od veštačkih (satelita) prema načinu na koji im orbite evoluiraju u kratkom periodu", kaže je dr Tedi Kareta, docent na Odeljenju za astrofiziku i planetarne nauke Univerziteta Vilinova.

Kareta, koji je ranije proučavao mini-mesece i kvazimesece, nije učestvovao u ovom istraživanju i kaže da su loši vremenski uslovi zasad ometali njegova posmatranja.

Iako bi 2025 PN7, poput Kamo'oalewe, mogao biti deo Meseca, potrebni su dodatni podaci da bi se to potvrdilo, kaže de la Fuente Markos.

U planu misije koje istražuju kvazimesece

On veruje da je 2025 PN7 potekao iz takozvane Arđunske populacije asteroida, koja je ime dobila po jednom od junaka iz indijskog epa "Mahabharata". Za razliku od glavnog asteroidnog pojasa između Marsa i Jupitera, Arđuna nije jasno definisan pojas, već grupa malih svemirskih stena koje imaju orbite slične Zemljinoj.

De la Fuente Markos ranije je predlagao da je mini-mesec 2024 PT5 takođe pripadnik Arđuna populacije, koji je možda potekao sa Meseca pre nego što je postao deo te grupe.

"Sada znamo da materijal izbačen tokom udara na Mesec može doprineti nastanku članova sekundarne Arđuna populacije asteroida", rekao je on.

Iako kvazimeseci i mini-meseci mogu prići našoj planeti, obično ne predstavljaju opasnost od udara, naglašava Markos. Dakle, 2025 PN7 nije pretnja.

Slanje misija kako bi se istražili kvazimeseci, poput planova misije Tianwen-2 za Kamo'oalewu, moglo bi otkriti pravo poreklo i istoriju ovih intrigantnih svemirskih tela i otvoriti druge mogućnosti.

"Ovi asteroidi su relativno lako dostupni za bespilotne misije i mogu poslužiti za testiranje tehnologija planetarnog istraživanja uz razuman trošak", zaključuje de la Fuente Markos.