Koliko je porasla cena zlata od početka godine: Hoće li dostići 5.000 dolara za uncu u 2026. godini
Komentari
13/09/2025
-21:21
Cena zlata je tokom poslednje nedelje avgusta porasla za 2,33 odsto i kretala se u rasponu od 3.373,89 do 3.449,26 dolara po unci, pa je dostigla rekordne nivoe. Prema podacima od petka, 5. septembra, cena zlata je porasla na 3.552,16 dolara za uncu i gotovo je izvesno da će nastaviti da raste. Njujorška bankarska korporacija Goldman Saks nedavno je upozororila da bi cena zlata mogla iduće godine da poraste i na skoro 5.000 dolara za uncu ako bi nezavisnost američkih Federalnih rezervi bila ugrožena i ako bi investitori preusmerili samo mali deo ulaganja iz državnih obveznica u zlato. Postavlja se pitanje koliko je to realno i koji faktori utiču na cenu zlata.
Finansijski broker Branislav Jorgić kaže za Euronews Srbija da je u januaru ove godine, kada je na mesto američkog predsednika došao Donald Tramp cena zlata bila oko 2.600 dolara za uncu.
"Za 7-8 meseci cena je otišla je za čak 1.000 dolara, nekih 30-40 odsto, što je izuzetan rast. To je posledica globalne ekonomske i političke krize koju Tramp pokušava da stavi pod kontrolu. Za sada je tu situacija dosta konfuzna i onda jednostavno investitori beže na sigurna ulaganja, a između ostalog zlato je jedno od sigurnih ulaganja za većinu investitora", rekao je on.
Osnovna prognoza Goldman Saksa predviđa da bi cena zlata u normalnim okolnostima mogla da poraste na 4.000 dolara po unci do polovine 2026. godine.
U slučaju izuzetno negativnog šoka, kao što je ozbiljno ugrožavanje nezavisnosti Federalnih rezervi koje bi pokrenulo paniku investitora, cena zlata skače na 4.500 dolara.
Najekstremniji scenario predviđa da bi investitori mogli da preusmere jedan odsto svojih ulaganja iz državnih obveznica u zlato, što bi dovelo do skoka cene ovog metala na skoro 5.000 dolara za uncu.
Jorgić navodi da je teško proceniti šta će se dešavati sa cenom zlata, navodeći faktore koji će uticati na kretanje cene.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, u uslovima smirivanja političke i ekonomske krize cena zlata će stagnirati.
"Ukoliko dođe do daljih konfrontacija na relaciji Sjedinjene Američke Države, Ukrajina, Rusija ili, ne daj Bože, da se tu umeša i konfrontacija sa Kinom, i ukoliko dođe do eskalacije sukoba na Bliskom Istoku, mada to je već dosta eskaliralo, cena zlata može da ide dalje gore", rekao je on.
profimedia
To, dodaje, prema predviđanjima Goldman Saksa o dostizanju cene od 5.000 dolara znači da investitori očekuju da tu neće doći ni do kakvog smirivanja, ni političke, ni ekonomske krize.
"Ukoliko zaista ne dođe, onda će se to verovatno desiti, a ako dođe ili bar osetimo da ide to u pravcu smirivanja, onda će cena zlata možda blago rasti ili stagnirati", rekao je Jorgić.
"Zlatno pokriće"
Još jedan faktor koji će biti bitan za cenu zlata jeste koliko će centralne banke evropskih država i centralne banke na Dalekom Istoku, intenzivno kupovati zlato u cilju pokrića svojih deviznih rezervi.
Jorgić navodi da je Srbija unazad dve, tri godine dosta intenzivno kupovala veću količinu zlata.
"Predsednik naše države rekao je tokom nedavne posete Kini da će koristiti sva prava preče kupovine zlata koje proizvedi Ziđin. Praktično i dalje imamo nameru intenzivne kupovine zlata što se tiče naše države ali to će, koliko mogu da primetim, biti praksa i značajnog broja drugih država", rekao je on.
Povezane vesti
Narodna banka Srbije o rezervama zlata
Rezerve zlata su na kraju jula iznosile rekordnih 50.788,8 kilograma i imale su vrednost od 4.709,8 miliona evra, što je činilo 16,6 odsto bruto deviznih rezervi. Tokom jula zlatne rezerve povećane su za 476,8 kilograma, u potpunosti kupovinom zlatnih poluga na domaćem tržištu od kompanije Srbija Ziđin Koper. U julu je povećana vrednost zlatnih rezervi u evrima za 176,8 miliona evra, većim delom usled delovanja tržišnih faktora (rast cene zlata u dolarima i jačanje dolara prema evru), a manjim delom usled kupovine gotovo pola tone zlata tokom meseca. Od početka godine (januar–jul) zlatne rezerve su povećane za 2.639,1 kilogram, dok je njihova vrednost povećana za 826,2 miliona evra (u ambijentu rasta vrednosti fine unce zlata u dolarima za 26,4 odsto i slabljenja dolara prema evru za 9,0 odsto na međunarodnom tržištu).
Jorgić napominje da je Srbija kupovala sve količine koje je Ziđin proizveo koristeći pravo preče kupovine, ali da to nije bilo dovoljno za ambiciozne kupovine koje je NBS imala, pa je kupovala i dodatnu količinu zlata na svetskom tržištu.
Osim faktora koji utiču na cenu zlata a koji se odnose na odluke centralnih banaka o intenzivnoj kupovini, Jorgić smatra da tu postoji još nešto što bi moglo znatno da utiče na rast cene tog plemenitog metala.
"U jednom trenutku predstavnici kineskih državnih organa su rekli da bi oni mogli da se odluče da idu na juan sa zlatnim pokrićem, kao što je dolar imao zlatno pokriće do 70-tih godina 20. veka. Znači, ukoliko oni procene da mogu da stave juan kao drugu rezervnu valutu u svetu, oni će krenuti u tu politiku kupovine veće količine zlata i održavanje juana sa zlatnim pokrićem, što će onda verovatno povoljno uticati na prihvatanje juana kao druge rezervne valute pored dolara. Da li će se to desiti ili neće, to za sada ne znamo", rekao je on.
Komentari (0)