Ko je Albanka koja je odbila milijardu dolara od Zakerberga? Od skromnog odrastanja do "kraljice" veštačke inteligencije

Mira Murati, koja je odbila ponudu Marka Zakerberga, promoviše novi model veštačke inteligencije sa društvenom svešću.

Može li tako bezličan i hladan koncept kao što je veštačka inteligencija da se spoji sa rečima poput "ljudski orijentisana" i "odgovorna"? Ulozi su veliki, a Mira Murati je preuzela zadatak da to ostvari. Kao jedna od najpoznatijih i najistaknutijih figura u brzo rastućem polju veštačke inteligencije, Murati je poslednjih meseci uložila svu svoju energiju u stvaranje nečega vrlo različitog od onoga što obično zamišljamo kao AI (Artificial Intelligence).

Ona toliko veruje u ovu viziju da je rekla ne ponudi od milijardu dolara Marka Zakerberga da se pridruži Meta timu. Ne samo da je odgovorila negativno, već je i sama pokušala da privuče vodeće rukovodioce kompanije Meta da se pridruže njenom projektu. Motiv nije bio samo izuzetno visoka plata, već i osećaj da će stvoriti veštačku inteligenciju koja poštuje čoveka.

Mira Murati je odrasla u skromnoj porodici, a sa 16 godina je napustila Albaniju kako bi se školovala u Kanadi, a potom diplomirala inženjerstvo na Dartmut koledžu u SAD. Karijeru je počela u Tesli, na razvoju Modela X, a 2018. godine prelazi u OpenAI.

Budućnost veštačke inteligencije

Sada je vlasnica startapa Thinking Machines Lab. Kompaniju je osnovala prošlog februara, a pažljivi posmatrači su primetili da je njen zvanični naziv PBC (Public Benefit Corporation), kompanija za javno dobro. Ovo je posebna pravna forma koja postoji uglavnom u SAD: to je profitno preduzeće, ali sa statutarnom obavezom da uzima u obzir ne samo profit akcionara, već i širi društveni/javni interes.

Uticaj i priznanje koje Murati uživa u uskom krugu programera najvišeg nivoa videlo se po tome koliko njih je odlučilo da napusti svoje udobne pozicije i beneficije u velikim gigantima i pridruži joj se. Njen tim danas uključuje oko 30 vrhunskih istraživača i inženjera, koji se u industriji karakterišu kao "dream team", piše NewMoney.

profimedia

Kao nekome ko u svojoj biografiji ima poziciju tehničkog direktora (CTO) u OpenAI, gde je vodila razvoj ChatGPT-a, DALL·E-a i Codex-a, kao i jedinstvenu kombinaciju tehničke inteligencije, koju opisuju kao "stratešku jasnoću i ljudsku osetljivost", vrata su joj svuda otvorena.

A 36-godišnja dama iz Valone, koja je bila stipendista na čuvenom Dartmutu, čini se da je odlučna da ide do kraja.

Veliko "ne"

To je dokazala u praksi, odbijanjem Marka Zakerberga. Dinamika kojom Murati i njen tim napreduju privukla je pažnju magnata, koji je ponudio milijardu dolara da kupi Thinking Machines i integriše ga u svoj novi Superintelligence Lab. Odbijanje ponude nije bila samo finansijska odluka, već i potvrda vere u prvobitnu misiju i nezavisni put kompanije. U izjavama datim u avgustu, Murati je razjasnila da su njen prioritet autonomija i misija kompanije, a ne brza apsorpcija od strane tehnološkog giganta. Uostalom, to je nastojala i kada je napustila Open AI 2024. godine, izazivajući prvi veliki potres u ovom sektoru.

Razvoj startapa bio je brz. U roku od nekoliko meseci privukao je vodeće istraživače iz OpenAI, Meta, Mistral i drugih kompanija, uključujući suosnivača Džona Šulmana, i dostigao procenjenu vrednost od 12 milijardi dolara. Nakon odbijanja Zakerberga, usledila je nova runda finansiranja od dve milijarde dolara u julu 2025. godine, sa vodećim investitorom Andresenom Horovicem i učešćem čak i vlade Albanije.

profimedia

Upravna struktura je dizajnirana tako da Murati ima odlučujući glas u upravnom odboru, a osnivači akcionari imaju glasove 100 puta teže od regularnih akcionara. To znači da će šef i osnivački tim imati apsolutnu "moralnu" kontrolu nad tim kako će se usmeravati aplikacije i veštačka inteligencija u godinama koje dolaze. 

Usledila je potom organizovana kampanja zapošljavanja istraživača iz Thinking Machines Lab-a od strane Mete, uz bogat paket ponuda u rasponu od 200 miliona do 1 milijarde dolara po osobi, plus dodatne ponude do 1,5 milijardi dolara za određene rukovodioce poput Endrjua Tulotsa. Treba napomenuti da nijedan član Mirinog tima nije prihvatio ponudu. Ova odluka odražava dublje vrednosti: vera u misiju, snažna kultura, posvećenost i vizionarsko liderstvo često su privlačniji od bilo kakve novčane motivacije. Ovakav stav pokazuje da u trci za dominacijom u AI, posebno u razvoju opšte inteligencije (AGI), nisu dovoljni samo novac, već i zajedničke vrednosti, vizija i osećaj odgovornosti.

Murati više nije samo dobro plaćeni zaposleni, već lider koji može da pregovara na ravnopravnoj osnovi sa gigantima i čak se pozove na moralnu prednost. Zato njeno liderstvo nije prošlo nezapaženo: našla se na listi "Time 100 najuticajnijih ljudi u AI-ju" za 2024. godinu i na listi "Fortune 100 najmoćnijih poslovnih žena" za 2023. godinu. Mnogi kažu da će do kraja 2025. godine sebi već obezbediti vrh obe liste.