Minimalac pod pritiskom, Nikolić: "Inflacija će uzeti danak, realna vrednost minimalne zarade dosta niža"

Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici odluku o redovnom povećanju minimalne zarade od 1. januara 2026. godine na 551 evro, što je povećanje od 10,1 odsto. Minimalna zarada će biti povećana na 371 dinar po radnom času i iznosiće mesečno 64.554 dinara. Pre toga, minimalna zarada biće vanredno povećana od 1. oktobra ove godine za 9,4 odsto ili sa 450 na 500 evra.

"U nadležnosti je Vlade i Socio-ekonomskog saveta da se dogovore oko cene, ali očigledno Vlada ima mogućnost da sama donese odluku u skladu sa pravilima", objasnila je Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica magazina Biznis i Ekonometar u razgovoru za Euronews Srbija, naglašavajući da je reč o nominalnom povećanju.

Ovo povećanje, međutim, dolazi u kontekstu visoke inflacije, koja će prema prognozama Narodne banke Srbije do kraja godine dostići gornju granicu od oko 5 odsto.

"To je visoka inflacija, duplo veća nego u EU, i inflacioni porez će uzeti svoj danak", upozorila je Nikolić, dodajući da će realna vrednost minimalca biti značajno smanjena, kako ove, tako i sledeće godine.

Posebno zabrinjavajuće, prema njenim rečima, jesu najavljena poskupljenja električne energije, koja neminovno povlače lanac drugih poskupljenja.

"Do sada se nije dogodilo da povećanje cene električne energije ne uzrokuje i druga povećanja u lancu", istakla je ona, ukazujući na dodatni pritisak na životni standard građana.

Sindikati su, prema njenoj oceni, opravdano tražili povećanje minimalca na 70.000 dinara, što je potkrepljeno njihovim analizama i procenama. Međutim, čak i sa ovim iznosom, minimalna zarada ne omogućava dostojanstven život.

"To je zarada koja jednoj četvoročlanoj porodici ne može da omogući preživljavanje. Ako su dve minimalne zarade u porodici, to može značiti kakav-takav život, ali sa jednom nije moguće", naglasila je.

Ona je kritikovala koncept minimalne potrošačke korpe, ističući da je ona svedena na puko preživljavanje.

"Minimalna potrošačka korpa je toliko minimalna da je to samo preživljavanje. Možete tako jedan mesec, ali ne možete više meseci ili godina", dodala je, predlažući da se za merenje životnog standarda koristi prosečna potrošačka korpa, koja bolje odražava stvarne potrebe građana.

Nikolićeva je posebnu pažnju posvetila ogromnim socijalnim razlikama u zaradama. Prema podacima za jun, prosečna plata u javnom sektoru iznosi preko 111.000 dinara, dok je kod preduzetnika tek oko 56.000 dinara, što je ispod minimalca. Medijalna zarada, koja bolje pokazuje stvarnu situaciju, iznosi oko 83.000 dinara, što znači da polovina zaposlenih u privredi prima manje od tog iznosa.

"To su ogromne socijalne razlike između javnog sektora, preduzetnika i većine zaposlenih", upozorila je Nikolić, naglašavajući da čak ni povećanje minimalca ne može značajno ublažiti ovaj problem.

S druge strane, povećanje minimalne zarade predstavlja izazov za preduzetnike, koji često nemaju finansijske kapacitete da isprate ove troškove, uprkos olakšicama koje država pruža kroz oslobađanje od dela poreza i doprinosa.

"Pitanje je da li će svi preduzetnici moći da ispoštuju ovu zakonsku obavezu", rekla je upozoravajući na moguće posledice po poslovanje malih preduzeća.

Država, prema njenim rečima, ima mehanizme da se nosi sa ovim troškovima, ali preduzetnici često nemaju tu mogućnost, što može dovesti do daljih ekonomskih disbalansa.

"To je nešto u šta ćemo se uveriti do kraja ove i početkom sledeće godine", zaključuje Nikolić.