Automatsko uključivanje u fondove: Tiha penziona reforma koja bi mogla da transformiše evropsku ekonomiju

Automatsko uključivanje u penzione fondove obezbedilo bi da se više doprinosa za penziju investira, čime bi se podstakao rast Evrope, piše Euronews.

Evropa se suočava sa paradoksom. S jedne strane, kontinent ima ogromne investicione potrebe, od finansiranja zelene tranzicije i modernizacije infrastrukture do podrške inovacijama i konkurentnosti u odnosu na globalne rivale. S druge strane, evropska domaćinstva drže bilione evra ušteđevine, od čega se veliki deo nalazi pasivno na bankovnim računima, gde donosi minimalan prinos i ne doprinosi rastu.

Novo istraživanje Bruegel instituta, "Popunjavanje investicionog jaza u Evropi: Razumevanje potencijala institucionalnih investitora", analizira ovaj nesklad kroz prizmu evropskih institucionalnih investitora, odnosno osiguravajućih kompanija i penzionih fondova (ICPF).

Ove institucije nalaze se u središtu problema, ali potencijalno nude i jedno od rešenja.

Gde Evropljani drže svoj novac?

Evropljani su uglavnom konzervativni investitori, pa većina ljudi čuva ušteđevinu u bankama, gde ona tokom godina gotovo da ne raste.

Institucionalni investitor je velika organizacija koja ulaže novac u ime ljudi ili domaćinstava. Za razliku od pojedinca, koji može kupiti nekoliko akcija ili otvoriti štedni račun, ove institucije upravljaju ogromnim fondovima i ulažu ih na različita finansijska tržišta.

Najčešći tipovi institucionalnih investitora su penzioni fondovi, koji upravljaju štednjom za penziju radnika, i osiguravajuće kompanije, koje investiraju premije koje ljudi plaćaju za buduće osigurane slučajeve.

Finansirane naspram redovnih državnih penzija

Izveštaj posmatra penzije i investicije kao dve strane iste medalje. Starenje evropskog stanovništva vrši pritisak na penzione sisteme zasnovane na principu "tekuće isplate", dok istovremeno kontinent ima ogromne potrebe za finansiranjem.

Prema ovom sistemu, novac koji današnji zaposleni uplaćuju u penzioni fond odmah se isplaćuje sadašnjim penzionerima. U budućnosti, kada današnji radnici odu u penziju, budući radnici će plaćati njihove penzije.

Euronews/Ljiljana Gradinac

Međutim, ako imate starenje populacije, grupa penzionera biće mnogo veća od grupe budućih radnika koji treba da ih izdržavaju.

Finansirani penzioni plan je sistem u kojem se deo novca koji vi i vaš poslodavac uplaćujete zapravo štedi i investira, umesto da se odmah potroši. Vremenom te investicije u akcije ili obveznice rastu, pa se stvara fond za vašu penziju.

Ako se prošire, finansirani penzioni planovi mogu istovremeno rešiti oba problema: obezbediti više štednje za domaćinstva i usmeriti taj novac u dugoročne projekte, čime postaju most između privatnog bogatstva i kolektivnih investicionih potreba.

Evropa naspram Sjedinjenih Država

Debata se često vodi oko toga da li Evropa "gubi" kapital u korist SAD. Zaista, evropski penzioni fondovi i osiguravači drže američku imovinu, posebno akcije.

Između 2013. i 2023. udeo američkih akcija u evropskim ICPF portfeljima porastao je sa 23 odsto na 39 odsto. U istom periodu, udeo američkog duga porastao je skromnije, sa 6 odsto na 11 odsto.

Ali u odnosu na veličinu američkog tržišta kapitala, to nije toliko veliko koliko se čini.

"Dakle, iako je tačno da mnogo štednje iz penzionih fondova i osiguravajućih društava odlazi u SAD, takođe je tačno da, u odnosu na veličinu američkog tržišta, to zapravo nije mnogo. Naši rezultati pokazuju da zapravo postoji nedovoljno investiranje u SAD iz cele EU", rekla je Marie-Sophie Lappe, jedna od autorki izveštaja za Euronews.

Drugim rečima, evropski institucionalni investitori i dalje su pristrasni prema domaćem tržištu. Oni pretežno ulažu u Evropi, posebno u državne i korporativne obveznice. To je u oštrom kontrastu sa američkim penzionim fondovima, koji mnogo više ulažu u akcije i alternativne investicije, uključujući rizični kapital.

Zašto postoji ta razlika? Ulogu igraju poznatost, valuta i oprez.

"Moguća objašnjenja su, na primer, da su ljudi više upoznati sa domaćim tržištem i politikom. Belgijski penzioni fond verovatnije je stručniji za belgijsku ekonomiju nego za bilo koju drugu.

profimedia

Jezik je još jedan faktor. Valutni rizici takođe igraju ulogu, posebno kada penzioni fondovi i osiguravači moraju da isplaćuju klijentima u evrima, dodaje Lappe.

Mehanizam penzionih sistema i dalje je čvrsto u rukama nacionalnih vlada, ali EU i dalje može igrati podržavajuću ulogu.

Rad Bruegel instituta tvrdi da bi Brisel trebalo da se fokusira na primenu najboljih praksi, kao što je automatsko uključivanje (auto-enrolment), dok istovremeno radi na tome da evropska tržišta kapitala postanu integrisanija i efikasnija.

Ako institucionalni investitori budu mogli lakše da ulažu preko granica, moći će da povećaju obim i diverzifikuju svoje portfelje. Međutim, autori naglašavaju da svaka reforma mora staviti štedišu u centar pažnje. Penzije su pre svega namenjene sigurnosti u penzionisanju, a ne samo kao alat za popunjavanje finansijskog jaza Evrope.

Kućna štednja: Previše novca na računima

Veći problem možda nije gde ICPF ulažu, već koliko malo novca uopšte ulazi u njih.

Danas je oko 27 odsto štednje domaćinstava u EU investirano u osiguranje i penzije, skoro jednako kao i u valutu i depozite. Drugim rečima, Evropljani i dalje drže ogromne sume na niskoprinosnim bankovnim računima, propuštajući potencijalne prinose tržišta kapitala.

"Smatramo da odlazak investicija u SAD nije nužno problem za EU tržišta ako uspemo da povećamo sektor tako što ćemo preusmeriti štednju koja je trenutno zarobljena u valuti i depozitima. U EU mnoga domaćinstva drže štednju na bankovnim računima, što donosi vrlo nizak prinos i ne generiše značajne prihode za budućnost", objašnjava Lappe.

profimedia

Preusmeravanje čak i malog dela tog novca oslobodilo bi ogroman kapital za investicije.

"Napravili smo okvirnu računicu: ako bi se od svakih 100 evra na bankovnom računu preusmerilo 10 evra u ICPF sektor, mobilisalo bi se nešto više od 400 milijardi evra za ulaganje u obveznice i akcije", dodaje.

Automatsko uključivanje: Mala reforma, veliki efekti

Kako to postići? Jedan odgovor je automatsko uključivanje u finansirane penzione planove.

Automatsko uključivanje funkcioniše tako što je investiranje podrazumevano. Radnici se automatski prijavljuju u finansirani penzioni plan, koji zatim usmerava njihovu štednju na tržišta kapitala, uz mogućnost odjave. Iskustvo iz zemalja poput Velike Britanije pokazuje da stopa učešća naglo raste pod ovim sistemom, jer većina ljudi ostaje uključena iz inercije.

"Ako se oslonite samo na to da ljudi sami investiraju, morali biste mnogo ulagati u finansijsku pismenost, što se pokušavalo godinama, ali uglavnom bez velikog uspeha. Dakle, da bi se mobilisala štednja u širokom obimu, ovo bi bila vrlo korisna politika", objašnjava Lappe.

Drugim rečima, kampanje za finansijsku pismenost pomažu, ali nisu dovoljne. Mehanizmi poput automatskog uključivanja daleko su efikasniji.

Štednja mora biti prioritet

Zaključak Bruegelovog izveštaja je važan: Evropa zapravo ne treba previše da brine o "odlivu" kapitala u SAD. Pravi problem je neiskorišćen potencijal koji stoji na računima domaćinstava. A u vremenima nesigurnosti, instinkt da se novac zadrži samo raste.

Preusmeravanje čak i malog dela tog novca u finansirane penzione planove i osiguranje ne bi samo ojačalo sigurnost penzija, već i podstaklo investicije u Evropi: zelenu tranziciju, inovacije i jačanje tržišta kapitala.

Automatsko uključivanje nije spektakularno. Neće privući pažnju kao plan stimulacije od bilion evra. Ali, kako izveštaj tvrdi, to može biti tiha reforma sa transformativnim potencijalom.

Autori, međutim, upozoravaju da se penzioni fondovi ne smeju koristiti kao kasica-prasica za političke ili ekonomske projekte. Prva dužnost osiguravača i penzionih fondova je da zaštite i uvećaju štednju ljudi, a svako smanjenje investicionog jaza u Evropi treba posmatrati kao dobrodošao sporedni efekat, a ne glavni cilj.

Ako vlade budu forsirale fondove da favorizuju određene regione ili industrije na račun pažljivog investiranja, to bi moglo naštetiti upravo štedišama kojima su ove reforme namenjene.