Direktor FBI Kaš Patel negirao "listu neprijatelja" tokom svedočenja pred Senatom SAD

Direktor američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) Kaš Patel negirao je danas, tokom saslušanja pred Odborom za pravosuđe američkog Senta, da je sastavio navodnu "listu neprijatelja" pre stupanja na dužnost.

Ove optužbe je pokrenuo Demokratski senator iz američke savezne države Roud Ajlend, Šeldon Vajthaus, koji je naveo da su protiv oko 20 od 60 ljudi sa spiska već preduzete različite mere, preneo je CBS. Patel je negirao navode senatora Vajthausa, nazivajući ih "potpuno netačnim".

"Sve mere koje preduzimamo u FBI obično se zasnivaju na zaslugama i kvalifikacijama, kao i na sposobnosti da se izvršava ustavna dužnost. Ako neko podbaci, više ne radi ovde", naveo je Patel.

Senator iz Teksasa, republikanac Džon Kornin, ispitvao je Patela u vezi sa radom FBI i promenama u agenciji.

Tanjug/AP/Alex Brandon

Patel je rekao da se struktura FBI promenila kako bi terenske kancelarije "preuzele vođstvo", dodajući da je "struktura moći prebačena na terensku operativu".

Na pitanje o kontraobaveštajnoj ulozi FBI, Patel je naveo da su špijunske aktivnosti američkih protivnika nikada veće.

Patel je prethodno, tokom svedočenja, izjavio da je to što je FBI objavio snimke s nadzornih kamera koji prikazuju osumnjičenog Tajlera Robinsona za ubistvo američkog partiote Čarlija Kirka bilo ključno za njegovo pritvaranje.

"Nekoliko sati kasnije, osumnjičeni je bio u pritvoru, nakon ispitivanja njegovog oca koji je prepoznao sina i prijavio ga. I tako ga predao organima za sprovođenje zakona", rekao je Patel na svedočenju o događajima nakon ubistva Kirka, prenosi CBS.

Patel je rekao da je to demonstracija "transparentnosti" FBI-ja i dodao da je taj biro primio preko 11.000 dojava samo u prva 24 sata.

Patel je šire predstavio rad FBI-ja pod administracijom američkog predsednika Donalda Trampa, rekavši da je biro uhapsio više od 23.000 nasilnih kriminalaca i zaplenio preko 6.000 komada ilegalnog vatrenog oružja sa ulica.

Istakao je da su agenti FBI identifikovali i locirali više od 4.700 dece žrtava i uhapsili 300 trgovaca ljudima.

Naveo je da je uhapšeno i preko 350 članova venecuelanske bande Tren de Aragua.

''To su samo neke od stvari koje FBI radi drugačije i bolje, jer radimo šta je nedostajalo da bi se suzbio nasilni kriminal i branila domovina'', rekao je Patel.

Ocenio je da su Sjedinjene Američke Države na putu da imaju najnižu stopu ubistava u svojoj modernoj istoriji.

Patel je rekao da je "došlo do drastičnog smanjenja kriminala u svim srednje velikim gradovima širom zemlje, zahvaljujući muškarcima i ženama FBI-ja", ukazujući na operacije suzbijanja droge.

Patel je takođe rekao da je biro ove godine izvršio preko 60 kontraobaveštajnih hapšenja.

Istraga protiv Epstina je bila "prvobitni greh" vlade

Patel je rekao da je federalna istraga protiv milijardera Džefrija Epstina započeta 2006. godine bila ''prvobitni greh" zbog načina na koji je vlada vodila taj slučaj.

''Ovde sam da svedočim da je prvobitni greh u slučaju Epstina bio način na koji ga je gospodin (nekadašnji tužilac Aleksandar) Akosta prvobitno pokrenuo 2006. godine. Prvobitni slučaj je uključivao veoma ograničen nalog za pretres ili skup naloga za pretres i u njemu nije zaplenjeno toliko istražnog materijala koliko je trebalo da bude zaplenjeno. Nalozi za pretres su bili ograničeni na kratke vremenske periode, uključujući 2002-2005. i 1997-2001. Gospodin Akosta je dozvolio Epstinu da 2008. godine zaključi sporazum o priznanju krivice i nekrivičnom gonjenju, na osnovu kojeg su sudovi izdali mandate i zaštitne naloge kojima se zakonski zabranjuje bilo kome da ikada više vidi taj materijal bez dozvole suda", rekao je Patel.

On je naveo da je sadašnja administracija, prema Trampovom nalogu, učinila više da se prikupe verodostojne informacije i da nastavlja saradnju s Kongresom po tom pitanju.