Crveni alarm u Manili: Zašto su oružane snage Filipina u "stanju pripravnosti"?

Čelnici filipinske odbrane i vojske odbacili su poziv da otkažu podršku predsedniku Ferdinandu Markosu Mlađem, nakon što je tokom nedavnog skupa protiv korupcije jedan od govornika pozvao vojsku na neposlušnost. Istovremeno, dok se Manila sprema za veliki protest zakazan za 21. septembar, usledili su pozivi za "nenasilnim ustankom". Nakon toga, filipinske oružane snage podigle su status pripravnosti na "crveni alarm".

Tokom avgusta i septembra Filipini su bili pogođeni poplavama koje su prouzrokovale značajnu materijalnu štetu. Zbog navoda o malverzacijama koji su usledili nakon poplava, vladina Komisija za reviziju (COA) pokrenula je istragu koja je otkrila da su sredstva namenjena projektima kontrole poplava, uključujući izgradnju brana i infrastrukture, navodno zloupotrebljena od strane političara i zvaničnika javnih radova.

Zbog toga je predsednik Markos formirao nezavisnu komisiju za infrastrukturu koja će istražiti nepravilnosti u projektima kontrole poplava i svim nacionalnim infrastrukturnim projektima.

U međuvremenu, organizacije civilnog društva organizovale su niz protesta, kojima su se pridružili studenti i profesori univerziteta. Korak dalje usledio je kada je tokom nedavnog skupa jedan od govornika pozvao vojsku da prekine lojalnost predsedniku Markosu i Filipince da pokrenu nenasilni "ustanak narodne moći".

Tim povodom, ministar odbrane Gilberto Teodoro Mlađi i načelnik generalštaba, general Romeo Brauner Mlađi, izdali su zajedničko saopštenje, naglašavajući da odbacuju "sve pokušaje uticanja na Oružane snage Filipina od strane određenih grupa koje insinuiraju ili sugerišu neustavne, jednostrane intervencije“, prenosi "Associated Press".

U saopštenju su podvukli da je vojska od 160.000 pripadnika nestranačka, profesionalna i da poštuje ustav kroz lanac komandovanja.

Nakon toga Oružane snage Filipina stavile su jedinice na "crveni alarm", što znači da je određeni broj jedinica u stanju pripravnosti, da su otkazani odsustva i da su jedinice spremne da pomognu policiji po potrebi.

Protest 21. septembra u Manili: "Poplava u Luneti" i "Marš trilion pezosa"

Predstojeći protesti planirani su da se održe 21. septembra u Manili i drugim gradovima širom zemlje. Za 21. septembar zakazana su dva odvojena protesta u Manili. Prvi, pod nazivom "Poplava u Luneti", organizuju studenti i aktivističke grupe i biće održan u Luneta Parku

Drugi, nazvan "Marš trilion pezosa", organizuju crkveni lideri i druge organizacije, a biće održan kod Spomenika narodne moći na EDSA-u.

Oba skupa usmerena su protiv korupcije, s tim što je protest "Poplava u Luneti", koji organizuju studenti i aktivisti, ujedno i protest protiv predsednika Markosa.

Za razliku od nedavnih nasilnih protesta u Nepalu i Indoneziji, protesti na ulicama Filipina zbog navodnih zloupotreba bili su manji i uglavnom mirni.

Ko je Ferdinand Markos Mlađi?

Ferdinand Markos Mlađi je predsednik Filipina i sin bivšeg predsednika Ferdinanda Markosa, koji je vladao Filipinima od 1965. do 1986. godine.

Na predsedničkim izborima 2022. godine pobedio je sa 58,77 odsto glasova, što je najveća izborna većina od 1981. godine. Pre stupanja na dužnost predsednika, Markos je obavljao različite političke funkcije, uključujući mesto senatora i guvernera provincije Ilokos Norte, što mu je pružilo značajno iskustvo u vođenju države.

Tokom mandata sproveo je niz reformi i projekata, među kojima je Zakon o novoj agrarnoj emancipaciji, kojim je oslobođeno 610.000 farmera dugova od milijardu dolara. Takođe, proširio je program subvencionisanog pirinča, omogućavajući socijalno ugroženim grupama da kupuju pirinač po pristupačnoj ceni.

U prva dva meseca 2022. godine smanjio je stopu kriminala za 11,67 odsto, dok je Oružane snage Filipina modernizovao kroz plan vrednim 35 milijardi dolara, uključujući nabavku prve podmornice. Istovremeno je tokom mandata jačao veze sa Sjedinjenim Državama – koja ima vojne baze na Filipinima – kroz zajedničke vežbe, a napustio je kinesku inicijativu "Pojas i put“.