Brnabić za Euronews o sitaciji u Srbiji: Bez dijaloga nema demokratije, EU zna da protesti u Srbiji nisu crno-beli

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić rekla je za Euronews da su protesti u Srbiji tokom poslednjih deset meseci često bili nasilni i neprijavljeni, što bi, kako je objasnila, bilo neprihvatljivo u zemljama EU.

Brnabić je u intervjuu dana za Euronews takođe naglasila da predsednik Srbije Aleksandar Vučić sve vreme poziva na uzdržanost i poštovanje prava na protest, ali i na dijalog, koji je, kako je ocenila, jedini put za rešavanje političkih razlika. Ona je izrazila i uverenje da će SNS ostati deo Evropske narodne partije.

Euronews: Evropski parlament je pokrenuo pitanje Srbije, koja je zemlja kandidat, i to ostaje. Kakva je vaša procena i analiza onoga što su poslanici parlamenta rekli tokom plenarne sednice, a posebno u njihovim debatama sa komesarkom za proširenje Martom Kos?  

Brnabić: Mislim da tu nije bilo iznenađenja. Političke grupe koje podržavaju opoziciju Srbiji su iznele vrlo kritičke stavove o tome šta se dešava u Srbiji u poslednjih deset meseci. Ali, s druge strane, neki drugi poslanici su izneli potpuno drugačija mišljenja. Generalno mislim da je svaki dijalog dobar. Moje prisustvo u Briselu služi i tome da odgovorim na sva pitanja o trenutnoj situaciji u Srbiji, ali i o našim evrointegracijama i o ključnim reformama koje planiramo da sprovedemo u narednih nekoliko meseci.  

Želela bih da kažem da mislim da je komesarka imala prilično uravnotežen stav o Srbiji i onome što se dešava.  

Posebno bih želela da istaknem da lično cenim to što je takođe jasno definisala crvene linije u vezi sa tim šta ne spada u demokratske ili mirne proteste. I da napadi i obijanje stranačkih prostorija u poslednjih nekoliko meseci u Srbiji ne mogu biti tolerisani, jer to nije demokratija.  

Nasilje na ulicama koje se takođe dešavalo, posebno u avgustu, nije demokratija. Da to ne bi trebalo tolerisati u demokratskom društvu i da ne bi trebalo da bude prihvatljivo da se ide pred kuću nekih funkcionera da bi se zastrašivali, da bi se pretilo njihovim porodicama, što je zaista potpuno neprihvatljivo u demokratskom društvu. 

Dakle, želela bih da im se zahvalim na tome, jer je ovo prvi put da smo čuli nešto slično i mislim da je to važno, ne samo za bilo koju političku stranu, već i za demokratiju i vladavinu prava u Srbiji.  

Euronews: Da, ali Kos je isto tako prvi put kritikovala predsednika Vučića otvoreno na plenarnoj sednici i izrazila zabrinutost zbog trenutne situacije, kao i zbog reakcije bezbednosnih snaga u Srbiji. Ona je u osnovi razumela stavove poslanika Evropskog parlamenta u vezi sa opasnošću za vladavinu prava, pred kamerama.  

Brnabić: Iskreno verujem da ima mnogo lažnih vesti i dezinformacija o protestima u Srbiji u poslednjih deset meseci. Mislim da ljudi treba da shvate da smo u poslednjih deset meseci morali da istrpimo više od 23.500 protesta koji nisu bili prijavljeni, dakle bili su ilegalni.  

Više od 12.500 ulica je blokirano, bez da su ti protesti uopšte najavljeni ili prijavljeni. To su stvari koje ne mogu da se dese u bilo kojoj zemlji članici Evropske unije ili u nekom demokratskom društvu. 

Prijaviti protest ne znači samo obavestiti vlast o tom protestu. To u demokratiji isto znači da obaveštavate i ostale građane kada i gde će se protest održati, koliko dugo i šta će sve biti blokirano, kako bi građani shodno tome mogli da planiraju svoje svakodnevne obaveze.  

Ono što se dešava poslednjih deset meseci je da su demonstranti, ne prijavljujući svoje proteste, u stvari namerno i s predumišljajem otežali život svim ostalim građanima Srbije i učinili ga skoro nemogućim.  

Reakcija predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića bila je prilično suprotna od onoga što smo čuli od nekih poslanika u Evropskom parlamentu. On je u poslednjih deset meseci stalno pozivao na potpunu uzdržanost, na poštovanje prava ljudi da protestuju, čak i ako ti protesti nisu prijavljeni, čak i ako su s toga nelegalni, i potpunu uzdržanost policijskih službenika. 

Samo u poslednjih 11 dana više od dve stotine policajaca je povređeno, neki od njih teško. Dakle, ono što bih želela da kažem je da situacija nije crno-bela. 

Euronews: Ali istovremeno, dakle, vi kažete da institucije Evropske unije zapravo nisu dobro obaveštene o stvarnoj situaciji na terenu u Srbiji, i o političkoj situaciji, i o tome kako se srpske vlasti odnose prema tim protestima koji traju već deset meseci.  

Brnabić: Nisam to rekla. Mislim da su u Evropskoj komisiji veoma dobro obavešteni. Mislim da su vrlo kredibilan, pouzdan partner, jer ne gledaju na stvari crno-belo. I vrlo su informisani i svesni nekih od tih stvari koje su suprotne narativu o mirnim protestima za pravdu i protiv korupcije, za vladavinu prava i za institucije.  

Smatram da su u Evropskoj komisiji prilično dobro obavešteni. Ono što ja kažem je da ima članova Evropskog parlamenta iz različitih političkih grupa, kao što su Evropska zelena partija ili neki iz Grupe socijalista i demokrata, koji promovišu narative opozicionih partija koje su njihove sestrinske stranke u Srbiji.  

Euronews: Spomenuli ste dve grupe, zelene i socijaliste i demokrate, ali tu je i Evropska narodna partija, EPP, jer je stranka predsednika Vučića njihov pridruženi član, pošto je Srbija zemlja kandidat za ulazak u Evropsku uniju. Pominjana je mogućnost da Srpska napredna stranka nastavi da bude članica. Čak i Veber, vođa poslaničke grupe EPP-a, postavljao pitanje o mogućnosti da se preduzmu neke mere s tim u vezi.  

Brnabić: Da se razgovara o tome, a ne da se preduzimaju mere. Moram da napomenem da sam ja ujedno i međunarodni sekretar Srpske napredne stranke, SNS-a. Imam veoma dobru komunikaciju sa ljudima iz Evropske narodne partije i SNS je uvek bila pouzdana članica EPP-a.  

Jasno je da je EPP ogromna stranka i tu je veliki broj ljudi sa različitim stavovima, ali ono što je važno za nas je dijalog, ono što nam je važno je diskusija i važno je da nam se pruži prilika da objasnimo te stvari i razgovaramo.  

Verujem da će SNS ostati deo EPP- a i da će SNS i EPP zajedno moći da doprinesu istinskom napredovanju reformskog procesa u Srbiji. Boljem i efikasnijem reformskom procesu da bi Srbija bila još bliže Evropskoj uniji i konačno, u nekom trenutku, da postane članica Evropske unije.  

Nadamo se što pre, ali mislim da su za SNS, za Srpsku naprednu stranku, dijalog i debata ono što je bitno.  

Euronews: Dopustite mi da se nadovežem na ovo pitanje. U svakom slučaju, Evropska narodna partija preispituje sve to. Da li mislite da ni Veber nije bio dovoljno obavešten o situaciji na terenu u Srbiji? Jer sama činjenica da je rekao "preispitujemo", znači da su dobili neke informacije koje možda, kako ste rekli, spadaju u lažne vesti.  

Brnabić: Ne, mislim da oni to ne preispituju na taj način. Znate, on je odgovarao na pitanje novinara i rekao, čuli smo šta se dešava u Srbiji, preispitaćemo to. Mislim da nije rekao ništa više od toga. U svakom slučaju, ono što je važno za nas je dijalog. 

Sigurna sam da kada se ljudi suoče sa činjenicama i kada sagledaju stvari onakvima kakve zaista jesu, znate, većina njih će shvatiti da su i predsednik Aleksandar Vučić, ali i SNS ključni, a posebno predsednik za očuvanje mira i stabilnosti u Srbiji.  

Uprkos činjenici, kao što sam rekla, da je bilo 23.500 neprijavljenih okupljanja u Srbiji, koja su potpuno paralizovala život svih građana Srbije, što, po mom mišljenju, nije nešto što bi bilo tolerisano u bilo kojoj pojedinačnoj zemlji članici Evropske unije, jednostavno zbog vladavine prava.  

Ako postoji zakon, onda se zakon mora poštovati. Ono što je važno istaći je da su demonstranti, kada su bili u Evropskoj uniji, išli u Strazbur ili Brisel, kada god su organizovali svoje događaje na ulicama, prijavljivali su ih u skladu sa zakonima zemlje u kojoj su bili. 

Dakle, nije da ne znaju da je potrebno prijaviti skup. Izgleda da samo u Srbiji ne žele da poštuju zakon. Mislim da je Srbija pokazala demokratski kapacitet i potencijal iznad svega što bi bilo dozvoljeno u mnogim zemljama članicama Evropske unije.  

Euronews: Kako objašnjavate ovih deset meseci protesta koji dalje traju? Da li mislite da su ti ljudi vođeni s polja ili postoji politički problem u Srbiji koji je naveo ove ljude da deset meseci izlaze na ulicu protiv svoje vlade?  

Brnabić: Bilo je sličnih protesta još 2023. godine, opet nakon jedne druge tragedije. I u drugim zemljama tragedije spajaju ljude, ne dele ih, a u Srbiji su neki želeli da iskoriste tragedije da podele društvo.  

Neki su zavedeni, neki veruju da se zapravo bore za pravdu, vladavinu prava, protiv korupcije i za bolje funkcionisanje institucija. 

Međutim, generalno, verujem da sama činjenica da odbijaju bilo kakav dijalog nije dobar znak za demokratiju. Konačno, naravno, kao u svim demokratijama, u svakom demokratskom društvu mnogo ljudi se ne slaže sa politikom SNS-a ili predsednika Aleksandra Vučića. To je u svakom demokratskom društvu ne samo dozvoljeno i normalno, već i poželjno, jer je to demokratija.  

Međutim, činjenica da ne postoji institucionalni dijalog je nešto što bi trebalo da zabrine sve nas, jer jedini način da se takva pitanja reše u parlamentarnim demokratijama poput Srbije je dijalog. Demonstranti su do sada odbijali dijalog. 

Želela bih da iskoristim ovu priliku da ih ponovo pozovem na dijalog, jer demokratija stvara bolje institucije i situacije i pronalaze se najbolje rešenja samo kroz debatu i dijalog, a ne nasiljem ili samo uličnim protestima. Ti protesti bi trebalo da vode nečemu, a to nešto je dijalog. 

Euronews: Zar ne mislite da u svakom slučaju postoji razlika između stavova Evropske unije i Srbije, čak i iz ugla međunarodne politike, jer smo videli predsednika Vučića prošle nedelje u Pekingu, a to nije ostavilo dobar utisak u Briselu, Komisiji, Savetu? Zar ne mislite da tu stalno postoji razmimoilaženje?  

Brnabić: Ne, ne mislim tako. Mislim da, posebno imajući u vidu Narodnu republiku Kinu, najviše zvaničnici Evropske unije takođe posećuju Peking. Predsednik Narodne republike Kine posećuje neke predstavnike Evropske unije. Ne mislim da se tu mora birati jedno ili drugo.  

Znamo da je naš strateški prioritet integracija u Evropsku uniju i ne vidim to kao sukob interesa.  

Euronews: Međutim Srbija se nije pridružila kako je to želela Evropska unija sankcijama protiv Rusije?  

Brnabić: Ne, Srbija ne uvodi sankcije. 

Euronews: Koji je razlog za to? 

Brnabić: Srbija se nije pridružila sankcijama protiv Rusije, ali ako pogledate pravila igre, ako pogledate Evropske integracije, pravilo je da svaka zemlja kandidat treba postepeno da uskladi svoju zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom Evropske unije. To su pravila igre i mi se postepeno usklađujemo. 

Ceo intervju možete da pogledate i u videu koji se nalazi iznad teksta.