Piše Dragan Živanović: Probudi se, Duško Trifunović

Probudi se, nešto se dešava

nemoj reći da to nisi znao 
tvoja se sudbina rešava 
moglo bi ti jednom biti žao

O Dušku Trifunoviću kao pesniku rečeno je sve. Svako ko ga je znao, smatrao se kompetentnim, poštovao ga, mrzeo, a divio mu se. Svi su na svoj način rekli, smatrali, naglašavali, navodili, ocenjivali, ukazivali. A on je bio rođen 13. septembra. Godinu bi trebalo da znate. Da li je taj broj 13 u njegovom životu značio onaj njegov čuveni stih, "da te mrze, a da ti se dive"?

Biografija mu je puna nepravednih trenutaka. Čini mi se da je bio kao neki savremeni iskušenik. 

Voleo bih da o njemu priđem iz ugla teorije televizijskog izražavanja. U TV Sarajevo je postavljen da bude urednik emisije u kojoj su mladi iz Sarajeva i okoline mogli da sviraju muziku popularne kulture ili u tom vremenu zvano rock and roll. 

Kao urednik je napravio, televizijskom terminologijom rečeno, rez. Nema više obrada drugih, stranih, autora. Autori moraju biti sami izvođači i učesnici u programu. Taj urednički zahtev je tada, početkom sedamdesetih, prekinuo ustaljenu šemu mladih muzičara da obrađuju tuđe pesme. Duško je naterao celu jednu generaciju da predstavi svoj talenat. 

Jednom prilikom, kada smo pričali, o Bregoviću se izrazio vrlo pohvalno. U smislu pesništva. Pomenuo mi je zadnja tri albuma Bijelog dugmeta. Naglasio je, recitujući Goranove, kako ga je zvao, stihove sa pomenutih albuma i ukazivao na njihovu veliku stilsku i estetsku vrednost. Ja sam, do tada, Gorana, smatrao velikim plagijatorom. Objasnio mi je vrlo biranim rečima da je Goran, Bregović, veliki umetnik i da će svojim talentom osvojiti svet. 

Taj susret velikog Duška Trifunovića i mene, desio se na nekoj Pesničkoj koloniji 1994. Na ručku. Sam mi je ponudio mesto do njega. Pored toga što je bio zvezda kolonije. Mislim da je hteo time što je meni, mladom snimatelju, pozivom da sedim pored njega, ukazao čast, a ostalima doslednost. Da bude uz mlade. Sedeći pored mene, čuo sam od njega kako recituje, informacije do kojih nisam mogao da stignem, a o stvarima koje su mi bile poznate, ali kao poluinformacije na osnovu kojih se pravio mit. Sve mitove mi je srušio, sve što je predvideo se ostvarilo. I kao pesnik, urednik, a pre svega kao Čika Duško.

Duško Trifunović kao televizijski urednik, preciznije, producent, je za današnje naslednike, onim koji sami sebi nadenuše i prisvojiše titule "demokratskih", "profesionalnih", "istraživačkih", "pravednih", primer da su zapravo suprotno od toga. To se u njegovoj biografiji i vidi. Zamislite ove sadašnje da imaju širinu i inovativnost Duška Trifunovića? Možda bi mladi ljudi u Srbiji bili svoji. Imali bi originalnost na kojoj je Duško Trifunović insistirao. U kojoj je živeo.