Kvalitet vazduha u Beogradu tokom leta ušao u "crvenu zonu": Jovanović iz NEA otkriva zašto su zagađenja kod nas velika

Tokom letnjih meseci, kada bi po pravilu trebalo da je vazduh čistiji, u prestonici je ipak bila drugačija situacija. Zbog čega su ovakvi "rezultati", za Euronews Srbija govorio je Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije.

Inače, prošle nedelje kvalitet vazduha je bio lošiji, označen crvenom bojom, što nije baš uobičajeno za ovo doba godine, odnosno za letnji period, pogotovo kada nije zima i nije grejna sezona.

Euronews

"Prošle nedelje je vazduh bio manje kvalitetan nego što je za očekivati, pre svega u koncentracijama prizemnog ozona i azot-dioksida. Prizemni ozon je prirodni fenomen, leti je to takozvani fotohemijski smog, kada zbog azotnih oksida i drugih prekursora ozona po delovanju sunčevih zraka, dolazi do te interakcije da se oslobodi molekul O3", rekao je Milenko Jovanović i istakao da "dešavanje" sa vazduhom prošle nedelje - nije bilo toliko strašno.

Podsetimo, što se tiče neobičajnih pojava u Borči 10. na 11. maja, bile su koncentracije PM2,5, najopasnijeg polutanta, prekoračene 800 mikrograma, što je 20 puta veće od prihvatljivog za evropske kriterijume. Takođe, 26. i 25. juna bilo je stravično prekoračenje sumpor-dioksida u Obrenovcu, posle incidenta, kako se veruje ispuštanja sumpora.

"Problem je u tome što je to zakonom zabranjeno, ne sme da se desi nijednom godišnje. To je trovanje građana bez upozorenja. Dakle, nije bilo nikakve najave da su pojave opasne po građane", kaže Milenković.

Tanjug/AP Photo/Charlie Riedel

Ističe da ne postoje nikakve nove mere koje nisu smišljene da poboljšamo kvalitet vazduha, ali da ih institucije ne primenjuju. Što se tiče saveta za građane navodi da - kad vam neko kaže da treba da se pređe na pelet - da je to jako dobar energent, ali da puno košta i da ljudi koji su siromašniji sloj društva to ne mogu sebi da priušte, te pale "sve i svašta".

"To moraju da rade institucije, da sve kontrolišu, a da televizije edukuje ljude. Dakle, da građani budu kontrolisani, a ne da zavise od dobre volje mene ili vas. Prema tome, to što treba smanjiti su pre svega, najveći izvori emisija polutanata, a to su lokalno ložiste i energani. Ali za to treba  novac. Edukacije nema dovoljno i ostalo je jedino da oni koji malo znaju pritisnu one koje plaćamo da to rade", navodi Milenko Jovanović i dodaje: "Da oni kažu, mi smo pogrešili, ne građani, nego država. Toga nema, naprotiv, mi sve radimo, a rezultata nema. Onaj ko dobro radi, mora imati dobar rezultat."

Kada je reč o državnom monitoringu, on je stabilan i kvalitetan. Kako je naveo naš sagovornik, ima par gradova koji nemaju monitoring, recimo Surdulica, što je nedopustivo, ali zato, prema njegovim rečima, Beograd ima nepotreban kapacitet monitoringa, oko 35 stanica, što je kako on kaže, bacanje novca.

Tanjug/AP Photo/Vahid Salemi

"Kvalitet vazduha treba da se popravi, a ne da se samo meri. Inače, preporučujem građanima da prate aplikacije za merenje, agencija prikazuje na svaki sat vremena ažuriranje podataka, a meri se recimo svakog minuta. To su pouzdani podaci, uređeni, revidirani, kalibrisani, održavani, tako da tome treba apsolutno posvetiti poverenje, ali šta nam vredi, kad treba da se smanjuje i da se opomene građanstvo kada se dešavaju incidenti koje niko ne želi, ali se dešavaju. Prema tome, pratiti aplikacije, pre svega PM čestice, jer je to najveći zagađivač u Srbiji", naveo je Jovanović.

Dakle, kao što je rekao Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije ukoliko ste pogledali rezultate kvaliteta vazduha prošle nedelje, on jeste bio nešto lošiji, ali to ne bi trebalo da nas zabrine s obzirom na to da nisu bila velika odstupanja. Međutim, ono što svakako treba da se radi jeste edukacija građana o tome na koji način možemo da smanjimo to zagađenje vazduha, a i naravno da budemo svesni naše okoline i da čuvamo našu prirodu.