Kako je industrija automobila podelila Evropski parlament: Fon der Lajen se sprema za novi dijalog za proizvođačima
Komentari
11/09/2025
-10:00
Dok se automobilski sektor snažno protivi ciljevima za smanjenje emisije ugljen-dioksida koje nameće Evropska unija i pokušava da odloži rokove, evropski zakonodavci su podeljeni po tom pitanju, dok se predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen priprema za novi dijalog s proizvođačima automobila 12. septembra.
Pismo koje su krajem avgusta zajednički poslale Evropska asocijacija proizvođača automobila (ACEA) i Evropska asocijacija dobavljača auto-delova (CLEPA) upozorava da ciljevi za emisiju CO2 za automobile i kombije predviđeni za 2030. i 2035. godinu "jednostavno više nisu ostvarivi", prenosi Euronews.
S obzirom na to da saobraćaj čini 25 odsto ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte u EU, Evropska komisija ima za cilj da do 2050. godine smanji te emisije za 90 odsto, kako bi ostvarila klimatsku neutralnost — osnovni cilj Zelenog dogovora, velikog plana EU za postizanje klimatske neutralnosti do sredine veka.
To podrazumeva stroga pravila za nova vozila koja se plasiraju na tržište EU. Uredba usvojena 2019. godine postavila je progresivne limite emisija koje svaki proizvođač mora da poštuje za čitavu svoju flotu — odnosno za sva vozila koja prodaje u zemljama EU. Na taj način proizvođači se podstiču da proizvode modele koji manje zagađuju.
Iako su dozvoljena određena "prilagođavanja" u zavisnosti od broja prodatih vozila sa nultom emisijom, proizvođači koji prekorače dozvoljene granice emisije CO2 moraju da plate kazne za svaki dodatni gram emitovanog ugljen-dioksida.
Evropska komisija je proizvođačima automobila dala više vremena da ispune ciljeve smanjenja emisije CO2 postavljene za 2025. godinu, ali je ostala čvrsta u vezi sa ciljem za 2035. godinu — kada bi na tržištu EU trebalo da se prodaju isključivo modeli automobila sa nultom emisijom.
Međutim, automobilski sektor se tome protivi i traži veće olakšice za hibridna vozila i vozila sa visoko efikasnim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, koja ipak proizvode određenu količinu CO2.
Povezane vesti
Poslanici desnice staju na stranu automobilske industrije
Ciljevi za smanjenje emisije CO2 izazivaju podele u Evropskom parlamentu između desnih i levih političkih grupa, u važnoj debati koja se tiče budućnosti više od 13 miliona radnika u automobilskoj industriji.
"Saglasni smo sa automobilskom industrijom, jer je ovaj cilj sve teže ostvariv na srednji i dug rok. Od samog početka, EPP zagovara da ciljevi održivosti uzimaju u obzir i socijalne i ekonomske aspekte", rekao je italijanski poslanik Salvatore De Meo iz Evropske narodne partije (EPP) za Euronews.
Tanjug/AP/Martin Meissner
De Meo smatra da je politika EU u vezi sa emisijama "ideološka" i poziva na više "pragmatizma“" u odlukama Komisije.
"Verujem da promena ciljeva znači pružanje mogućnosti kompanijama koje možda imaju veće teškoće u prilagođavanju da to učine u drugačijem vremenskom okviru", dodao je.
Njegova politička grupa, najveća u Evropskom parlamentu, predstavila je u decembru 2024. godine plan u pet tačaka za jačanje konkurentnosti u automobilskoj industriji, u kojem se između ostalog traži pojednostavljeni regulatorni okvir.
Stav Evropske narodne partije deli i grupa Evropskih konzervativaca i reformista (ECR), kao i Patriote za Evropu (PfE), koje su obično vrlo kritične prema svim merama Zelene agende.
Odbijanje sa leve strane parlamenta
Sa druge strane, Socijalisti i Demokrate, Zeleni–Evropski slobodni savez i Levica odbacuju zahteve proizvođača automobila za promenom ciljeva.
Povezane vesti
"Potpuno se ne slažem", rekla je belgijska poslanica Sara Matije za Euronews, tvrdeći da bi to značilo "nagrađivanje onih koji kasne i kažnjavanje onih koji su zaista ulagali u budućnost", kao i da bi bilo "veoma loš signal" za celu Zelenu agendu.
Pristalice Zelene agende ističu važnost održavanja strogih ograničenja emisije iz automobila kako bi se uskladili sa ukupnim planom dekarbonizacije. To je, po njihovom mišljenju, ključno i u svetlu alarmantnih podataka o globalnom zagrevanju: 2024. je bila prva godina u kojoj je prosečna temperatura premašila preindustrijski nivo za više od 1,5 stepeni, što je granica postavljena Pariskim sporazumom o klimi.
Poput mnogih svojih kolega, belgijska poslanica Sara Matije priznaje izazove koji predstoje automobilskoj industriji, ali predlaže drugačija rešenja za spasavanje te industrije bez slabljenja klimatskih ciljeva.
"Neke moje kolege misle da će promena ciljeva spasiti automobilski sektor. Ja mislim da je zapravo obrnuto. Ako želimo da naša industrija opstane, potrebno je ulagati u automobile sa nultom emisijom", dodala je.
Takođe poziva na veća ulaganja u infrastrukturu za punjenje električnih automobila, kako bi ona bila dostupna širom Evrope, laka i pristupačna za potrošače.
Premeštanje proizvodnog lanca baterija u Evropu i kontrola stranih (kineskih) investicija u zemljama EU pomogli bi da se "zaštite naša tržišta od preplavljivanja kineskim automobilima", kaže ona.
Matije takođe napominje da su određene evropske marke automobila "bile orijentisane ka budućnosti, inovirale su i donele prave odluke". Pomerenje roka za prestanak prodaje automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, smatra, dalo bi evropsko tržište Kinezima na tacni, što ne žele ni desničarski ni levo orijentisani poslanici EU.
Komentari (0)