Pojava šuge među decom u beogradskom vrtiću: Kako se prenosi i zašto nema mesta za strah

U jednoj beogradskoj predškolskoj ustanovi prijavljena su tri slučaja šuge u razmaku od deset dana. Deca koja su obolela pohađaju tri različite grupe u vrtiću, a nadležni su odmah reagovali — terapija je primenjena kako na deci, tako i na njihovim bliskim kontaktima. Ipak, informacija o pojavi šuge izazvala je zabrinutost kod pojedinih roditelja.  

Međutim, Epidemiološkinja dr Ivana Begović Lazarević objašnjava za Euronews Srbija da razloga za paniku nema i da se ne radi o epidemiji, već o pojedinačnim slučajevima. 

"Šuga ne može tako lako da se prenese, kao na primer vaši, pa da uzmem nečiju kapu ili češalj. Za prenos je potreban produženi, bliski kontakt", objašnjava Begović Lazarević. 

Kako objašnjava, šuga je parazitarna infekcija kože, izazvana grinjom Sarcoptes scabiei, a prenosi se produženim kontaktom — najčešće među članovima porodice, partnerima, ili osobama koje spavaju u istom krevetu. Iako se nekada smatrala bolešću siromašnih i marginalizovanih grupa, danas se može pojaviti kod bilo koga, bez obzira na higijenske navike ili životni standard. 

Euronews

“Šuga je prisutna dugo, nekada je bila vezana za siromašna naselja, ali sada se može pojaviti kod bilo koje osobe — i one koja ima uslove za održavanje lične higijene i koja vodi uobičajen način života“, navodi ona. 

Jedan od glavnih simptoma šuge je intenzivan svrab, naročito noću, kada se telo utopli. Na koži se mogu pojaviti karakteristične promene, najčešće između prstiju, na stomaku, butinama, genitalijama, kao i u predelu pazušnih jama. Međutim, simptomi ponekad mogu zavarati i iskusne dermatologe. 

“Zbog češanja, često dolazi do sekundarnih bakterijskih infekcija, pa te promene mogu da liče na ekcem. Zato nije uvek jednostavno postaviti dijagnozu“, objašnjava ona. 

Kako izgleda terapija?

Inkubacioni period šuge može trajati i do mesec i po dana, što dodatno otežava kontrolu infekcije, posebno ako kontakti zaražene osobe ne sprovedu terapiju. Kada se dijagnoza potvrdi, veoma je važno da terapiju ne sprovodi samo osoba koja ima simptome, već i svi njeni bliski kontakti — čak i ako nemaju tegobe. 

“Ako samo jedna osoba izbegne lečenje jer nema simptome, u porodici se pravi začarani krug. Lečena osoba može ponovo da dobije šugu nakon kontakta sa nelečenim članom domaćinstva“, upozorava. 

Terapija podrazumeva upotrebu krema koje se nanose na celo telo, od vrata do nožnih prstiju, obično u trajanju od šest do sedam dana. Najčešće se koriste preparati na bazi sumpora, benzil-benzoata ili permetrina. Pored toga, potrebno je detaljno oprati ili na drugi način tretirati posteljinu, odeću, ćebad i nameštaj. 

"Šugarac van tela preživljava sedam do osam dana, tako da sve što ne može da se opere na 60 stepeni treba zatvoriti u kese i ostaviti da stoji najmanje nedelju dana“, savetuje dr Begović Lazarević. 

U konkretnom slučaju u beogradskom vrtiću, doktorka napominje da su deca iz različitih grupa, što značajno smanjuje mogućnost širenja infekcije unutar ustanove. 

“Šuga se ne prenosi kao virusi u kolektivima. Zbog toga ne očekujemo da će druga deca iz istih grupa oboleti“, ističe ona. 

Ono što je, ipak, važno jeste da roditelji obrate pažnju na eventualne simptome kod svoje dece i, u slučaju sumnje, obavezno se obrate lekaru. 

“Ukoliko znamo da u našem okruženju postoje slučajevi šuge, svaka osoba koja ima svrab – posebno noću – treba da poseti dermatologa, i to što pre“, zaključuje.