Promena bezbednosnog pejzaža Balkana: Od novih saveza do Kurtijeve najave naoružavanja - kakav je odgovor Srbije

Premijer privremenih prištinskih institucija u tehničkom mandatu, Aljbin Kurti, juče je najavio da će za tzv. Kosovske bezbednosne snage (KBS) u naredne četiri godine biti izdvojeno više od milijardu evra, uz planove za razvoj vojne tehnike koja će nositi oznaku "Made in Kosovo“. Potez Prištine dodatno otvara pitanje rasporeda snaga u regionu, posebno u kontekstu odnosa između Beograda i Prištine, koja kroz bezbednosnu saradnju sa Hrvatskom i Albanijom nastoji da unapredi svoj položaj.

Odluka Prištine da ulaže u transformaciju tzv. KBS i razvoj namenske industrije dolazi u trenutku kada se bezbednosni odnosi u regionu ubrzano preoblikuju, što dodatno komplikuje poslovično složen bezbednosni pejzaž Zapadnog Balkana. Govoreći o potezima Prištine, vojni analitičar Vlade Radulović u izjavi za Euronews Srbija kaže da ga najavljeni planovi ne iznenađuju, ali da ostaje nejasno kako Priština planira da ih sprovede, s obzirom na to da je reč o izuzetno velikoj sumi.

"Neosporno je da se beleži rast budžeta Prištine za pitanje odbrane, i činjenica je da je to očekivano —zato što su ove godine prešli u treću fazu transformacije KBS-a u Vojsku Kosova", kaže Radulović.

Kako navodi Radulović, treća faza bi, načelno, trebalo da bude završena do 2028. godine.

"Upravo ta faza podrazumeva najveća izdvajanja zato što bi u trećoj fazi najveći broj sistema naoružanja i vojne opreme trebalo da stigne u KBS, znači ono što je najzahtevnije, najskuplje i najkomplikovanije za opsluživanje", pojašnjava Radulović.

Kaže da se prelazi sa streljačkog i pešadijskog naoružanja koje su već posedovali, te da je u planu dodatna nabavka oklopnih vozila i samohodnih minobacača kalibra 120 mm, kao i da je u perspektivi nabavka helikoptera.

Komentarišući poteze Kurtija i vojnu saradnju između Zagreba, Prištine i Tirane, ističe da to dodatno komplikuje regionalnu situaciju, ali i da oni ne mogu da ugroze Beograd. 

Euronews

Kaže kako je taj savez usmeren ka jačanju pozicija Prištine i KBS, a što se tiče ostalih savezništava na Balkanu, dodaje da saradnju Hrvatske i Slovenije ne treba mistifikovati, budući da su obe zemlje članice NATO saveza.

"Oni već imaju uspostavljene sisteme saradnje, tako da je ovo samo dodatno produbljivanje i slanje određene političke poruke. Svakako, reč je o nastojanju Hrvatske da se profiliše kao 'bog i batina' na Zapadnom Balkanu — iako sama nije deo tog regiona", konstatuje on. 

Dodaje da taj savez treba posmatrati kao izraz njihove ambicije da upravo oni budu ti koji će "držati konce Zapadnog Balkana u svojim rukama".

Svakako, Radulović smatra da KBS i Vojska Srbije nikako nisu uporedive zbog tradicije, kao i razlika u pravnom i političkom statusu.

"Vojska Srbije je vojska sa tradicijom i Srbija je država sa tradicijom, Kosovske bezbednosne snage kao takve ne bi trebale da postoje", podvlači on. 

Ipak, ističe da se realnost na terenu ne može zanemariti i da je Priština već preduzela određene mere u poslednjih nekoliko godina. 

"Prva mera je povećanje broja aktivnih pripadnika kroz izmene i dopune zakona",navodi Radulović, dodajući da se druga mera odnosi na nabavku naoružanja i tehnike.

Uprkos tome što broj pripadnika KBS nije tek nekoliko stotina, već se procenjuje na oko 8.000, oni i dalje ne predstavljaju pretnju Vojsci Srbije.

"Naravno, Vojska Srbije ima daleko veći broj pripadnika oružanih snaga", ističe Radulović.

Osovina Beograd–Budimpešta: Direktan odgovor Srbije

Budući da potezima Kurtija i sklapanje vojne saradnje između Zagreba, Prištine i Tirane dodatno usložnjava situaciju u regionu, Radulović napominje da Beograd nije bez odgovora i da aktivno radi na jačanju sopstvenih kapaciteta i strateškim partnerstvima kako bi sačuvao svoju poziciju i uticaj u regionu.

Kako kaže, Beograd odgovara na dva fronta, od kojih je jedan usmeren na širenje sfere bilateralne saradnje.

"Prvi je onaj direktan odgovor, a to je produbljivanje naše strateške saradnje sa Mađarskom", kaže on. 

U prilog tome da je reč o direktnom odgovoru ide i činjenica da je proširenje saradnje sa Mađarskom usledilo u gotovo isto vreme kada je sklopljen savez između Tirane, Prištine i Zagreba.

TANJUG/ MINISTARSTVO ODBRANE

Dodaje da je iz te saradnje proistekla nabavka sredstava, od kojih su neka prikazana javnosti.

"Videli smo BTR-ove (borbeni transporter, prim. autora) koji su stigli iz Mađarske i koji su sada na raspolaganju našim oružanim snagama. Takođe, najmanje jedan avion MiG-29 koji je otpisan iz mađarskih oružanih snaga trenutno koristimo za rezervne delove", nabraja Radulović, dodajući da postoje i drugi planovi za budućnost.

Podsetimo, prošle godine stiglo je 50 oklopnih transportera BTR-80A  iz Mađarske koji su pojačali jedinice Vojske Srbije, dok je Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana Vojske Srbije nabavila petnaesti MiG-29 u istoj 9.12B verziji kao i ostali avioni u floti.

Jačanje sopstvenih kapaciteta

Radulović smatra da je drugi pravac usmeren na kontinuiranom nastavku jačanja i modernizacije oružanih snaga, sa ciljem da budu što bolje pripremljene za sve izazove savremenog bezbednosnog okruženja.

"Budući da ne pripadamo nijednom savezu, moramo biti samodovoljni, odnosno jačati naše oružane snage u svim vidovima i rodovima", obrazlaže on.

Navodi da je Srbija u proteklom periodu kupila mnogo opreme iz inostranstva, ali da je značajan deo došao iz pogona naše odbrambene industrije.

Dodaje da neki aranžmani nisu realizovani, iako su najavljivani, i da se zbog toga pronalaze alternative.

"Mi kupujemo od zemalja članica Evropske unije, poput Francuske, sklopljeni su aranžmani sa Izraelom. Uskoro nas očekuje vojna parada, koja će biti prilika da javnost vidi neke od tih noviteta", kaže on. 

S tim u vezi, Radulović konstatuje da bezbednosna arhitektura regiona u velikoj meri zavisi od šireg geopolitičkog okruženja, zbog čega je uvek važno imati razvijene alternative i fleksibilne strategije.

"Dalje jačanje naših oružanih snaga, ne zavisi više isključivo samo od nas, već od nekih geopolitičkih okolnosti i pritisaka sa kojima se suočavamo", ističe Radoluvić.

Dodaje da zbog toga određeni sistemi koji su nabavljeni verovatno neće biti prikazani na predstojećoj vojnoj paradi.

"Naravno, politička odluka je ta koja će doneti glavnu reč i uticati na to šta ćemo, a šta nećemo videti. Sa druge strane, neki od sistema se uprkos donetoj odluci o njihovoj nabavci i pokrenutoj proceduri neće nabaviti, tj. nadomestiće se drugim sistemima. Određene promene u tom smislu desile su se 'iza zavesa' nedavno održane parade u Kini, što najbolje potvrđuje sve ovo o čemu smo govorili Dakle, situacija u svetu je trenutno takva da se određene odluke menjaju preko noći, zbog čega je uvek dobro imati alternativu", zaključio je Radulović.