Kina gradi kopneni "Suecki kanal": Pošiljke bi mogle da stižu za samo nekoliko dana

Kina tiho gradi alternativne rute putem kojih bi izvozila robu u Evropu, bez prolaska kroz Južno kinesko more, kako bi izbegla tenzije sa Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima u regionu.

Planinski grad Čongćing u Kini postao je glavno čvorište za kopnenu trgovačku rutu za koju neki kažu da bi mogla postati novi Suecki kanal.

Ruta poseduje i železnicu i očekuje se da će postati najvažnije logističko čvorište Azije.

"South China Morning Post" je naveo da se grad brzo pojavio kao strateška tačka u kineskoj trgovinskoj mreži, i njegov model - ako nastavi da se razvija, mogao bi inspirisati vladu da ulaže u slične projekte na zapadu zemlje.

Svakog dana, grad upravlja stotinama pošiljki, povezujući zemlje Jugoistočne Azije poput Vijetnama i Singapura sa Evropom, uključujući Nemačku i Poljsku, koristeći brze teretne vozove.

Kraće vreme isporuke

Vreme isporuke kopnom je 10-20 dana kraće nego tradicionalnim morskim rutama, i značajno pojednostavljuje carinske procedure. Pokretanje ASEAN brze železnice 2023. godine skratilo je vreme transporta između Hanoja i Čongćinga na samo pet dana, odakle roba stiže do Evrope za manje od dve nedelje.

Pored strateškog položaja, Čongćing je glavni proizvodni centar, odgovoran za proizvodnju oko trećine svetskih laptopova, glavna baza za proizvodnju električnih automobila, i glavni izvozni centar za četvrtinu kineskih automobila.

Geopolitičke dimenzije

Neki posmatrači veruju da motivi Kine za korišćenje ovog grada nemaju samo logističke dimenzije, već i geopolitičke. Trgovinski rat sa Sjedinjenim Državama pod predsednikom Donaldom Trampom pokazao je opasnost oslanjanja na međunarodne morske puteve pod zapadnim uticajem kao što su Suecki kanal i moreuzi Hormuz i Malaka. Pandemija koronavirusa pogoršala je rizike, otkrivajući krhkost pomorskih lanaca snabdevanja.

Sa tekućim ratom u Ukrajini i nekim kineskim pošiljkama podložnim zapleni 2023. godine, prolazak kroz Rusiju postao je rizičniji, iako je bilateralna trgovina između dve zemlje dostigla 240 milijardi evra u 2024. godini. Stoga Peking potencira razvoj "Srednjeg koridora" kroz Kazahstan i Kaspijsko more kako bi izbegao Rusiju i morske moreuze.

Međutim, Peking se suočava sa mnogim izazovima u pogledu carinskih kašnjenja, visokih troškova, loše infrastrukture i finansijske održivosti. Mnoge rute, posebno u okviru Inicijative Pojas i put, oslanjale su se na državne subvencije kako bi ih učinile lakšim za izvoznike.