Evakuacija dece iz Gaze u Evropu: Moralna obaveza ili bezbednosni rizik?
Komentari
09/09/2025
-15:02
Svetska zdravstvena organizacija i nekoliko međunarodnih nevladinih organizacija podigli su uzbunu zbog potrebe za evakuacijom bolesne i povređene dece iz Gaze. Međutim, neke vlade odbijaju da prime pacijente iz Pojasa Gaza iz straha od posledica po svoju bezbednost i migracionu politiku.
U Gazi se, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 15.600 ljudi nalazi u hitnoj potrebi za medicinskom evakuacijom — mnogi od njih su teško povređeni u sukobima ili boluju od bolesti koje ugrožavaju život.
Međutim, od Hamasovog napada 7. oktobra, manje od 350 ljudi, uglavnom dece, uspelo je da napusti ratom zahvaćeni Pojas Gaze i dobije medicinsku pomoć u Evropskoj uniji, piše Euronews.
Uprkos sve težoj humanitarnoj situaciji u Gazi, zemlje poput Nemačke, Danske i Austrije primile su veoma mali broj pacijenata iz Pojasa Gaza ili uopšte nisu ponudile da ih prime.
Neki državni zvaničnici navode da se plaše da bi prihvatanje pacijenata iz Gaze i njihovih staratelja moglo predstavljati dodatne izazove za bezbednosne i migracione politike njihovih zemalja.
"Znamo da je pitanje (medicinskih evakuacija) povezano sa migracijama... to je nešto što zabrinjava mnoge evropske zemlje...“, rekao je Maksim Prevot, belgijski zamenik premijera i ministar spoljnih poslova, u ekskluzivnom intervjuu za Euronews.
"Ali mislim da je sada, prema moralnoj obavezi, ali i pravnoj odgovornosti, neophodno preduzeti mere kako bi se pružila snažna podrška tim porodicama.“
Povezane vesti
Belgija je, kako je potvrdio Prevot, primila svega 14 pacijenata iz Gaze, ali zemlja namerava da ih u narednim mesecima primi još.
Nevladina organizacija Lekari bez granica, koja koordinira medicinske evakuacije iz Gaze, izrazila je slične zabrinutosti.
"Imamo problema da nađemo zemlje odredišta jer se neke zemlje plaše političkih posledica i žele da osiguraju da se pravo na povratak sačuva“, rekao je dr Hani Isleem, koordinator medicinskih evakuacija iz Gaze za Lekare bez granica.
"To je sada naš glavni izazov“, dodao je Isleem.
Evakuacije su hitne jer se zdravstveni sistem u Gazi "raspao“
Prema podacima SZO, ukupno 919 pacijenata i osoba u njihovom pratnji je evakuisano u 16 država članica SZO i 11 zemalja EU od oktobra 2023, uključujući Albaniju, Belgiju, Francusku, Nemačku, Grčku, Irsku, Italiju, Luksemburg, Maltu, Norvešku, Rumuniju, Španiju, Veliku Britaniju, Švajcarsku, Tursku i Uzbekistan.
Evakuacije sprovodi komisija Ministarstva zdravlja Gaze pod kontrolom Hamasa, koja "identifikuje najozbiljnije slučajeve koje nije moguće lečiti unutar Gaze“, rekao je Isleem.
Konačnu odluku donosi SZO, nakon čega države članice EU mogu da ponude medicinsku evakuaciju, rekao je portparol SZO.
Povezane vesti
Evakuacije su postale još urgentnije jer je „zdravstveni sistem u Gazi potpuno kolabirao“ usled izraelskih udara, preostale bolnice u Gazi „pružaju samo osnovne i životno važne usluge“, a „lista čekanja“ teško obolelih pacijenata neprestano raste, rekao je Isleem.
Rat u Gazi počeo je nakon što su Hamasovi militanti 7. oktobra 2023. napali južni Izrael, usmrtivši oko 1.200 ljudi i zarobivši 251 taoca.
Izraelska ofanziva u Gazi dovela je do smrti više od 64.000 Palestinaca, uglavnom žena i dece, prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze, koje ne pravi razliku između boraca i civila.
Povezane vesti
U EU, Italija je primila najveći broj pacijenata, njih 187. Slede Španija i Rumunija sa po 45 odnosno 42 pacijenta.
Međutim, SZO i brojne NVO koje deluju na terenu kažu da je broj evakuacija premali. „Više zemalja mora da se uključi i pruži medicinsku pomoć pacijentima sa teškim bolestima i hitnim zdravstvenim potrebama iz Gaze“, rekla je portparolka SZO.
avgusta Italija je sprovela „najveću operaciju evakuacije“ do sada, prema Ministarstvu odbrane te zemlje.
Trideset jedna deca i njihovi pratioci — ukupno oko 120 ljudi — prevezeni su teretnim avionima u Italiju i primljeni na lečenje u bolnice u okolini Rima i Milana.
"Gotovo sva deca pretrpela su amputacije ili teške povrede, povrede mozga, moždane hemoragije, leukemiju ili su bolovala od urođenih bolesti ili teške neuhranjenosti“, navodi Ministarstvo spoljnih poslova Italije u saopštenju na svom sajtu. "Sve medicinske tegobe koje u Pojasu Gaza nikada ne bi bile izlečene.“
Uprkos jednoj od najstrožih migracionih politika u Evropi, ministarstvo je saopštilo da će tim pacijentima izdati boravišne dozvole "kako bi deca i članovi porodica imali pristup italijanskom školskom i zdravstvenom sistemu, i kako bi se obezbedila harmonična integracija i dostojan boravak onoliko dugo koliko je potrebno.“
Situacija je drugačija u drugim evropskim zemljama koje strogo sprovode migracione politike.
"Zdravlje iznad politike“
Uprkos sve većim kritikama, danska premijerka iz Socijaldemokratske partije Mette Frederiksen, koja je zagovarala neke od najstrožijih imigracionih politika u Evropi, ostala je pri odbijanju da primi pacijente iz Gaze.
"Ono što sada kažem može zvučati pomalo oštro“, rekla je Frederiksen za danski kanal TV2 News prošlog meseca. „Ali kada pogledamo grupu Palestinaca koja je ranije došla u Dansku, naravno da su se neki integrisali i postali Danci.“
"Ali u toj grupi ima mnogo onih koji su napravili veoma, veoma ozbiljne probleme našem društvu, i nećemo menjati našu imigracionu politiku.“
Nemačka je do sada lečila samo jednog pacijenta, a Martin Mac, član berlinskog parlamenta iz centra-leve SPD, nedavno je izrazio zabrinutost u vezi sa pratiocima tog pacijenta.
"Naravno, bezbednosni razlozi takođe igraju ulogu u ovim odlukama“, rekao je Mac, koji je i portparol SPD za unutrašnja pitanja, za Euronews. „Nažalost, često moramo da primećujemo da se sukob na Bliskom istoku odražava i na bezbednost Jevreja u Berlinu — dok obrnuto nije slučaj.“
Francuska je do sada lečila 27 pacijenata, prema podacima SZO. Međutim, zemlja je obustavila politiku prijema pacijenata iz Gaze dok vlasti ne završe istragu palestinskog studenta, koji je stigao u Francusku u julu i optužen je za antisemitističke izjave na internetu.
"Neće biti nikakve evakuacije dok ne donesemo zaključke iz ove istrage“, rekao je Žan-Noel Baro za "France Info" radio prošlog meseca.
Austrija nije primila nijednog pacijenta, ali zvaničnici tvrde da je izlazak iz Gaze, čak i za teško bolesne, gotovo nemoguć zbog birokratskih prepreka. Svaki pacijent — a u slučaju deteta i njihov pratilac — mora proći bezbednosnu proveru izraelskih bezbednosnih službi.
Pre rata, oko 20.000 pacijenata godišnje — od kojih je trećina bila deca — tražilo je dozvole od Izraela za izlazak iz Pojasa Gaza radi lečenja, mnogi su morali da prelaze granicu više puta.
Izrael je 2022. odobrio oko 63% zahteva za medicinski izlazak, prema podacima SZO. Zdravstvene ustanove u Gazi već su pod velikim pritiskom zbog 16 godina blokade pod kontrolom Izraela i ponovljenih sukoba.
"Pozivamo države članice da stave zdravlje iznad politike“, rekla je portparolka SZO. „Ovo nije pitanje dobrotvornosti, već zajedničke odgovornosti… Svako dete zaslužuje negu, dostojanstvo i zdravu budućnost.“
Komentari (0)