Evropski parlament raspravljao o Srbiji, Kovač za Euronews Srbija poručuje: Odluke su na nama, ne na Briselu

Na jučerašnjoj sednici Evropskog parlamenta raspravljalo se o situaciji u Srbiji i protestima koji se održavaju mesecima unazad. Bilo je mnogo političkih fraza, moglo je da se čuje da su se svi poslanici usaglasili da nasilje mora da se osudi, govorilo se jeste o nasilju, ali ne i o nasilju prema policiji i institucijama. Međutim, EP ne može da u potpunosti pomogne da rešimo svoje probleme ukoliko mi sami ne sednemo da razgovaramo, rekla je za Euronews Srbija predsednica Odbora za evrointegracije Elvira Kovač.

Naime, tokom sednice komesarka za proširenje Marta Kos je pozvala na smirivanje tenzija, osudila akte nasilja i poručila da će nastaviti da podržava napore za otvaranje klastera 3 u pregovorima sa Srbijom. Detaljnije u posebnoj vesti.

Takođe, iako je pozdravila evropski put Srbije, Kos je kritikovala nedavne postupke predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a primedbe su stizale i od drugih govornika.

"Marta Kos je bila jako dobra diplomata i u samom uvodu i u zaključku rasprave. U svom govoru, bez obzira što vidim da određeni poslanici opozicije i neki mediji žele baš da izvuku njene najnegativnije rečenice, ona je zaista skoro jedina među onima koji su spomenuli nasilje prema čuvarima reda", navela je Kovač.

Kos je u svom obraćanju navela i da je dijalog jedino rešenje i pozvala na njega. Rekla je i da poštovanje osnovnih prava i vrednosti, uključujući pravo na okupljanje i na medijske slobode, jeste ključno za pristupanje Evropskoj uniji, ali i da je posvećena pristupanju Srbije EU, te da Beograd treba da preduzme neke konkretne korake.

"U samom govoru o stanju nacije, Zapadni Balkan se spomenuo vrlo kratko, a Srbija posebno nije", dodala je ona.

Na pitanje šta bi to moglo da znači, ukoliko se uzme u obzir istraživanje Eurobarometra koje pokazuje da je opala podrška Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, Kovač kaže da je u svemu tome važno da se o proširenju svakako i dalje govori.

Tanjug/STA/Nebojša Tejić

"Pozitivno je što kada se spominje proširenje, ne priča se samo o Ukrajini, već se generalno u nekom paketu - Ukrajina, Moldavija i Zapadni Balkan. Mora da se ubrza to proširenje Evropske unije i zapravo priključivanje zemalja. Ako možemo da se vratimo malo i na Martu Kos, ona je konkretno rekla: ‘"Serbia must deliver". Dakle, Srbija mora da ispuni bar neki minimum i zaista se radi na tome, bez obzira na prepreke koje smo imali u prethodnom periodu", kaže ona.

Navodi da se nada da, ukoliko Srbija ispuni minimum minimuma, biće lakše zemljama članicama jer, kako objašnjava, ipak one odlučuju da ubede da se nastavi evropski put.

Kaže da je, naravno, rastući evroskepticizam rastužuje, te da podatak od 33 odsto zabrinjava, ali dodaje da ukoliko građani ne vide konkretne benefite i ne vide konkretne pozitivne korake, gubi se taj elan o pristupanju.

Kovač navodi da jučerašnja sednica nije donela obavezujuće zaključke.

"Ovo je bila rasprava o situaciji u Srbiji, nije bilo posebne rezolucije, a kamoli li obavezujuće. Tražiti sankcije za svoju zemlju i tražiti prekid finansiranja od strane Evropske unije, odnosno finansijskih sredstava – nije mi jasno zašto. To traži naša opozicija, to je bio neki zaključak. Umesto da svi sednemo, bez obzira na razlike. Jeste odgovornost na samoj državi, na rukovodstvu, ali i na opoziciji je. Moramo da se dogovorimo oko nekog zajedničkog minimuma, a ne da trčimo u Brisel i pokazujemo jedni na druge i svađamo se i aplaudiramo na svako negativno obraćanje o svojoj zemlji", rekla je ona.

Kako je dodala, deo opozicije je tražio personalizovane sankcije protiv pojedinaca u vlasti i ponovili su zahtev za vanredne izbore.

Unsplash

Na pitanje kako, nakon poziva na dijalog Marte Kos, ali i predsednika Srbije, ga realizovati, Kovač kaže da nema jasan odgovor na to.

"Svi bismo mi voleli da nađemo odgovor na to. Zanimljivo je da kada god predsednik države ili državno rukovodstvo spomene dijalog, odmah vidite zid sa druge strane – strane opozicije, pa i nevladinog sektora. Oni kažu da je prekasno. Naravno, nije iznenađenje što su oni pričali o zahtevu za izborima, a sa druge strane neki pričaju nešto o prelaznoj vladi. I na kraju, kod tih zaključaka su rekli da ipak možda ne žele sada vanredne izbore, već žele da im Evropski parlament pomogne", navodi ona i dodaje da je bilo šest zaključaka.

Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.