"Hajde da razgovaramo": Kako su nastali srpski državni simboli

Emisija "Hajde da razgovaramo" ima za cilj da donese svež pristup aktuelnim temama iz svakodnevnog života.

Gledaoci Euronews Srbije će svakog radnog dana moći od 16.00 do 17.30 da uživaju razgovorima koji se tiču porodice, društva, psihologije, ekonomije i drugih relevantnih tema koje često izostaju iz vesti dana. Emisiju vodi Bojana Drašković.

U izdanju za ponedeljak, 15. septembar, izdvajamo:

Crveno, plavo i belo - boje koje danas prepoznajemo kao simbole srpske državnosti, prvi put su zablistale na zastavi zamišljenoj još 1835. godine, ali put do današnje zastave nije bio jednostavan. Ni grb, dvoglavi orao, krst i četiri ocila, nije tek puki znak. Njegovo poreklo seže do Vizantije, srpske crkve 17. veka, Karađorđevih ustanika, ali i državnika poput Dimitrija Davidovića i Stojana Novakovića.

Od simbola vere i otpora, preko ustavnih dokumenata, pa do krune srpske kraljevine, grb je postajao sve ono što je Srbija želela da bude. Od 2009. godine, zakon je jasno odredio: Srbija ima svoj Veliki i Mali grb, Državnu i Narodnu zastavu, i svaki od tih simbola priča priču o prošlosti, ali i odgovornosti prema budućnosti. O važnosti zastave i grba, njihovoj istoriji i simbolici razgovaramo sa Dragomirom Acovićem, heraldičarem, veksikologom i članom Krunskog saveta.
Petnaestog septembra 1918. godine, srpska vojska pokrenula je juriš koji je promenio tok istorije. Proboj Solunskog fronta bio je ne samo vojna, već i civilizacijska prekretnica. Za tri dana probijen je nepristupačni front, a za 45 dana oslobođena otadžbina. U toj odlučnoj ofanzivi, srpski vojnici su zajedno sa saveznicima, srušili Centralne sile i otvorili put ka stvaranju nove države. Bila je to pobeda naroda koji je, iznuren, progonjen i ranjen, ustao, sabrao snagu i upisao jednu od najsvetlijih stranica u svojoj istoriji. Danas, 107 godina kasnije, o značaju tog trenutka, o vojnim planovima, komandantima i simbolici proboja, razgovaramo sa našim gostom, istoričarom Sinišom Vulićem.

Četiri ocila, nasleđe Vizantije, samo su početak priče o obeležjima Srbije. 

Govorićemo i o drugim simbolima naše zemlje, o onome što nas predstavlja, što možemo nazivati nacionalnim “brendom“. Saznaćemo i kako stranci doživljavaju Srbiju - koje priče, mesta i znamenitosti prepoznaju kao autentična.  O svemu tome razgovaramo sa našim gostom, istoričarem umetnosti, vodičem i vizantologom, Oliverom Tomićem.

Zamenio je Braziliju Beogradom, a Kopakabanu Kopaonikom. Govori tečno srpski, piše ćirilicom, igra folklor, obožava domaću srpsku kuhinju, a Srbiju voli kao da je ovde rođen. Obišao je svaki kutak zemlje, poznaje tradiciju, istoriju i narod toliko da bi mnogi mogli da uče od njega. Brazilac po rođenju, a od 2020. i zvanično državljanin Srbije, prvi Brazilac sa srpskim državljanstvom koji nije fudbaler, već ambasador srpske kulture, Tiago Fereira je naš gost.