Šta znači promena Statuta UB i kako će se odraziti na studente koji žive u domovima ili primaju stipendije?

U poslednje dve nedelje na fakultete beogradskog univerziteta stižu pitanja i zahtevi u vezi sa "mirovanjem" statusa studenata koji na neki način žele da nastave blokadu. Iako je ustanovljeno da će akademska godina nakon rokova početi 1. novembra, neizvesno je koliki broj akademaca će zaista nastaviti studije, s obzirom na to da se neki opredeljuju za "zamrzavanje godine". 

I dok se ispitni rok uveliko zahuktava, među studentima ima i onih koji vagaju da li da pokušaju da dobiju status mirovanja. Do sada taj status su mogli da ostvare zbog trudnoće, porodiljskog, bolesti, zaposlenja, nemogućnosti da plate školarinu ili služenja vojnog roka.  

Međutim, Savet Univerziteta u Beogradu usvojio je izmene Statuta Univerziteta kojim se proširuje pravo korišćenja statusa mirovanja. 

Prodekan za za nastavu Prirodno-matematičkog fakulteta Miloš Arsenović  kaže da je važno da fakulteti imaju jedinstven stav po ovom pitanju. 

“Sada je omogućeno studentima da i iz drugih nepredviđenih okolnosti zamrznu godinu. Nekako je stav rukovodstava fakulteta da se studentima više izađe u susret. Na nivou univerziteta bi trebalo da se postupi da fakulteti postupe jedinstveno  i da se vidi kakav bi bio pravni osnov”, rekao je on. 
 
I posle skoro 10 meseci od nesreće na novosadskoj železničkoj stanici, u 11.52 ispred Prirodno-matematičkog fakulteta uredno se održava 16 minuta ćutnje u čast poginulih u padu nadstrešnice.

Na skupu i dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić, koji kaže za Euronews Srbija da broj prijava za zamrzavanje godine nije viši u odnosu na raniji period. 

“Hemijski fakultet je obavio razgovore sa svim studentima koji traže status mirovanja, ono što je dobra stvar jeste da niko od njih nije korisnik kredita, stipendije ili studentskog doma. Tako da će fakultet napraviti rešenje za tih 10-ak studenata koji su podneli zahtev po tom osnovu”, rekao je on. 

Prema tumačenju Rektorata, podnosilac zahteva za mirovanje treba da navede činjenice na kojima zasniva svoj zahtev. Šta će se u konkretnom slučaju smatrati dovoljnim dokazom, zavisi od prirode činjenica, ali i stava postupajućeg organa na visokoškolskoj ustanovi.  

Sa PMF-a ističu da pravo na mirovanje po drugom osnovu nemaju studenti koji su polagali ispite, živeli u studentskom domu ili koristili druge povlastice tokom akandemske godine. Arsenović dodaje da je svaka molba priča za sebe. 

“Treba da se zna da su sve molbe individualizovane. Ne postoje kolektivne molbe i svaka se rešava za sebe. Nije ograničen broj podnesaka, prosto, niko ne može da ograniči studentu da podnese molbu”, kaže. 
 
Precizirano je da  za vreme mirovanja student nema prava studenta, ali ni pogodnosti poput stipendije, kredita, studentskog doma ili povlašćene cene u studentskom restoranu.  

Ukoliko je bio na budžetu, ostaće na budžetu, a ukoliko je samofinansirajući student koji je izmirio svoje obaveze, neće morati ponovo da plaća školarinu. 

Međutim, kažu sagovornici Euronews Srbija, ukoliko se student odluči za zamrzavanje godine mora imati na umu da se prema  propisima vreme mirovanja računa u ukupne godine studiranja što će uticati na rangiranje za studentske domove, stipendije i kredite.