Stanojević za Euronews Srbija: O nasilju u porodici se ne sme ćutati, deca su često svedoci i žrtve porodičnog nasilja

Komentari

Euronews Srbija

Autor: Euronews Srbija

21/08/2025

18:08

veličina teksta

Aa Aa

U Zemunu je u ponedeljak uhapšen muškarac koji je trudnu ženu zlostavljao pred maloletnim detetom. Policija je reagovala odmah po prijavi i uhapšenom su odmah izrečene mere zabrane prilaska i komunikacije. Međutim, ovo je još jedan u nizu slučajeva porodičnog nasilja u Srbiji, a koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević kaže u razgovoru za Euronews Srbija da je poverenje u institucije ključno kako bi žene na vreme reagovale i smogle hrabrost da nasilnika prijave.

Stanojević kaže da se nasilje ne može iskoreniti, ono ostaje, ali je važno da ga ima manje. Ističe i da je važno da se o nasilju ne ćuti, jer, kako je objasnila, pomoć može da dođe samo onda kada neko zna da je nekome pomoć i potrebna. Nažalost, dodaje ona, često se dešava da žene iz brojnih razloga ne govore o tome kroz šta prolaze u “svoja četiri zida”.

"O nasilju ne sme da se ćuti. Svi smo odgovorni. Mi treba i kao društvo da radimo na tome da se broj femicida smanji, ali i radimo na tome i kroz institucije“, kazala je ona.

Naime, nasilje nije samo fizičko – ono može da bude i psihičko, ali i ekonomsko, a često obuhvata i sva tri oblika. Stanojević objašnjava da fizičko nasilje obično dođe na kraju – nakon što žena prođe kroz niz uvreda, omalovažavanja i često ekonomskog ograničavanja.

Što se slučaja u Zemunu tiče, Stanojević kaže da nije redak slučaj da nasilju često prisustvuju i deca, kao i da su oni u Sigurnoj kući već imali iskustva sa tim. Napominje da, pored toga što majka trpi nasilje, vrlo često kroz njega na razne načine prolaze i njena deca.

"Nasilnici često nemaju nikakav odnos prema deci. Njega dete u tom momentu, kada se nasilje dešava, ne zanima. Mi imamo jako puno primera gde su deca bila i svedoci, ali i žrtve nasilja. Pred detetom se dešavaju i ubistva. Niko se ne pita kako će ona dalje da žive i ko će o njima da brine. Postoje i slučajevi gde otac najpre ubije majku, a onda izvrši samoubistvo. Nakon toga ostaju ta njihova deca. Veliki je problem šta sa njima nakon svega“, objašnjava ona.

Kaže i da deca koja odrastaju u porodici u kojoj se nasilje odvija mogu da navuku traume koje mogu da ih prate tokom čitavog života.

"Pitanje je i šta država radi onda za tu decu. Ne treba da se zaboravi da i ona prolaze strašne stvari koje ostavljaju tragove“, dodaje.

Sigurna kuća u Beogradu popunila svoje kapacitete

Stanojević kaže da je poražavajuća i informacija da je u ovom trenutku Sigurna kuća u Beogradu popunila svoje kapacitete, što zapravo znači da nasilja u porodicama ima poprilično.

Na pitanje koji onda trenutak treba da bude presudan da žena odluči da napusti nasilnog partnera, Stanojević kaže da je reč o nečemu što je kompleksno, ali da je u svemu tome ključno da se oni dobro upoznaju pre nego što se odluče za zajednicu.

"Mi ne možemo da primimo nikoga više. Juče smo imali potrebu da primimo ženu sa petoro dece, nema mesta apsolutno. Ono što žene treba da znaju je da, pre nego što se odluče da uđu u zajednicu sa nekim, treba da ga pre toga dobro upoznaju i provedu određeno vreme sa njim“, kaže ona.

Prijava nasilja, dodaje, takođe nije ista od mesta do mesta u Srbiji. Razlog za to je, objašnjava ona, taj što je mnogo teže ženama iz malih sredina gde se svi poznaju.

"Po svim pravilima, žene bi najpre trebalo da se obrate policiji. Međutim, u manjim sredinama to nekada i nije jednostavno jer se ljudi poznaju. Onda neka se obrati bilo kome – prijateljici, komšinici, rođaki, majci. Ne mora to da bude javno, ne treba da ona o tome da priča, nego da, za početak, se poveri nekome od poverenja. Jako je bitno ne ćutati. Vi ako ne znate da neko trpi nasilje, ne možete ni da pomognete", rekla je ona.

Kako prijaviti nasilje u Srbiji?

Prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, (član 13) svako mora da policiji ili javnom tužiocu prijavi bez odlaganja nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od njega. Nadležni državni organi i centri za socijalni rad (čl. 8-11) dužni su da u okviru svojih redovnih poslova prepoznaju nasilje u porodici ili opasnost od njega.