Portugalija uvodi zakon o akušerskom nasilju: Kakva je situacija u Srbiji i koliko prijava čeka epilog
Komentari14/04/2025
-17:06
Portugalija je dobila zakon koji se bavi akušerskim nasiljem. Kako navode nevladine organizacije u Portugaliji, ovaj zakon predstavlja istorijski korak ka promociji humanijih, dostojanstvenijih i sigurnijih materinskih i akušerskih usluga u Portugaliji. Ipak, pojedini zdravstveni radnici kritikuju jezik zakona kao neprimeren i upozoravaju na njegov potencijalni uticaj na već preopterećen zdravstveni sistem. Postavlja se pitanje gde je Srbija po pitanju prava žena na porođaju i šta je informisani pristanak.
U Srbiji je 5.000 žena prijavilo različite oblike akušerskog nasilja, problemu koji je godinama prisutan, a o kome žene sve glasnije govore.
Osnivačica i glavna urednica Tampon zone Iva Parađanin Lilić kaže za Euronews Srbija da je ta multimedijalna platforma radila serijal u nastojanju da se iz različitih uglova obradi ovaj problem i pokaže da je čitav sistem dosta nakrivo postavljen kada govorimo o porođaju i o ženama u salama za porođaj.
Ona kaže da je uvek dovoljna jedna žena da pokrene temu porođaja ili nekih ginekoloških intervencija, pa da se tu otvori jedna Pandorina kutija.
"Tu je bilo more iskustava žena koje su samo jedva čekale da neko kaže da to što im se tamo dogodilo nije nešto normalno, iako je vladajući narativ da porođaj jednostavno mora da bude neka vrsta traume i da bi trebalo da budemo zadovoljne samo ukoliko ostanemo žive i izađemo sa živim detetom iz porodilišta", rekla je ona i navela da žene sve više progovaraju o svojim iskustvima.
Kako počinje?
Čim uđemo u zdravstvenu ustanovu, imamo neku agresiju ka pacijentkinjama, kaže za Euronews Srbija advokatica Marina Mijatović.
"Postoje isto priče da žene ne znaju da li treba da imaju uput, kome prvo treba da se obrate. To je opet sistemski problem, jer imamo, na primer, institucije koje su u javnom sektoru, institucije koje su u privatnom sektoru i žene često idu i u jedne i druge zdravstvene ustanove i onda, naravno, ne dobiju prave informacije šta im je potrebno od dokumentacije. I one kada uđu u zdravstveni sistem, kad zakorače u ustanovu, njih pitaju 'a gde vam je taj neki papir. Ako nemate taj papir, mi ne možemo da vas primimo, vratite se'. Pa čak i žene koje su došle za porođaj. I onda ona tu već doživljava neki pritisak. To je isto oblik, da kažem, psihološke torture", rekla je advokatica.
Povezane vesti
Ona dodaje da u tim slučajevima pacijentkinja mora da angažuje članove porodice ili da se sama vraća u dom zdravlja po uput i pita se zašto joj niko nije rekao da treba da imam taj papir.
"Sve pre sale i taj pristanak i informacije koje dobijemo, kada ih dobijemo, u kom trenutku, već se uliva neki strah kod žena i naravno da one kad ulaze u salu ulaze sa još nekim povećanim strahom i za život svoj i za život svoje bebe. Šta se desi tačno u sali, mislim da je to zato što ne postoji odgovornost, što zdravstveni radnici ne znaju svoje obaveze, a žene ne znaju svoja prava", rekla je Mijatović.
S obzirom na primedbe mnogih pacijentkinja o nehumanom odnosu u zdravstvenim ustanovama, Mijatović je da reči upućene trudnici "nećemo te poroditi" ili kada joj udare šamar kako bi se se ona osvestila da treba da se porodi proizvode kontraefekat.
"Vi morate da imate neki ljudski pristup. Zakon o pravima pacijenata ima jedan član koji kaže da svaki pacijent, u ovom slučaju pacijentkinja, treba da dobije medicinski tretman tako da bude oslobođen od patnje i bola. Vi ovde automatski zadajete patnju i bol pacijentkinjama jer vi njih ne oslobađate. One su u stalnom strahu, nemaju psihološku podršku ukoliko dođe do nekih fatalnih situacija, a ono što se procesuira su uvek fatalne situacije", rekla je Mijatović.
Euronews
Parađanin Lilić je rekla da su u Srbiji zabeleženi i neki strašni slučajeve koji su imali užasne ishode i koji nisu procesuirani.
Posle jednog takvog slučaja u Sremskoj Mitrovici, kaže ona, uvedeno je prisustvo roditelja, partnera ili druge osobe na porođaju kao mera za suzbijanje akušerskog nasilja.
Ona je ocenila da to jeste dobro što je uvedeno, ali da to nije mera za suzbijanje akušerskog nasilja i da nije poenta da žena ima nekog nadzornika pored sebe dok se porađa, koji će da je gleda i da je prati kao neka vrsta obezbeđenja.
Povezane vesti
"Nekako se tu otišlo u pogrešnom smeru, a to je čini mi se jedina spremnost koju smo mogli da vidimo od strane institucija. Čak smo u jednom trenutku bile i na ulicama i protesti su se desili protiv akušerskog nasilja ispred Ministarstva pravde. Mislim da je ovo problem koji stvarno zahteva hitnu neku reakciju i više ne možemo da nailazimo na tišinu kada govorimo o ovome", rekla je Parađanin Lilić.
Ona je pomenula i problem indukovanih pobačaja o kojima se toliko pričalo o javnosti, a da je sa druge strane izostao bilo kakav odgovor.
Šta je pokazala praksa?
Mijatović kaže da što se tiče zakona u Srbiji, postoji regulativa koja je primenjiva u situacijama akušerskog nasilja, samo je pitanje kako se ona primenjuje i posebno je pitanje da li žene znaju svoja prava.
Ona kaže da bi bilo dobro da Srbija ima zakon kao što je u Portugaliji.
"Vidimo kroz praksu da su pred državnim organima stalno neke situacije kada oni ne žele da priznaju da je akušersko nasilje sistemski problem. Iako imamo 5.000 žena koje su prijavile različite oblike akušerskog nasilja, vidimo brojna istraživanja koja to isto dokazuju i vidimo sa druge strane institucije koje ćute. Dakle, izveštaji, prijave, vidimo kroz medije različite slučajeve, a nemamo ni jednom odgovor institucije, dakle ni ministarstva, ni Lekarske komore, ni Zaštitnika građana, nemamo ni sudsku praksu, dakle tu se još uvek borimo. To sve ide jako sporo, ali se nadam da će u nekom trenutku da se to pomeri", rekla je advokatica.
Ona je naglasila da nam je Portugalija dala neku nadu da može da se ide u tom pravcu, ali je i apelovala na institucije da čuju žene i da budu efikasnije u primeni postojeće regulative kada postoji prijava.
Parađanin Lilić kaže da se ipak nešto menja kod žena s obzirom na to da se o ovoj temi mnogo više govori poslednjih godina jer se ohrabruju i osnažuju.
"Njihovo zajedničko pričanje, priča čini mi se da dovodi do toga da malo više svi znamo i postanemo svesni koliko je zapravo prisutan ovaj problem. Pre je bilo važno samo da izvučeš živu glavu i zadovoljna si. Sada se mnogo više priča o tome, ali opet ova druga strana ostaje nema", rekla je ona.
Parađanin Lilić je rekla da je razlog što su u Portugaliji krenuli da uopšte razmišljaju o tom zakonu, to što su videli da u njihovoj zemlji ima duplo više epiziotomija nego u celoj Evropi, u Portugalu.
"Opet tu imamo neku dokumentaciju, neko istraživanje, neki trud i napor sa strane institucija i države koja je to uočila. Mene baš zanima kad bi neko zbrojao koliko kod nas ima i epizotomija i indukcija i carskih rezova, šta bi nam ta slika oslikala", rekla je ona.
Ukazala je na to da dokumentacija nije toliko precizna i detaljna, a da je važna da bi se locirali problem jer bi ih papir oslikao.
Zašto je važna medicinska dokumentacija?
Postavlja se pitanje kome se obratiti u slučaju akušerskog nasilja i kako to izgleda kada se dođe do suda.
Tu se dolazi do pitanja medicinske dokumentacije.
"Da bismo došli do suda, imamo neke prethodne korake koji su isto problematični, sa čim se žene suočavaju kao pacijentkinje, a to je da pribavimo medicinsku dokumentaciju. Možda mogu da kažem da u poslednjih godinu dana se to malo promenilo, a to znači da ja mogu da dobijem svoju medicinsku dokumentaciju, da bilo koja zdravstvena ustanova mora da mi da medicinsku dokumentaciju, ali ne ono što oni izaberu, nego ako ja želim kompletno, oni moraju kompletnu dokumentaciju da mi pruže na uvid i kopiranje. Ja isto tako mogu da odlučim da li ću da kopiram nešto od te medicinske dokumentacije ili sve. Imamo sad novi moment, a to je elektronska dokumentacija i ta dokumentacija isto može da se kopira, da se odštampa, da izvršim prvo uvid. Tu smo sada još na nekoj granici kršenja prava pacijenata, dakle, da li će da mi se dozvoli da izvršim uvid u elektronsku dokumentaciju. Tu postoji otpor svih zdravstvenih ustanova", rekla je Mijatović.
Tanjug/Vlada Republike Srbije/Slobodan Miljević
Dokumentacija je, kaže Mijatović, prvo što mora da se ima da bi se pokrenuo postupak.
Ona je ispričala da žene ne znaju rokove i to kad pred kojom institucijom mora da se pokrene postupak.
"Tako pred Lekarskom komorom imamo godinu dana da joj se obratimo, da podnesemo taj prigovor, a dve godine da se to završi u potpunosti. Dakle, imamo tu apsolutnu zastaru dve godine, to je veoma kratko. Negde je uvek moja preporuka da prvo krenemo sa tim postupkom", rekla je ona.
Prema njenim rečima, žena uvek može da se obrati zdravstvenoj inspekciji, može da traži i spoljni stručni nadzor kvaliteta rada zdravstvenih ustanova, može da se obrati zaštitniku građana i savetniku za prava pacijenata.
"Mislim da je najveći problem i da ljudi najmanje znaju kada je u pitanju taj savetnik za zaštitu prava pacijenata i da se često u zdravstvenim ustanovama žene dovode u zabludu. One i kada žele da se žale, ona koja skupi hrabrosti i snage da kaže - ja nisam zadovoljna ovim tretmanom, želim nekom da se obratim, da se ona dovede u zabludu tako što se kaže - evo mi imamo našeg pravnika u zdravstvenoj ustanovi i sad ćemo mi njega da pozovemo. Šta je tu problem što se tiče prakse? Što se nigde to ne zabeleži. To nije taj pravnik, to nije taj zaštitnik prava pacijenata. Kažem zaštitnik zato što se pre zvao zaštitnik, sada je savetnik za zaštitu prava pacijenata. koji nije pravnik zdravstvene ustanove. Taj pravnik u zdravstvenim ustanovama ne štiti moja prava kao pacijentkinje, nego prava zdravstvene ustanove. On može da štiti lekara, može da štiti zdravstvene ustanove", rekla je ona.
Mijatović je napomenula da pacijente štiti savetnik za zaštitu prava pacijenata, kao i da bi prilikom bilo koje informacije, bilo kog obaveštenja, pacijenti morali da dobijemo i tu informaciju u pisanom obliku.
"Dakle, gde se taj savetnik nalazi, koja je njegova mail adresa, koji je njegov broj telefona. Za Beograd to je jedinstveni mail, jedinstvena je adresa. Takođe i u drugim gradovima imate po jednog savetnika, dakle, imate jednu kancelariju", rekla je Mijatović i dodala da se postavlja pitanje zašto zdravstvene ustanove pacijentima ne pružaju tu informaciju.
Ona objašnjava da je poslednja faza kada se dođe do suda, odnosno krivičnog i parničnog postupka.
Tu su, dodaje, najveći problemi troškovi i veštačenje.
"Tužioci i sudije uvek se oslanjaju najviše na veštačenje. Nemamo dovoljan broj veštaka, to su uvek ljudi koji rade u zdravstvenom sistemu, u zdravstvenim ustanovama, to su kolege, tako da i tu imamo problem kako se to veštačenje uradi i da li se uopšte konstatuje da je bilo akušerskog nasilja. Takođe, i problem termina akušersko nasilje je negde neprihvaćen i kod sudija i kod lekara. Ja mislim da bi zakon ili, na primer, neki pravilnik kod nas, neki vodič kroz institucije za porođaj, za vođenje trudnoće, uopšte za odlazak u te zdravstvene ustanove, bi koristan i zbog toga je jako važno da se oglasi ministarstvo i Lekarska komora", rekla je Mijatović.
Ona je navela da su za sada svi postupci po prijava za akušersko nasilje u toku i da se čekaju ishodi.
"Ono što je najveći problem jesu tužilaštva u Beogradu. Ja bih možda rekla i da štite nekako te zdravstvene ustanove, da nemaju sluha za pacijentkinje. Imamo krivične prijave koje smo podneli pre dve godine, gde porodilje nisu saslušane uopšte", rekla je Mijatović i ukazala na duga čekanja sudskih medicinskih veštačenja kod krivičnih i parničnih postupaka.
Parađanin Lilić kaže da kada govori o akušerskom nasilju voli uvek da ističe i pozitivne primere i kako oni treba da izgledaju u praksi.
"Mi retko kad čujemo kako je izgledao jedan porođaj koji nije trauma nego je uspomena nekoj ženi, na primer kako bi trebalo da bude. Ali uglavnom načelnici i oni koji su na vladajućim mestima u medicinskim ustanovama imaju to odricanje odgovornosti i to čuveno sistem nije zakazao koje se srećemo na različitim poljima u našem društvu. I ovde imamo kao prvi korak to priznavanje neke odgovornosti i spremnost da se sarađuje. Mi smo serijal radili iz različitih uglova baš da bi pokazali to da ovako kako je sada ne funkcioniše ni za lekare, ni za same pacijentkinje. Dakle, nikom tu nije dobro", rekla je ona.
Prema njenim rečima, potrebno je resetovanje celog tog procesa od trenutka kad se uđe u samu ustanovu pa sve dalje kako ide.
"Sve žene koje su porađale znaju tačno kako ide i ona čekaonica kako izgleda, i sve to nekako neprijateljski prema ljudskom biću, dakle, ne samo prema pacijentkinjama, nego i samom lekaru", rekla je ona.
Komentari (0)