Nova istraživanja ukazuju da su Homo sapiensi jeli velike puževe pre 160.000 godina

Do sada su najstariji dokazi da je Homo sapiens jeo kopnene puževe datirali od pre otprilike 49.000 godina u Africi i pre oko 36.000 godina u Evropi. Ali desetinama hiljada godina ranije ljudi u kamenim skloništima na jugu Afrike jeli su ove puzavce koji mogu da narastu do veličine ruke odrasle osobe, naveli su istraživači u izveštaju u Quaternary Science Reviews. 

Analize fragmenata ljuske koje su iskopane iz pećine na jugu Afrike ukazuju da su lovci-sakupljači periodično boravili na tom mestu i da su zagrevali velike afričke kopnene puževe i da su ih onda verovatno jeli, navela je hemičarka Marin Vojčešak sa Kraljevskog instituta za kulturno nasleđe u Briselu, prenosi Science News.

Nova otkrića dovode u pitanje ideju da ljudske grupe nisu koristile kopnene puževe u ishrani sve do poslednjeg ledenog doba. Mnogo pre toga su grupe lovaca-sakuplčjača na jugu Afrike tragale za velikim kopnenim puževima kako bi oh odnele u pećinu za sebe ili bi ih podelili sa drugima, navode istraživači.  

"Mesni protein puževa je lak za jelo, i mogao bi da bude važna hrana za starije ljude i za decu, odnosno za one kojima bi bilo teže da žvaću tvrdu hranu", rekla je Vojčešak i dodala da je kooperativno društveno ponašanje i podela hrane postojala od početka ljudske vrste. 

Za istraživače nije iznenađenje to što su Homo Sapisensi rano prepoznali nutritivnu vrednost puževa i što su ih povreemno jeli, rekla je Tereza Stil, areheolog na Univerzitetu Kalifornija Dejvis koja nije bila deo istrađivanja. Međutim, intenzivno korišćenje puževa u ishrani koji je počelo pre oko 160.000 godina jeste neočekivano i zbog toga se postavlja pitanje da li je dostupnost druge hrane smanjena zbog klimatskih promena ili promene staništa.