Velike promene na Antarktiku: Prelomio se najveći ledeni breg na svetu
Komentari
04/09/2025
-10:25
Najveći ledeni breg na svetu se "brzo raspada" na nekoliko velikih delova, saopštili su naučnici iz Britanskog antarktičkog instituta (BAS).
Ledeni breg A23a, koji je ranije težio skoro trilion tona i prostirao se na površini od 3.672 kvadratna kilometra (oko hiljadu kvadratnih kilometara već od Šumadije), naučnici pažljivo prate još od kada se odlomio od ledene ploče Filhner-Rone na Antarktiku 1986. godine.
A23a je više puta nosio titulu "najvećeg postojećeg ledenog brega" od 1980-ih, iako su ga nekoliko puta nadmašili veći, ali kratkotrajni ledeni bregovi, uključujući A68 iz 2017. i A76 iz 2021. godine.
"Ledeni breg se brzo raspada i izbacuje veoma velike delove, koji su i sami klasifikovani kao veliki ledeni bregovi od strane Nacionalnog centra za led SAD, koji ih prati", rekao je za CNN Endru Mejers, okeanograf iz BAS-a.
Taj "megabreg" se sada smanjio na oko 1.700 kvadratnih kilometara, a topla voda i dolazak proleća na južnoj polulopti znače da će se ledeni breg verovatno brzo raspasti na manje delove, kažu stručnjaci.
A23a je više od 30 godina bio nasukan na morskom dnu Vedelovog mora na Antarktiku, verovatno sve dok se nije dovoljno smanjio da bi izgubio kontakt sa morskim dnom.
Zatim je 2020. godine odnesen okeanskim strujama, pre nego što se ponovo zaglavio kod takozvanog Tejlorovog stuba - vrtloga vode koji nastaje kada okeanske struje udare u podvodnu planinu - sve dok nije ponovo primećeno da se kreće u decembru prošle godine. U martu ove godine se nasukao na kontinentalni prag, a zatim se ponovo oslobodio u maju.
Povezane vesti
Na putu Antarktičke cirkumpolarne struje
Mejers je objasnio okolnosti koje su dovele do raspada ledenog brega.
"Od maja, kada se oslobodio nakon što je nekoliko meseci bio nasukan na kontinentalnom pragu u martu, prati snažnu mlaznu struju poznatu kao Antarktička cirkumpolarna struja, krećući se suprotno od kazaljke na satu oko ostrva Južna Džordžija. Ova struja će verovatno na kraju odneti breg i njegove delove ka severoistoku - i dalje unutar tzv. 'aleje ledenih bregova'", rekao je naučnik.
profimedia
Dodao je da A23a "sledi sličnu sudbinu" kao i drugi megabregovi, poput A68 iz 2021. i A76 iz 2023. godine, koji su se takođe raspali u blizini Južne Džordžije, britanske prekomorske teritorije u južnom Atlantskom okeanu, iako je A23a ostao u komadu duže od njih.
Njegovo rasparčavanje znači da titulu najvećeg ledenog brega na svetu sada nosi D15a, koji ima oko 3.000 kvadratnih kilometara (1.158 kvadratnih milja) i, prema Mejersu, "prilično je statičan uz antarktičku obalu, blizu australijske baze Dejvis".
A23a trenutno još uvek drži titulu drugog najvećeg ledenog brega na svetu, ali okeanograf kaže da će se to verovatno "brzo promeniti" jer će se "fragmentacija nastaviti u narednim nedeljama". Viša temperatura vode i dolazak proleća na južnoj polulopti znače da će se verovatno raspasti na delove premale da bi se dalje pratili, rekao je.
Odlomljavanje ledenih bregova je prirodan proces, i nije bilo dovoljno takvih velikih ledenih formacija da bi naučnici mogli da zaključe da li se njihov broj povećava kako se svet zagreva, kaže Mejers. Ono što je, međutim, jasno jeste da su ledene ploče izgubile trilione tona leda usled povećanog formiranja ledenih bregova i topljenja tokom poslednjih decenija, što je u velikoj meri posledica zagrevanja okeanske vode i promena u okeanskim strujama, dodao je.
Klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem pokreću alarmantne promene na Antarktiku, koje bi mogle dovesti do katastrofalnog porasta nivoa mora.
Povezane vesti
Naučnici sa polarne istraživačke letelice BAS-a, RRS ser Dejvid Atenboro, posetili su A23a dok je bio nasukan na pragu kod Južne Džordžije. Uzorci koji su tada prikupljeni nedavno su vraćeni u Veliku Britaniju na analizu, rekao je portparol BAS-a za CNN.
"Nasukavanje i ogromno oslobađanje hladne slatke vode verovatno su imali veliki uticaj na organizme na morskom dnu i u okolnoj vodi", rekao je portparol i dodao:
"Važno je razumeti te uticaje jer bi veliki ledeni bregovi mogli postati češća pojava kod Južne Džordžije kao posledica globalnog zagrevanja".
Komentari (0)