Otkriće koje bi moglo da promeni sve što smo znali o evoluciji: Pronađeni tragovi misterioznog pretka savremenih ljudi
Komentari
18/08/2025
-20:56
Fosilizovani zubi stari nekoliko miliona godina, otkriveni tokom decenijama dugog arheološkog projekta u severoistočnoj Etiopiji, ukazuju da su u istom području pre između 2,6 i 2,8 miliona godina živela dva različita tipa hominina, odnosno ljudskih predaka, od kojih bi jedan mogao biti do sada nepoznata vrsta. Ovo otkriće pruža novi uvid u složenu mrežu ljudske evolucije.
Deset zuba, pronađenih između 2018. i 2020. godine, pripada rodu Australopithecus, drevnim rođacima čoveka. Tri zuba, pronađena 2015. godine, pripadaju rodu Homo, kojem pripadaju i moderni ljudi (Homo sapiens). Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Nature.
Takvo preklapanje dve vrste hominina u fosilnom zapisu je retkost, zbog čega su naučnici ranije verovali da se Homo pojavio tek nakon Australopithecusa, a ne da su vrste živele istovremeno. Vrste Australopithecusa hodale su uspravno, slično modernim ljudima, ali su imale relativno male mozgove, bliže veličini mozga majmuna. Pojava vrsta roda Homo, sa većim mozgovima, danas se često doživljava kao evolucioni "napredak" ka modernom čoveku.
Međutim, koegzistencija ove dve vrste pokazuje da su hominini razvijali i da je više vrsta živelo istovremeno, piše CNN.
"Ovo novo istraživanje pokazuje da slika koju mnogi od nas imaju u glavi – od majmuna do neandertalca pa do modernog čoveka – nije tačna. Evolucija ne funkcioniše tako. Ovde imamo dve vrste hominina koje žive zajedno. Ljudska evolucija nije linearna, to je grmasto stablo – a neke vrste nestaju", kaže Kej Rid, koautor studije i profesor emeritus na Institutu za ljudske poreklo i Fakultetu za ljudsku evoluciju i društvene promene na Državnom univerzitetu u Arizoni.
Od 2002. godine, Rid je ko-direktor Ledi-Geraru istraživačkog projekta, koji se između ostalog fokusira na traženje ranih dokaza o vrstama roda Homo. Tim je 2015. godine objavio otkriće najstarije poznate vilice pripadnika roda Homo, stare 2,8 miliona godina. Takođe su tražili kasnije dokaze o Australopithecusu afarensisu, koji se prvi put pojavio pre 3,9 miliona godina, ali nakon 2,95 miliona godina nema tragova ovih drevnih ljudskih predaka, što sugeriše da su izumrli pre pojave roda Homo.
Tanjug AP/Les Neuhaus, file
Vrsta Australopithecus afarensis najbolje je predstavljena čuvenim fosilizovanim ostacima "Lusi", otkrivenim 1974. godine u Etiopiji. Lusi je bila niža od prosečnog čoveka, visoka oko jednog metra, sa licem nalik majmunu i mozgom veličine otprilike jedne trećine ljudskog. Njeni fosili pokazali su mešavinu ljudskih i majmunskih osobina i dokazali da su drevni ljudski preci hodali uspravno pre 3,2 miliona godina.
Povezane vesti
Kada je tim tokom iskopavanja 2018. i 2020. otkrio zube Australopithecusa, uporedili su ih sa vrstama poput afarensisa i druge grupe poznate kao garhi, ali se zubi nisu poklapali. Naučnici smatraju da zubi pripadaju do sada nepoznatoj vrsti Australopithecusa, koja je hodala Zemljom nakon Lusi i istovremeno sa ranom vrstom roda Homo.
"Kada smo otkrili zube roda Homo, mislila sam da smo sve što ćemo naći već našli, a onda smo jednog dana, tokom iskopavanja, pronašli i zube Australopithecusa. Najvažnije je što ovo opet pokazuje da ljudska evolucija nije linearna. Neke vrste su nestale; neke su bile bolje prilagođene, druge su se ukrštale sa nama – ovo znamo sigurno za neandertalce. Zato je svaki novi deo slagalice o našem poreklu od velikog značaja", kaže Rid.
Pukotine u Zemljinoj kori otkrivaju tragove predaka
Zubi su pronađeni u regionu Afar u Etiopiji, ključnom mestu za istraživače koji tragaju za odgovorima o ljudskoj evoluciji. U tom području pronađeni su brojni dobro očuvani fosili, ali i neki od najranijih kamenih alata, kaže Kej Rid.
Region Afar je seizmološki aktivan, a tektonske ploče ispod tla se postepeno razdvajaju i otkrivaju starije slojeve sedimenta, koji osvetljavaju gotovo pet miliona godina evolucije.
"Kontinent se doslovno cepa, što stvara mnogo vulkanske i tektonske aktivnosti. Pre 2,5–3 miliona godina vulkani su izbacivali pepeo koji sadrži kristale zvane feldspati, što nam omogućava da odredimo starost erupcija koje su se dešavale na toj teritoriji", kaže Kristofor Kampisano, koautor studije.
Zubi Australopithecusa iz nove studije datirani su na 2,63 miliona godina, dok zubi roda Homo datiraju na 2,59 i 2,78 miliona godina. Ipak, tim je oprezan kada je reč o preciznoj identifikaciji vrste dok ne budu imali više podataka i dodatnih fosila.
Povezane vesti
"Znamo kako izgledaju zubi i donja vilica najranijih pripadnika roda Homo, i to je sve", kaže Brajan Vilmoar, glavni autor studije i vanredni profesor antropologije na Univerzitetu Nevade u Las Vegasu. "Ovo naglašava koliko je važno pronaći dodatne fosile kako bismo razumeli razlike između Australopithecusa i Homo, ali i kako su mogli da koegzistiraju na istom mestu u fosilnom zapisu", dodaje on.
Zubi Australopithecusa generalno podsećaju na vrstu afarensis po obliku i veličini kutnjaka, ali karakteristike krunica i očnjaka ranije nisu primećene kod afarensisa ili garhija, navodi Vilmoar. Zubi se takođe razlikuju po obliku od bilo koje vrste roda Homo ili od drevnog ljudskog rođaka Paranthropus, poznatog po velikim zubima i snažnim mišićima za žvakanje.
Povezane vesti
"Očigledno, ovo su samo zubi, ali nastavljamo terenska istraživanja u nadi da ćemo pronaći i druge delove anatomije koji bi mogli pomoći u preciznijem određivanju vrste", dodaje Vilmoar.
Čak i samo pronalaženje zuba bio je komplikovan zadatak, kaže Kampisano.
"Tražite male, bukvalno pojedinačne zube koji izgledaju kao mnoštvo malih kamenčića razasutih po terenu. Zato imamo sjajan tim sačinjen od pripadnika lokalnog naroda Afara, izuzetnih lovaca na fosile. Oni su ceo život prolazili tim pejzažom i videli ovakve stvari", ističe on.
Krucijalno otkriće o evoluciji čoveka
Nova studija je važna jer pruža uvid u vremenski period od 3 do 2 miliona godina, misteriozno razdoblje u istraživanjima ljudske evolucije, kaže dr Stefani Melilo, paleoantropološkinja i vanredna profesorka na Univerzitetu Mersiherst u Pensilvaniji. Melilo nije učestvovala u ovom istraživanju, ali je ranije bila deo Woranso-Mille paleontološkog istraživačkog projekta u Afarskom trouglu u Etiopiji.
Deo problema u proučavanju ovog dela praistorije je način na koji su stari slojevi tla taloženi kroz istoriju u istočnoj Africi.
"Erozija reka i jezera bila je na niskom nivou, i taložilo se vrlo malo zemlje u Afaru. U tom talogu se nalaze fosili naših predaka i svih životinja koje su živeli s nama. Kada je taloženje malo, ima malo fosila", navodi Melilo za CNN.
Jedan od ključnih elemenata koji pomažu arheolozima da razumeju evoluciju čoveka su strukturne basene ili "čaše" na površini Zemlje, koje prirodno skupljaju slojeve sedimenta bolje nego okolni teren — poput Turkanskog basena koji se prostire kroz južnu Etiopiju i severni Keniju. Prethodna istraživanja ukazuju da su tamo Homo i Paranthropus koegzistirali pre oko 1,5 miliona godina.
Minasse Wondimu Hailu / AFP / Profimedia
Nova studija se fokusira na Afarsku depresiju, basen severno od Turkanskog basena.
"Ovaj doprinos Vilmoara i njegovih kolega pokazuje da je u Afaru postojala još jedna vrsta zajedno sa Homo, ali to nije Paranthropus. Umesto toga, identifikuju ovaj 'ne-Homo' rod kao Australopithecus. Vrlo uverljivo pokazuju zašto novi fosili nisu Paranthropus", kaže Melilo.
Studija doprinosi rastućim dokazima da Australopithecus nije sam lutao Afarskom depresijom, dodaje ona.
Misteriozna koegzistencija
Kada su Australopithecus i Homo hodali afričkim prostranstvima, Afarska regija, koja je danas uglavnom polupustinjska, imala je mnogo veće sezonske varijacije u padavinama nego danas, kaže Rid. Pre nekoliko miliona godina, tamo je još uvek postojala suva sezona, ali je povremeno bila prekidana kratkom kišnom sezonom. Reke koje su nosile vodu kroz krajolik postojale su samo deo godine. U blizini reka raslo je malo drveća, a okolinu su činili uglavnom močvara i livade.
"Imamo fosilnu vrstu žirafe koja je jela travu, što verovatno pokazuje da su bile pod stresom, jer inače žirafe gotovo svuda jedu drveće i grmlje. Da li su hominini jeli isto? Pokušavamo da saznamo proučavanjem izotopa u njihovim zubima i mikroskopskih ogrebotina na njima", kaže Rid.
Razumevanje da li su Homo i Australopithecus koristili iste izvore hrane može pomoći da se oslikaju načini na koje su naši drevni preci delili ili se borili za resurse, objašnjava naučnica. Tim takođe želi da identifikuje koja je vrsta napravila kamene alatke pronađene na lokalitetu.
Trenutno je nemoguće sa sigurnošću reći kako su se ove dve vrste koegzistirale, ali Rid se nada da će buduća otkrića pružiti više odgovora.
"Kad god imate uzbudljivo otkriće, ako ste paleontolog, uvek znate da vam je potrebna dodatna informacija. Potrebno je više fosila koji će nam pomoći da ispričamo priču o tome šta se dogodilo našim precima pre mnogo vremena, ali pošto smo mi preživeli, znamo da se to dogodilo nama", zaključuje ona.
Komentari (0)