Joga, spiritualno lečenje i luksuzne vile: Kako je pronađeno remek-delo u Argentini razotkrilo život naslednika nacista
Komentari
08/09/2025
-19:42
Mnogi svetski mediji poslednjih dana pisali su o neočekivanom pronalasku slike koju su ukrali nacisti i to nakon što je jedna agencija za nekretnine objavila oglas za prodaju kuće ispunjene umetninama. Međutim, sada se zna više o naslednicima visokopozicioniranog nacističkog zvaničnika, koji su živeli okruženi luksuzom u primorskom gradu Mar del Plata i neobičnoj potrazi za umetninama ukradenim tokom Drugog svetskog rata.
Ništa posebno nije odavalo da je sredovečni par koji je živeo u niskoj, kamenom obloženoj vili u Ulici Padre Cardiel, poseban po bilo čemu.
Patricija Kadgijen, 59, rođena je u Buenos Airesu, a njeni profili na društvenim mrežama opisivali su je kao učiteljicu joge i "praktičarku biodekodiranja", neobične alternativne terapije koja tvrdi da leči bolesti rešavanjem prošlih trauma.
Njen suprug, Huan Karlos Kortegozo, 61, pravio je go-kart vozila. Kao i mnogi u ovom kraju, par je bio materijalno stabilan i diskretan.
Prošlog meseca su, međutim, stavili svoju kuću na prodaju. Fotograf lokalne agencije za nekretnine, Robles Casas y Campos, došao je da fotografiše prostrane, elegantno nameštene enterijere. Fotografije su objavljene i njihov miran život se iznenada promenio.
Remek-delo pronađeno u oglasu
Peta fotografija na listingu agencije prikazivala je dnevnu sobu vile na čijem se zidu nalazila izrazito prepoznatljiv portret žene.
Robles Casas & Campos
Više od 11.000 kilometara dalje, holandski list "Algemeen Dagblad" godinama je tiho istraživao sudbinu slika starih majstora koje su nacisti opljačkali, a koje su i dalje u evidenciji holandskog ministarstva kulture kao "nevraćene" posle Drugog svetskog rata.
Povezane vesti
Novinari su više puta pokušavali da kontaktiraju Patriciju Kadgijen, vlasnicu nekretnine, i njenu stariju sestru Aliciju, ćerke visokopozicioniranog nacističkog zvaničnika Fridriha Kadgijena, koji je poznato da se nakon rata nastanio u Argentini.
Njihovi pozivi i poruke su konstantno ostajali bez odgovora ili su odbijani. Ali tada je Peter Šouten holandski dopisnik iz Buenos Airesa, pokucao na vrata vile – i primetio znak "na prodaju".
Čim su on i njegove kolege pronašle oglas za tu nekretninu, prepoznali su delo, a njihovo otkriće postalo je svetska vest.
"Nerealno je i malo apsurdno, takođe", rekao je Šouten nakon punog sudskog ročišta na kojem su Kadgijen i Kortegozo optuženi za ometanje istrage, jer su navodno skrivali sliku "Portret dame" italijanskog slikara Đuzepea Gislandija iz kasnog baroka.
Optužbe za ometanje istrage
Savezni tužilac Karlos Martinez rekao je sudu da se optužba za prikrivanje "mora razumeti u kontekstu genocida" i da je povezana sa "najtežim zločinima poznatim čovečanstvu".
Sudija je paru odredio zabranu putovanja od 180 dana i zabranio im da napuštaju dom više od 24 sata bez odobrenja, dok je Martinez rekao da je pljačka kulturnih dobara "bio deo sistematskog plana da obogati nacistički režim i njegove članove".
Nakon izveštaja medija o verovatnoj lokaciji dela i pre policijske pretrage, par je navodno pokušao da omete istragu uklanjanjem onlajn listinga nekretnine i znaka "na prodaju", zamenivši portret tapiserijom.
Tanjug/AP/Christian Heit
Povezane vesti
Tokom niza racija ove nedelje na imanjima članova porodice Kadgijen, policija je zaplenila grafike, štampe, crteže i dve slike iz 19. veka, saopštili su zvaničnici, uz mogućnost novih optužbi ako se utvrdi da su i ta dela opljačkana.
Preko svog advokata, Kadgijen i Kortegozo su negirali sve optužbe.
Istorija "Portreta dame"
"Portret dame" pripadao je Žaku Goudstikeru, jevrejsko-holandskom trgovcu umetninama, koji je pobegao iz Amsterdama od nacističkog progona sredinom maja 1940, ali je poginuo padajući kroz otvorenu poklopac u skladištu broda SS Bodegraven, koji ga je prevozio u Veliku Britaniju.
Povezane vesti
Goudstiker je sa sobom nosio beležnicu sa detaljima svoje kolekcije od više od 1.100 umetničkih dela, uključujući radove Rubensa, Đota, Ticijana, Rembranta i Van Goga, koja su nacistički zvaničnici otkupili za bagatelan iznos.
Među ključnim kupcima na prinudnoj prodaji, tipičnoj za krađe umetnina u Drugom svetskom ratu, bio je Rajhsmaršal Herman Gering, čiji je jedan od viših pomoćnika, u ranim ratnim godinama, bio 33-godišnji Fridrih Gustav Kadgijen.
Kadgijen, rođen 1907, pridružio se Nacističkoj partiji 1932. i SS-u 1935. Do 1938. bio je specijalni predstavnik koji je radio za Geringa na četvorogodišnjem ekonomskom planu Adolfa Hiltera, pripremajući Nemačku za samodovoljnost do 1940.
Ključni učesnik u poslovima Trećeg rajha sa stranim valutama, Kadgijen je, prema izveštaju iz Švajcarske iz 1996, "bio duboko umešan u kriminalne metode pribavljanja gotovine, hartija od vrednosti i dijamanata ukradenih od jevrejskih žrtava".
Tanjug/AP/Christian Heit
Kadgijen je "konfiskovao veliki deo imovine od jevrejskih trgovaca, uključujući nakit i dijamante u Amsterdamu, i nadgledao prodaju oduzetih akcija i hartija od vrednosti preko banaka i fiktivnih firmi u Švajcarskoj", rekao je tužilac Martinez, piše Guardian.
Pobegao je u Cirih početkom 1945, zatim u obližnji Baden, gde je 1948. osnovao uspešnu finansijsku i trgovačku firmu "Imhauka". Pod pritiskom švajcarskih i američkih istražitelja, Kadgijen je 1949. otišao u Južnu Ameriku, zajedno sa hiljadama drugih nacista, koji su se nastanili u Argentini, Brazilu, Čileu i Paragvaju.
Sa nekoliko zapaženih izuzetaka, većina je provela život neometano, ponekad čak bez promene imena.
Kadgijen nikad nije odgovarao
Kadgijen se prvi put pominje u Rio de Žaneiru 1951, gde je živeo u četvrti Santa Teresa i osnovao brazilski ogranak "Imhauke" sa Ludvigom Hauptom, bivšim kolegom iz četvorogodišnjeg plana i Anom Imfeld, suprugom svog švajcarskog partnera.
Njegovo bogatstvo bilo je dovoljno da uloži u ranč od 85.000 hektara sa 20.000 grla stoke. Argentinski ogranak "Imhauke" osnovao je 1951, a Kadgijen je pod imenom Federiko Gustavo, ubrzo dobio argentinsko državljanstvo.
"Imhauka" je obezbedila vredne ugovore sa vladom Huana Perona, uključujući posredovanje za velike nemačke inženjerske firme kao "Siemens", dok je druga firma, "Dryamin", osnovana 1973, specijalizovana za hranu i lekove.
U argentinskoj prestonici, Kadgijen se oženio Hildegard Štraus, sa kojom je imao Patriciju i Aliciu. Umro je, a da nikada nije odgovarao za svoje aktivnosti u ratu, a navodno je sahranjen na nemačkom groblju.
Alicija je postala lokalno poznata manekenka, za razliku od Patricije, čija je neželjena slava novijeg datuma.
Sudbina slike "Portret dame", koja će biti registrovana kod argentinskog vrhovnog suda, sada je neizvesna.
Tužilaštvo je zatražilo da dela budu zadržana, ali ne i izložena, u Muzeju Holokausta u Buenos Airesu dok se ne utvrdi konačno vlasništvo. Ove nedelje, Von Saher, naslednica Goudstikera, podnela je pravni zahtev za delo FBI-u u Njujorku.
Komentari (0)