Kolumna Kolumna Filipa Rodića: Junajtedmedijski edikt

Šta znači to što su urednici medija u vlasništvu Junajted medije objavili nešto što su gordo nazvali "Manifest za nezavisno novinarstvo"?  

Da li se njihovo zaklinjanje da će se pridržavati novinarskih principa, sažetih u tekst koji po svom sadržaju podseća na ono utopijsko zalaganje za "mir u svetu" iz Studentskog edikta, može shvatiti kao priznanje da se do sada nisu pridržavali elementarne novinarske etike? 

U prvoj tački njihovog manifesta navodi se da "novinari i urednici imaju pravo na slobodan i odgovoran rad, bez mešanja vlasnika, oglašivača ili političkih centara moći". To se, valjda, nekako podrazumeva, zar ne? 

Posebno s obzirom na to da su se novinari, urednici i direktori programa medija Junajted medije do sada kleli da njihov vlasnik Dragan Šolak i njihov menadžment nemaju nikakve veze s njihovim novinarskim radom. 

Do sada se osnovano sumnjalo da to nije baš tačno. Sećate li se slučaja kada je, u oktobru 2020, otkriveno da je N1 objavila vest o tome kako je sud u Švajcarskoj presudio u korist njihovog vlasnika Šolaka po tužbi protiv Informera, Pinka i Studija B, zasnovanu isključivo na saopštenju Junajted grupe?  

Vladimir Radomirović, u to vreme predsednik Udruženja novinara Srbije, zatražio je od N1 da objavi presudu u celosti, a kada je to odbijeno, ispostavilo se da novinari N1 tu presudu nisu ni videli, nego su samo prepisali ono što im je vlasnik rekao. 

Kada su shvatili šta su uradili, ispod žita su prepravili vest i ubacili deo u kojem se navodi da su, zapravo, preneli saopštenje, a ne napisali vest. To je suštinski bilo falsifikovanje. 

N1 je nakon toga poveo kampanju protiv UNS-a, Radomirovića i Ljiljane Smajlović optužujući ih da klevetaju ovaj "profesionalni" i "nezavisni" medij jer su oni zapravo vojnici u službi režima. 

Tada su čak objavili i tekst pod naslovom "Radomirović i dalje tera po svome i napada Junajted grupu" koji pokazuje koliko je njima neverovatno da neko zaista može da "tera po svome", a ne "po Šolakovom". 

U okviru te kampanje zablistao je i mladi Mladen Savatović, koji je, uzimajući izjavu od Radomirovića tim povodom, u izveštaju zapravo izmontirao privatno ćaskanje s Radomirovićem umesto same izjave, što je ozbiljna manipulacija. 

Da su tadašnje Radomirovićeve sumnje bile opravdane, dokazuju izveštaji Brenta Sadlera, uglednog novinara koji je učestvovao u osnivanju N1 i bio predsednik Uredničkog odbora N1, do kojih je došao Juronjuz. 

"Ubrzo nakon pokretanja N1, predsednik Junajted grupe, Dragan Šolak, počeo je redovno da prisustvuje i aktivno učestvuje na sastancima uredničkog odbora. Generalna direktorka United Media i N1, Aleksandra Subotić, takođe je prisustvovala. Iako je Sadler predsedavao sastancima odbora N1, postalo je očigledno svim učesnicima da DS (Dragan Šolak) ima stvarnu moć nad uredničkim odborom", navodi se u Sadlerovom izveštaju iz januara 2018. 

Prema Sadleru, potpredsednica Junajted grupe za korporativne poslove Dragica Pilipović Čafi je čak otvoreno priznala bivšem šefu Bi-Bi-Si njuza Džejmsu Hardingu, koji je u to vreme pripremao izveštaj o radu N1, da je "svojevremeno vodila kampanju preko N1 kako bi izvršila pritisak na lokalne vlasti da odustanu u sporu oko budućnosti golf kluba Beograd, u kojem je DS (Dragan Šolak) imao interes". 

Harding je ovo ocenio kao "jasan primer mešanja u uređivačku politiku N1".  

Spor sa Šolakom oko tog golf kluba doveo je do toga da advokat i sadašnji lider Narodne stranke Vladimir Gajić bude, kako je potvrdio, stavljen na "crnu listu" N1 i da mu bude zabranjeno svako gostovanje na toj televiziji. 

Po svemu sudeći, pravo novinara i urednika N1 na odgovoran rad bez mešanja vlasnika, kako se navodi u ovom manifestu, bilo bi novina. 

Slično je i s drugom tačkom u kojoj se navodi da "svaki novinar odgovara za istinitost i profesionalnost svog rada, a urednici za uređivačku politiku i objavljene informacije".  

Kome odgovaraju? Kome su odgovorili za, na primer, potpuno lažnu vest o smrti, odnosno teškom povređivanju šesnaestogodišnjaka u Valjevu? Da li se ova tačka odnosi i na programske i direktore vesti, ili samo na one koji su i formalno urednici? 

Da li odgovaraju i za intervjue sa nepostojećim sagovornicima poput čuvenog Danijela Smita? Da li se ta odgovornost završava na optuživanju drugih za sopstvene greške i neprofesionalnost? 

U trećoj tački se navodi da "glavni urednik, u dogovoru sa redakcijom, osmišljava i sprovodi uređivačku politiku zasnovanu na nezavisnom i etičkom novinarstvu". Ko je glavni urednik N1, a ko televizije Nova? Kako glasi ime tog mitskog bića koje niko nikada nije video.  

Da su programski i direktori vesti oslobođeni ovih obaveza, vidi se iz prakse.  

Četvrta tačka manifesta predviđa da je "urednik dužan da štiti profesionalna i ljudska prava novinara, uključujući pravo na mišljenje i odbijanje zadataka koji su protivni pravilima profesije". 

Da li su programski i direktori vesti dužni da čine isto ovo? Zašto onda niko od njih nije zaštitio profesionalna i ljudska prava Ane Novaković i dozvolio joj da ode i napravi sačekušu za direktora Junajted grupe Stena Milera u hotelu Bristol? 

Kad već sama Novakovićeva nije bila dovoljno pametna da se ne upušta u ovu akciju, zar nije bilo nikog od urednika ili direktora da je zaštiti od same sebe? Ili su je upravo oni nahuškali na tu glupost? 

Zar posle tog događaja nije bilo nikog da joj kaže da se ne brani kako se branila na N1 i da je sačuva makar od te bruke?  

Znači, do sada ni ovu dužnost iz tačke četiri nisu ispunjavali. 

Na ovo se odlično nadovezuje tačka pet u kojoj piše da "novinari slobodno istražuju, prikupljaju i obrađuju informacije u skladu s profesionalnim standardima".  

S kojim je tačno profesionalnim standardom u skladu način na koji je Novakovićeva pravila sačekušu Mileru? 

Profesionalno je, na primer, presretanje političara u Skupštini. To je njihovo radno mesto, ali nije baš profesionalno presretati ljude ispred zgrada u kojima žive, ispred vrtića u kojim ostavljaju decu, ili po restoranima u kojim večeraju. Takav način rada svojstven je samo teškim tabloidima i to nije mogla da vidi na Bi-Bi-Siju nego u emisijama poput "Paparaco lova". 

Kad smo već kod tabloida i činjenice da oni koji redovno pljuju brojne medije da su "tabloidni" i nad tim se zgražavaju, podsetimo i na nedopustivo ponašanje direktora vesti na N1 Igora Božića posle masakra u školi "Vladislav Ribnikar" kada se u program uključio telefonom i u programu uživo svađao s policijom insistirajući da ga pusti da uđe u školu, jer je on novinar i ima pravo da vidi i snimi šta se dešava. 

U tom trenutku, Božić je bio jedini novinar koji je to radio, i u krajnjoj liniji nije poštovao pravo majke maloletnog deteta da vest o pogibiji svoje ćerke ili sina dobije od nadležnih organa na primeren način, a ne da to čuje s televizije. 

I kako, onda, da Božić uputi Novakovićevu na profesionalne standarde kada ih, očigledno, ni sam nije svestan? 

Tačka šest manifesta predviđa da "novinari imaju pravo da iznose svoja profesionalna tumačenja o događajima, zasnovana na analizi i novinarskim standardima, i da budu zaštićeni od pritisaka, pretnji, nasilja i cenzure". 

I to je, izgleda, novina. Sadler svedoči kako se Šolak "ponašao nadmeno, uvredljivo i preteći prema dvojici direktora informativnih programa u najmanje dve situacije". "U jednoj posebno oštroj 'bukvici', koja je trajala više od 20 minuta, direktor N1 u Beogradu optužen je da je naštetio interesima UG". To nisu pritisci, pretnje, nasilje i – cenzura? 

Usput, šta je to tačno "profesionalno tumačenje događaja"? Jesu li oni novinari koji izveštavaju o događajima, ili su nešto poput vračeva koji tumače raspored zrna pasulja? Jesu li nekakvi "magovi novinarstva" kojima nije dovoljno da izveštavaju nego imaju i obavezu, pravo da ekskluzivno neukom plebsu tumače i objašnjavaju šta se događa?  

Kakvo je, uostalom, "neprofesionalno tumačenje događaja"? Ono koje nije u skladu s njihovim svetonazorom? 

U manifestu pod brojem sedam se navodi da "novinar ne može biti prisiljen da objavi sadržaj koji je neistinit, manipulativan ili u suprotnosti s etikom novinarstva". Ako je to tačno i ako do sada nisu prisiljavali novinare na objavljivanje ovakvih sadržaja, da li to znači da su oni u gorenavedenim primerima i u brojnim drugim nenavedenim to radili po sopstvenom nahođenju? Ako posle toga nisu kažnjavani, to znači da se radi o praksi koja se pažljivo neguje u ovim medijima. 

Da li je Pero Jovović sam, na primer, kao vest Nove S, objavio lažnu priču kako sam na grobu Olivera Dragojevića ostavio knjigu Slobodana Miloševića koju je svojevremeno o meni objavio hrvatski "Jutarnji list"?  

Da li bi prema visokim etičkim standardima ovih medija bio dužan da me pozove da proveri priču? Da li je posle mog demantija bio kažnjen zbog tog neprofesionalnog čina? Da li je etički čisto i profesionalno da se, objavljujući demanti, ograde od vesti i navedu da se radi o vesti "Jutarnjeg lista", iako se u izvornom tekstu na hrvatski dnevnik uopšte nisu pozivali? 

Na kraju manifesta navode da "sadržaj koji objavljuju mora biti istinit, potpun i oslobođen bilo kakvog partikularnog interesa". Da li u "bilo kakav partikularni interes" spada i interes sada manjinskog vlasnika Junajted grupe? Ako ne, zašto se poslednjih dana tako žestoko bore protiv interesa većinskog vlasnika zarad interesa manjinskog? 

A ako su sve ove njihove želje iz manifesta istinite, a s obzirom na dosadašnju praksu, da li je moguće da su svi oni doživeli potpuno preumljenje, ono što u Crnoj Gori nazivaju "prelomom mozga", i shvatili da je najveća revolucija ona u samome sebi, protiv sopstvenih slabosti, pa su odustali od huškanja na druge revolucije? Da im verujemo na ovo "majke mi"?