Incident sa ruskim dronom u Rumuniji: Slučajnost ili provokacija sa ciljem testiranja NATO saveznika?

Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije pozvalo ambasadora Rusije da bi mu uručilo protest zbog, kako je ocenilo, neprihvatljivog uletanja ruskog drona u vazdušni prostor Rumunije u subotu, nekoliko dana posle spektakularnog upada grupe ruskih dronova u Poljsku. Rumunsko Ministarstvo odbrane je opisalo taj slučaj kao "novi izazov za regionalnu bezbednost i stabilnost u regionu Crnog mora". 

Naime, ruski dron je proveo oko 50 minuta iznad Rumunije, bez prelaska preko naseljenih područja. Piloti su imali naređenje da obore bespilotnu letelicu, ali su odlučili da to ne učine kako ne bi došlo do kolateralne štete na zemlji.  

Ministar odbrane izjavio je da je dron bio “izazov” i test reakcije rumunskih oružanih snaga. Stanje pripravnosti trajalo je oko tri sata. Klaus Timur-Aleksandru, predsednik opštine Kilia Veše rekao je da su se ljudi uplašili.  

“Dobio sam SMS upozorenje, ljudi su se malo uplašili, ne previše. Savetovani su da ostanu u svojim kućama, zatvorenim prostorijama i da ne napuštaju svoja dvorišta”, rekao je. 

Euronews

Vojni stručnjak Hari Bukur Marku upozorava da je veoma skupo obarati dronove borbenim avionima. 

“Ispravna procedura je da se dron zarobi, a ne da se obori ili uništi u vazduhu. Da je dron bio zarobljen, vrlo lako bi se mogla utvrditi, putem sistema za prenos podataka, koordinacija kretanja i putanja drona, i tako dalje – odakle je došao”, kaže. 

Troškovi obaranja drona koji je u subotu uveče ušao u rumunski vazdušni prostor mogli su dostići i nekoliko miliona dolara. Raketa kratkog dometa, ispaljena sa aviona F-16, košta oko milion dolara, a sa Eurofightera može da košta više od dva miliona dolara. U isto vreme, sam dron vredi manje od 10.000 dolara.  

U subotu uveče, rumunske vlasti su podigle dva aviona F-16 i dva Eurofighter Typhoon-a, koji su presreli dron i pratili ga dok nije napustio rumunski vazdušni prostor. 

Rusu: Test Rusije da vidi kako NATO saveznici reaguju na provokacije

Novinarka Euronews Rumunija Paula Rusu komentarišuči poslednji incident sa ruskim dronom kaže da srećom vazduhoplovstvo Rumunije, koje je bilo usmereno u tom pravcu, je odlučilo da ne obori taj dron pa nije bilo ni žrtava. Međutim, kako dodaje, to pokazuje na koji način rat u Ukrajini stvara stalne rizike na granicama NATO-a. 

Rumunija se nalazi na istočnom krilu NATO-a i domaćin je jedne od najvećih američkih vojnih baza u regionu. Zbog toga stručnjaci u Bukureštu ocenjuju da upadi ruskih dronova nisu incidenti bez namere, već smišljene provokacije. 

“Obično, ruski dronovi idu u Ukrajinu, ali rumunski eksperti se slažu da ovaj incident nije bio slučajan. Od samog početka rata u Ukrajini u Rumuniji je zabeleženo 20 upada različitih dronova. U velikoj meri smatra se da je to bio pravi test od strane Rusije da bi se videlo na koji način NATO saveznici reaguju na takvu provokaciju“, kaže Rusu. 

Sličnih upada bilo je i u Poljskoj i baltičkim državama. Poljska je u jednom trenutku aktivirala član 4 Severnoatlantskog pakta, koji predviđa konsultacije među saveznicima. Ipak, pitanje koje se nameće jeste da li i pod kojim uslovima može da bude aktiviran član 5, koji predviđa kolektivnu odbranu. 

“Rumunija nije javno donela odluku o tome, ali naglašava se da, ako dođe do namernog i svesnog napada na rumunske građane ili teritoriju, to će biti tretirano kao eskalacija. U tom slučaju, naravno, NATO ima predviđenu aktivaciju člana 4 i člana 5. Za sada je fokus na pripremljenosti i budnosti u smislu odbrane protiv takvih upada“, objašnjava Rusu.  

Kako je dodala važno je reagovati, ali i biti oprezan da ovaj rat ne eskalira dalje. 

Pored vazdušnog prostora, Rumunija pomno nadgleda i Crno more, koje je dodatno opterećeno ratom u Ukrajini. 

“Nije bilo direktnih incidenata na Crnom moru do sada, ali to je vrlo osetljiva bezbednosna zona. Pomorske patrole do sada su otkrile i uklonile mine, a NATO pažljivo prati situaciju. Srećom, čini se da to trenutno nije mesto gde će doći do eskalacije“, zaključuje Paula Rusu.