Ključno glasanje o opstanku Bajrua i francuske Vlade: Šta sledi i koji su mogući, a koji najizvesniji scenariji?

Francuski parlament danas će glasati o poverenju vladi Fransoa Bajrua, četvrtog francuskog premijera za tri godine, a pred Francuskom je, nakon izvesnog pada vlade, nekoliko različitih scenarija.

Fransoa Bajru imenovan je za premijera nakon vanrednih parlamentarnih izbora u julu, kao kompromisna figura s misijom da stabilizuje politički sistem i uvede red u javne finansije.

Međutim, upravo njegov plan za fiskalnu konsolidaciju postao je glavna tačka sukoba, jer ga opozicione partije smatraju previše restriktivnim.

Njegov budžetski plan za 2026. godinu predviđa značajno smanjenje deficita – sa prošlogodišnjih 5,8 odsto na ispod 4,6 odsto – što bi podrazumevalo ozbiljna smanjenja javne potrošnje i moguće uvođenje novih poreskih mera  — upravo ono što opozicija koristi kao glavni argument protiv Bajrua.

Među posebno nepopularnim predlozima je ukidanje dva državna praznika, a kao primeri su "sugerisani“ Uskršnji ponedeljak i 8. maj — dan kojim se obeležava kraj Drugog svetskog rata u Evropi.

Bajru na testu poverenja - nemoguća bitka

Uprkos naporima Fransoa Bajrua da tokom vikenda obezbedi većinu, glasovi sa desnice i sa levice su saglasni kada je u pitanju budućnost francuske Vlade - Bajru mora da ode.

"Vlada će pasti", rekao je Žan-Lik Melanšon, prvi čovek krajnje levičarske stranke Nepokorena Francuska (LFI), dok je Liderka francuske desničarske stranke Nacionalno okupljanje (RN) u parlamentu Marin Le Pen pozvala na raspuštanje Skupštine, rekavši da je spremna na velike ''žrtve'' kako bi dovela svoju stranku na vlast.

Sam Bajru je pokrenuo glasanje o poverenju, a za pad vlade dovoljno je da više od polovine poslanika glasa protiv.

Tanjug/AP/Francois Mori

Ako bi Bajru zadobio poverenje poslanika — što je najmanje verovatan scenario — to bi značilo da je dobio podršku za strategiju smanjenja deficita, ali bi i dalje bio na "tankom ledu“, jer bi morao da pregovara o svakoj meri sa poslanicima opozicije.

Ukoliko aktuelna vlada padne, premijer Fransoa Bajru će, zajedno sa svim ministrima, biti primoran da podnese ostavku predsedniku Emanuelu Makronu.

Ako dođe do ishoda koji sa sobom povlači ostavku Fransoa Bajrua, predsednik Makron će se verovatno suočiti sa zadatkom da pronađe još jednog šefa vlade sposobnog da upravlja budžetom kroz parlament, manje od godinu dana nakon svrgavanja Bajruovog konzervativnog prethodnika Mišela Barnijea.

Makronovi potezi: Nova vlada ili novi izbori?

U slučaju pada vlade, predsedniku Republike na raspolaganju stoji nekoliko političkih opcija u skladu sa Ustavom Francuske.

Ustavno najjednostavniji korak za Makrona je da imenuje novog premijera iz svojih redova, ili da se obrati se nekoj istaknutoj ličnosti iz civilnog društva ili političaru iz druge partije koji bi mogao da formira koaliciju.

AP Photo/Thibault Camus

Takođe, predsednik — u slučaju da ne postoji jasna parlamentarna većina — može imenovati tehničku vladu koja bi upravljala državom do parlamentarnih izbora.

Još jedan mogući ishod je raspuštanje parlamenta i vanredni izbori, što zagovara desnica - Marin Le Pen je rekla kako Nacionalno okuplanje "spremnije nego ikada".

I istraživanja javnog mnjenja sugerišu i da su i građani Francuske spremni za nove izbore. Prema anketi IFOP-a, čak 63 odsto ispitanika podržava raspuštanje parlamenta i održavanje vanrednih izbora.

Ipak, prema istoj anketi, 51 odsto ispitanika smatra da francuski predsednik Emanuel Makron neće raspustiti parlament, ukoliko Bajru izgubi poverenje.

Predsednik svakako ima pravo da raspusti parlament — što je učinio 9. juna 2024. godine; međutim, to ne može da uradi više od jedanput u 12 meseci.

Međutim, francuski ustav (član 12) sada omogućava predsedniku da ponovo raspusti parlament, jer je prošao jednogodišnji period čekanja. Ukoliko bi Makron raspustio, novi parlamentarni izbori morali bi da se održe u roku od 20 do 40 dana. 

Tanjug AP/Yves Herman

Lider krajnje levice Žan-Lik Melanšon optužio je Makrona da je uzrok "haosa" u zemlji i pozvao na njegovu ostavku u slučaju pada vlade nakon glasanja o poverenju.

"Ne možemo da pregovaramo sa ovom vlašću i moramo da sprečimo Makrona da po treći put imenuje premijera koji bi vodio istu politiku. Zato ga treba opozvati. Haos, to je Makron", rekao je Melanšon. 

Međutim, Makron je najavio da planira da ostane predsednik do kraja mandata, odnosno do 2027. godine, čime je raspisivanje predsedničkih i parlamentarnih izbora gotovo isključeno.

Pad vlade, s druge strane, automatski bi blokirao budžet za 2026. godinu — ključnu tačku sukoba između centra i ideoloških polova levice i desnice — i stavio Makrona pred najtežu političku odluku u njegovom mandatu.