Evropa bi trebalo da se pripremi za intenzivne vremenske nepogode: Očekuju se sve češće superćelijske oluje u budućnosti

Kako se Evropa suočava sa sve ekstremnijim vremenskim prilikama, stručnjaci proučavaju jedinstvene uslove koji stoje iza ovih razarajućih oluja.

Nova istraživanja otkrivaju kako klimatske promene pojačavaju superćelijske grmljavinske oluje u Evropi.

Studija objavljena u časopisu Science Advances upozorava da se u Alpima, kao i u delovima centralne i istočne Evrope, može očekivati značajan porast aktivnosti oluja, piše Euronews.

Ako globalne temperature porastu za 3°C u odnosu na predindustrijski nivo, učestalost oluja na severnoj strani Alpa mogla bi da poraste i do 50 odsto.

Ove snažne oluje već su među najštetnijim vremenskim pojavama u Evropi, sa sve većim brojem zahteva za osiguranje u poslednjim godinama. Razumevanje uslova u kojima se formiraju i načina na koji ih zagrevanje planete menja ključno je za pripremu, kažu istraživači.

Šta je superćelijska grmljavinska oluja?

Za razliku od obične grmljavinske oluje, superćelija ima duboku, rotirajuću kolonu vazduha u sebi, poznatu kao mezociklon. Ova rotirajuća uzlazna struja daje im jedinstvenu snagu i dugotrajnost. Dok većina oluja brzo oslabi, superćelije mogu trajati satima i prostirati se na velikim površinama.

One nastaju kada postoji topli, vlažni vazduh pri tlu, hladniji vazduh u višim slojevima i vetar koji menja pravac sa visinom. Ovi elementi čine atmosferu nestabilnom i podstiču rotaciju, stvarajući uslove za razvoj superćelije.

profimedia

Obično se javljaju leti i donose snažne vetrove, veoma krupan grad i obilne padavine. Iako su relativno retke u Evropi, ove oluje čine značajan deo opasnosti i finansijskih gubitaka povezanih sa grmljavinom.

Rastući rizik od štete izazvane superćelijskim olujama

Teške konvektivne oluje, uključujući superćelije, dugotrajne vetrovne oluje i događaji sa krupnim gradom, doveli su do sve većeg broja zahteva za osiguranje poslednjih godina. U 2023. godini, teške konvektivne oluje bile su najskuplja prirodna nepogoda u svetu, sa ukupnim osiguranim gubicima od skoro 55 milijardi evra.

Iako su relativno retke u Evropi i čine mali deo ukupnog broja grmljavinskih oluja, mogu izazvati ozbiljnu lokalizovanu štetu.

U junu je superćelija pogodila L’Hôpital-le-Grand u francuskom departmanu Loire, donoseći grad prečnika do 6 cm, koji je oštetio imovinu i vozila.

Još jedna snažna superćelijska oluja pogodila je Italiju u avgustu, izazivajući veliku štetu u Riminiju i Raveni. Donela je intenzivan grad, kišu i vetrove brzine skoro 100 km/h, koji su čupali drveće, oštetili vozila i uništili useve. Vozovi su bili obustavljeni kada je drvo palo na prugu Rimini–Ravena.

Kako naučnici prate superćelijske oluje u Evropi?

Praćenje superćelija u Evropi istorijski je bilo izazovno zbog neusklađenosti nacionalnih radarskih sistema.

Autorka studije Monika Feldman, iz Laboratorije za prirodne rizike Mobiliar i Centra za istraživanje klimatskih promena Oeschger na Univerzitetu u Bernu, kaže da to otežava otkrivanje oluja koje prelaze granice.

profimedia

Kako bi to prevazišli, istraživači sa Univerziteta u Bernu, u saradnji sa ETH Zurich, razvili su model visoke rezolucije za simulaciju oluja.

Ovaj model koristi digitalne tehnike mapiranja za simulaciju olujnih ćelija u vrlo finom razmeru, pružajući daleko detaljniju sliku razvoja oluja nego što je ranije bilo moguće.

Alpi kao "žarište" grmljavinskih oluja

Novo modeliranje identifikovalo je Alpe kao žarište superćelijskih oluja. Region beleži oko 38 ovih snažnih oluja po sezoni na severnoj strani planinskog venca i 61 na južnim padinama.

Uz zagrevanje od 3°C, studija predviđa do 50 odsto više superćelija u ovom planinskom regionu, što povećava rizik za zemlje poput Švajcarske, Austrije, severne Italije i južne Nemačke. Nasuprot tome, Iberijsko poluostrvo i jugozapad Francuske mogli bi zabeležiti pad učestalosti.

Ukupno, istraživači procenjuju porast od 11 odsto u broju superćelijskih oluja širom Evrope.

"Ove regionalne razlike ilustruju raznovrsne efekte klimatskih promena u Evropi", dodaje Feldman.

Studija naglašava hitnu potrebu da se evropske zemlje pripreme za budućnost sa češćim i intenzivnijim vremenskim nepogodama. Infrastruktura, poljoprivreda, hitne službe i osiguravajući sistemi moraće da se prilagode.

Razumevanje uslova koji stvaraju ove superćelijske oluje, kaže Feldman, ključno je za bolju pripremljenost.