Godinu dana od izveštaja Maria Dragija: Da li je EU preduzela "radikalne reforme" da bi uhvatila korak sa SAD i Kinom

Nakon godinu dana od Dragijevog ključnog izveštaja o konkurentnosti, koji je pozivao na "radikalne promene" kako EU ne bi zaostala za SAD i Kinom, Euronews analizira da li je Unija delovala ili samo reagovala?

Niko ne voli da igra sporednu ulogu, ali upravo je na toj poziciji EU završila na globalnoj sceni velikih sila. To je bila oštra ocena Marija Dragija, bivšeg italijanskog premijera i nekadašnjeg predsednika Evropske centralne banke o "događajima" koji su oblikovali 2025. godinu.

Kina ne vidi evropski blok kao ravnopravnog partnera, EU igra samo "marginalnu" ulogu u pregovorima o miru u Ukrajini i postala je tek posmatrač desetina hiljada smrti u Gazi.

Prema Dragiju, blok od 27 članica više ne može da veruje da mu ekonomska veličina automatski garantuje ravnopravan status u globalnoj trgovini i geopolitici. "Ova godina će ostati upamćena kao godina u kojoj je ta iluzija nestala", rekao je u govoru prošlog petka.

"Naša politička organizacija mora da se prilagodi zahtevima svog vremena kada su oni egzistencijalni", upozorio je Dragi.

Ipak, njegovo upozorenje nije novo. Pre godinu dana, bivši predsednik ECB već je podigao uzbunu zbog problema konkurentnosti bloka i pozvao na "radikalne promene" kako bi se izbeglo zaostajanje za SAD i Kinom.

profimedia

U svom ključnom izveštaju prošle godine, Dragi je opisao kraj ere otvorene, na pravilima zasnovane trgovine i pozvao na novu industrijsku strategiju EU. Recept? Manje regulative, više koordinacije među državama članicama. Manje barijera unutar jedinstvenog tržišta, više zajedničkih investicionih projekata i dublja integracija tržišta kapitala.

Ali godinu dana kasnije, šta je Evropa zapravo postigla?

Zajedničko zaduživanje? Još uvek se ne prihvata od fiskalno konzervativnih zemalja

Dragijev izveštaj dominirao je razgovorima u Briselu i šire mesecima, posebno zbog dva aspekta: 750–800 milijardi evra godišnje potrebnih za ostanak u globalnoj trci i poziva na zajednički dug.

Prošlog septembra, izveštaj je tvrdio da zajedničko zaduživanje treba da postane redovan alat za finansiranje digitalne i zelene tranzicije Evrope, kao i hitno potrebnih odbrambenih kapaciteta.

U martu je Evropska komisija odgovorila programom SAFE, kreditnom šemom osmišljenom da prikupi do 150 milijardi evra na tržištima kako bi države članice zajednički finansirale odbrambene nabavke. Ali fiskalno konzervativne vlade poput nemačke i holandske i dalje se protive bilo čemu što podseća na evroobveznice iz perioda pandemije kovida 19.

Neke od ovih takozvanih "štedljivih" država takođe su odbile predlog Komisije da se dugoročni budžet EU, trenutno oko 1 bilion evra, udvostruči do 2028.

"Ne vidimo potrebu za novim sopstvenim prihodima ili novim zajedničkim zaduživanjem. Besplatan ručak ne postoji", rekla je predstavnica Švedske Džesika Rosenkranc na sastanku ministara EU u Briselu u julu.

Ipak, mnogi analitičari tvrde da ogromne investicije potrebne za ponovno naoružavanje Evrope i njenu transformaciju u zeleniju, digitalniju ekonomiju i dalje ostaju daleko od realizacije, i da će blok uskoro morati da istraži nekonvencionalna rešenja.

AP Photo/Mindaugas Kulbis

"U trenutku kada se garant međunarodnog poretka, SAD, povlači, čak i ujedinjena Evropa biće neefikasna ako svoju ekonomsku snagu ne potkrepi vojnom moći", rekao je Ginteram Volf, viši saradnik instituta Bruegel, za Euronews.

Nedostajuća karika: Dekarbonizacija

Paradoksalno, jedna od glavnih tačaka Dragijevog izveštaja, dekarbonizacija, bila je izostavljena iz njegovog poslednjeg govora.

Migel Otero, viši saradnik Real Instituto Elcano u Madridu, rekao je da ovaj raskorak odražava sve veći jaz između geopolitičke debate i stvarnosti koju žive mnogi Evropljani, posebno u zemljama poput Španije, gde su posledice klimatskih promena sve teže.

"Tramp je imao ogroman uticaj na agendu tokom protekle godine", rekao je Otero za Euronews, dodajući da klimatske akcije ostaju politički složene. Ali, upozorio je, "udaljavanje od stvarnosti koja je vidljiva i ima ogromne troškove, jer ponovo reagujemo umesto da sprečavamo, uvek na kraju ispadne skuplje".

Evropska tržišta kapitala i dalje su fragmentisana

Kao i u celom Dragijevom izveštaju, poruka o tržištima kapitala bila je jasna: što više integracije, to bolje. Ipak, pozivi na konsolidaciju ostaju dugogodišnja briselska želja kojoj se države članice uporno opiru.

Ekonomski izazovi su očigledni. Evropa se suočava sa sve većim jazom u BDP-u u odnosu na SAD, uzrokovanim sporijim rastom produktivnosti i manjkom inovacija. Dragi procenjuje da će zatvaranje tog jaza koštati između 750 i 800 milijardi evra godišnje u narednim godinama.

Štaviše, Evropa trenutno izvozi svoju štednju kako bi jačala kapitalne baze u inostranstvu umesto da investira kod kuće.

Kako bi to rešila, Komisija je predložila planove poput Plana spremnosti za odbranu do 2030, Unije štednje i investicija i Kompasa konkurentnosti. Ali da li je EU sprovela "radikalne promene" koje je Dragi zahtevao? Ne baš.

"Ono što je urađeno ove godine više se svodilo na čekanje da se vidi šta će se desiti u Vašingtonu, a zatim reagovanje, umesto proaktivnog sprovođenja velikih projekata iz Dragijevog izveštaja", rekao je viši saradnik Elcana za Euronews.

Što se tiče investicija, Evropa je i dalje daleko od obima koji je Dragi tražio.

AP Photo/Martin Meissner

"Zajedničko zaduživanje za zajedničke prioritete i dalje je malo verovatno, a dovršavanje unije tržišta kapitala, sada preimenovane u ‘Uniju štednje i investicija’, značilo bi rešavanje politički osetljivih pitanja koja su godinama blokirana. Napredak je, dakle, u najboljem slučaju postepen", rekao je Filip Jager iz Centra Žak Delor.

EU, dodao je Jager, razume svoje probleme i preduzima korake da ih reši, ali tempo i ambicija daleko su od "radikalnih" promena koje zahteva današnji promenljivi svet.

Reforma ili "spora agonija"

"Ako želiš da promeniš svet, počni od sebe", rekao je jednom Gandi. To je savet koji nije daleko od Dragijevog.

MMF procenjuje da bi, ako bi EU smanjila unutrašnje barijere na nivo koji postoji u SAD, produktivnost rada mogla da poraste za oko 7 odsto u roku od sedam godina.

Analitičari vide istu veliku sliku: rast agresivnih industrijskih politika u SAD i Kini, eroziju multilateralnih institucija i sve veći fokus na ekonomsku bezbednost koji su prepisali pravila globalne konkurencije. Evropa se još nije prilagodila.

"Model rasta zasnovan na velikom oslanjanju na izvoz i na američki finansijski sistem postao je veoma ranjiv u vreme dubokih transatlantskih tenzija", rekao je Volf.

Globalnom trgovinom sada upravljaju geoekonomija, bezbednost i stabilnost lanaca snabdevanja. Ipak, uprkos novim sporazumima postignutim poslednjih godina, EU ostaje opasno zavisna od kineskog uvoza retkih zemalja. Takođe je potpisala trgovinski sporazum sa SAD koji kritičari odbacuju kao kapitulaciju pred Trampom.

Za mnoge, Trampov povratak u Belu kuću nije bio samo poziv na buđenje, već potpuni reset globalnog trgovinskog sistema.

"Neki su se nadali da će agresivne trgovinske, kao i monetarne i finansijske politike Trampove administracije naterati zemlje EU da reaguju. Ali to se zapravo nije dogodilo", rekao je Pjer Žajle, ekonomista Instituta za međunarodne i strateške odnose (IRIS).

Zajednička trgovinska izjava SAD i EU od 21. avgusta možda je zaštitila osnovne interese evropskih industrijskih sila, tvrdi on, ali daleko je od prave strategije EU prema Vašingtonu.

Andrea Renda, direktor istraživanja u CEPS-u, bio je još direktniji: "EU se suočava s potencijalnom ucenom iz Vašingtona, s obzirom na potrebu da obezbedi američku podršku Ukrajini. Ali to ne može biti izgovor za neaktivnost. Što duže čekamo da diverzifikujemo naše trgovinske odnose i uklonimo barijere unutar jedinstvenog tržišta, to dublje rizikujemo da upadnemo u ovaj ambis".

Za sada se EU uglavnom fokusirala na deklaracije i smanjenje regulatornih opterećenja, uz mali napredak u dubljim reformama.

"Najvažnije je da se aspekti upravljanja iz izveštaja i dalje ignorišu: potrebno je mnogo više Evrope i agilnije upravljanje kako bi se u potpunosti iskoristila moć i potencijal Unije", zaključio je Renda.