Pupovac o predlogu zakona o uklanjanju nadgorbnih spomenika u Hrvatskoj: Poltička odluka i kampanja protiv Srba
Komentari10/04/2025
-17:33
U Hrvatskom saboru nedavno je vođena rasprava koja je ponovo otvorila duboke, nikad potpuno zaceljene rane iz prošlosti. Predlog zakona koji bi omogućio uklanjanje nadgrobnih spomenika postavljenih nakon 30. maja 1990. godine, a koji “veličaju srpsku agresiju“, dobio je većinsku podršku. Dok je vladajuća većina tvrdila da se time štiti dostojanstvo žrtava Domovinskog rata, predstavnici srpske manjine u Hrvatskoj vide u tome opasnu institucionalizaciju revizionizma.
Tokom rasprave, poslanici Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) napustili su sednicu u znak protesta.
Lider SDSS-a i saborski poslanik Milorad Pupovac u razgovoru za Euronews Srbija upozorava da novi zakon nije rezultat realne potrebe, već nastavak političke kampanje protiv Srba u Hrvatskoj.
“To nije ozbiljan, prisutan problem. Takvih spomenika nema mnogo. Ljudi su još ranije uklanjali natpise koji bi mogli da izazovu polemike. Ali nekima ni to nije dovoljno. Cilj im je da isteraju ideološku pravdu, a to može izazvati ogroman problem u društvu“, poručuje Pupovac.
Prema obrazloženju predlagača, spomenici sa natpisima poput “poginuo braneći srpsku zemlju” ili onih koji spominju “Republiku Srpsku Krajinu“, predstavljaju uvredu za žrtve i veličanje agresije. No, Pupovac smatra da se iza zakona krije mnogo dublji cilj.
“Ovo je politička odluka, nastala iz ucene. HDZ ima tačno 76 ruku za formiranje većine sa Domovinskim pokretom i to je cena – zakon o grobljima, eliminacija SDSS-a iz vlasti i ukidanje Novosti”, ocenjuje Pupovac.
Tanjug/HINA/ Edvard Šušak
On upozorava da zakon otvara vrata mogućim zloupotrebama i samovoljnom tumačenju “povrede osećanja”, što bi moglo da rezultira, kako kaže, pravim političkim lovom na Srbe.
Povezane vesti
Jedno od ključnih pitanja koje Pupovac postavlja jeste da li se zakon odnosi samo na “nepodobne“ spomenike srpske manjine, dok istovremeno ustaška simbolika nesmetano opstaje.
“Ako se već pozivamo na osećaje, šta je sa osećajima Srba, Roma, Jevreja? Šta je sa ustaškim simbolima koji su i dalje prisutni u javnom prostoru? Da li zakon važi samo za manjine, ili će se konačno primenjivati jednako na sve”, pita se Pupovac.
Da li dolazi do normalizovanja ekstremizma?
Zabrinutost izaziva i rastući uticaj retrogradnih kulturno-političkih pokreta. Pupovac ukazuje na simboličku težinu činjenice da je koncert Marka Perkovića Tomspona – poznatog po nacionalističkoj retorici – za leto u Zagrebu rasprodat sa preko pola miliona ulaznica.
“To je ozbiljan pad i umetničkih i političkih vrednosti. Njegove pesme su zabranjene širom Evrope, a sada se ovde normalizuju. Ta muzika nije samo muzika, to je deo kulture koja oblikuje mlade, navijačke grupe, društveni prostor. Posledice ćemo tek videti,“ upozorava Pupovac.
Nedavna diplomatska tenzija – proterivanje trojice hrvatskih državljana iz Srbije – dodatno je zaoštrila atmosferu. Premijer Plenković tražio je objašnjenje, a Pupovac smatra da je to primer kako se nacionalne pripadnosti zloupotrebljavaju za unutrašnje obračune.
“Nije dobro da se nacionalnost koristi za dodatnu antagonizaciju. Niti u Srbiji, niti u Hrvatskoj. Potrebna je politička suzdržanost i odgovornost u ovakvim momentima”, ističe on.
profimedia
Na kraju, Pupovac priznaje da se vođenje srpskih organizacija u Hrvatskoj danas suočava sa možda i najvećim izazovima u poslednjih deset godina.
Povezane vesti
“Politička klima i pogoršani odnosi između Hrvatske i Srbije utiču i na rad Srpskog narodnog vijeća. Našoj zajednici treba sigurnost, sloboda i otvoreni odnosi sa matičnom zemljom. A to je danas sve teže ostvariti“, zaključuje Pupovac.
Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.
Komentari (0)