Profesor Mijušković za Euronews Srbija: Imamo šansu da postanemo centar japanskih investicija na Balkanu

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veljko Mijušković kaže za Euronews Srbija da u našoj zemlji posluje 30 japanskih kompanija, pre svega u autoindustriji, prerađivačkom sektoru i elektroindustriji. Navodi da potencijal postoji i u lancu snabdevanja električnih vozila, gde srpske firme, kaže, mogu postati značajni podizvođači, bilo u proizvodnji baterija ili drugih komponenti za elektromotore.   

Naime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je u Tokiju gde je sa japanskim zvaničnicima i predstavnicima najvećih kompanija razgovarao o daljem produbljivanju ekonomske saradnje. Takođe, tokom posete potpisana su tri bilateralna dokumenta, a održani su i brojni sastanci sa privrednicima, među kojima su i oni koji već posluju u Srbiji i oni koji razmatraju nova ulaganja. 

Inače, japanske kompanije trenutno zapošljavaju oko 7.000 ljudi u Srbiji, a Japan je drugi najveći donator u zemlji sa oko 511 miliona evra. 

Mijušković  navodi i da pored autoindustrije, postoje i druge oblasti u kojima saradnja može da se razvija.  

“Farmacija, hemijska industrija, pa čak i specifične hemikalije koje se koriste u auto-proizvodnji, ali i obrazovanje, razmena znanja i iskustava - sve su to važni pravci. Takođe, robotika i veštačka inteligencija su oblasti u kojima Japan može mnogo da ponudi Srbiji“, ističe on. 

Euronews Srbija

Predsednik Vučić tokom posete ponudio je da Srbija postane baza za japanske kompanije u regionu, a Mijušković ocenjuje da je to realna i strateški važna inicijativa. 

“Radi se o veoma dobrom i konstruktivnom predlogu. Srbija bi mogla da bude regionalni hab za lociranje ozbiljne proizvodnje iz Japana, sa plasmanom ka tržištu EU, ali i šire. To bi značilo ne samo nove proizvodne pogone, već i transfer znanja i tehnologije, obuku radne snage i uključivanje lokalnog menadžmenta“, navodi. 

Prema njegovim rečima, Srbija ima nekoliko ključnih prednosti u odnosu na region: strateški položaj, razvijenu logističku mrežu, visokoobrazovanu radnu snagu i pristup velikom tržištu od preko 1,3 milijarde ljudi kroz potpisane trgovinske sporazume. 

Kada je reč o japanskim poslodavcima, iskustva su uglavnom pozitivna. 

“Japanske kompanije insistiraju na kvalitetu, procedurama i dugoročnoj integraciji zaposlenih. Njihov model podrazumeva transfer tehnologije i znanja, što je dugoročno značajno za Srbiju. Naravno, garancije ne postoje, ali ono što mi možemo da uradimo jeste da obezbedimo stabilan politički i privredni ambijent“, naglašava Mišković. 

Na pitanje koliko srpske kompanije mogu da se pozicioniraju na japanskom tržištu, profesor Mišković odgovara da je reč o izazovnom, ali perspektivnom poduhvatu.  

“Logistički je to zahtevno tržište, ali prostor postoji za plasman poljoprivrednih proizvoda, IT usluga, stručnjaka u zdravstvu i farmaciji, kao i u visokom obrazovanju. Ipak, realno je da mi više možemo da dobijemo od Japana nego obrnuto, zbog čega je važno da se ovakve inicijative podrže i razvijaju“, zaključuje Mišković. 

Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.