Da li je uredba o snižavanju marži dala efekat: Šta kažu građani, predstavnici države i privrede
Komentari08/09/2025
-19:00
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da su ekonomske mere koje se odnose na sniženje cena u maloprodajnim lancima već dale efekat i da su građani zadovoljni. Mali je naveo da država reaguje svaki put kada uoči neki problem jer joj je briga o građanima na prvom mestu. Uredba kojom se trgovačke marže ograničavaju na maksimalno 20 odsto za 23 grupe proizvoda stupila je na snagu 1. septembra. Postavlja se pitanje kakvi su efekti u prvoj nedelji.
Efekat je takav da kada vidite prehrambene proizvode, kućnu hemiju, tamo gde je bila marža iznad 20 odsto, tu su cene smanjene u korist građana, rekao je Mali za televiziju Happy.
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da je tržišna inspekcija krenula u kontrole trgovinskih lanaca kako bi proverila da li poštuju primenu uredbe o ograničavanju marži.
Ministarka je rekla i da neki trgovinski lanci ne poštuju tu uredbu dok drugi poštuju, ali su ukinuli akcije.
Lazarević je najavila i nastavak direktnih razgovora i sa trgovinskim lancima i sa proizvođačima i distributerima.
Ministar Mali kaže da je danas krenula tržišna inspekcija i da su predstavnici države bili fer i korektni prema maloprodajnim lancima.
"Rekli smo 1. septembra, što je bio prošli ponedeljak, krećemo u sprovođenje mera. Dali smo im sedam dana da se sistemi usklade, da isprave greške, nepravilnosti i danas krećemo punom parom, tako da čim budemo imali prve analize, prve rezultate, naravno bićete i prvi da to saznate", rekao je Mali.
Povezane vesti
"Ideja kratkog roka"
Dok građani sa kojima je razgovarala ekipa Euronews Srbija navode da se ništa nije promenlo i da nema nikog stvarnog vidnog uticaja na džep, ali i da su neki proivodi sniženi, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da je prošlo sedam dana od stupanja uredne na snagu, da to nije dovoljno dug vremenski period da se vide efekti na tržištu, ali da je činjenica da u tom delu gde su 23 grupe proizvoda obuhvaćene uredbom dolazi do smanjenja cena.
On za Euronews Srbija navodi da je ideja kratkog roka da se pomogne stanovništvu koje ima ispod prosečna primanja i da se na neki način obuzda novi rast inflacije.
Stanić, međutim, kaže da su sada trgovci slobodni da povećaju cene nekih drugih proizvoda koji nisu obuhvaćeni uredbom kako bi održali profitabilnost.
Deo ušteda od snižavanja cena određenih proizvoda opet će, kako kaže on, kod onog dela stanovništva koji ima ispod prosečna primanja, završiti u potrošnji, za kupovinu nekih drugih namirnica i usluga.
"Imate nekoliko sada faktora koji utiču na rast cena. Ovo će na neki način uticati da one ne rastu u tom širem kontekstu opšteg nivoa cena, ali opet imate porast cene električne energije, porast minimalne zarade i, naravno, na kraju povećanja i penzija, što takođe deluje inflatorno i u tom pogledu očekujemo da se do kraja godine ta inflacija zadrži u tom nekom gornjem nivou između 4,5 i pet odsto", rekao je Stanić.
On kaže da su ljudi pod uticajem inflatornog pritiska koji traje još od jeseni 2021. godine i da PKS od tada podseća da je sistem formiranja maloprodajne cene vrlo kompleksan - od primarne proizvodnje, prerade, distribucije do trgovačkih marži.
"Činjenica da mi po tim statistikama i dalje beležimo realan rast zarada, ali treba imati u vidu da većina našeg stanovništva prima ispod prosečna primanja, da je u proteklih 10 godina gde su postojali uslovi za relativno brz privredni rast, dosta ljudi kroz biznis steklo veću kupovnu moć i oni sada vuku taj prosek. Ali, većina našeg stanovništva i dalje živi skromno, značajno ispod evropskog proseka i ove mere su razumne sa tog stanovišta socijalne politike države, a i definitivno prave određene poremećaje na tržištu koji će se, u zavisnosti od vremena trajanja ovih mera ograničenja, prelivati na druge učesnike", smatra Stanić.
profimedia
Povezane vesti
Kad je reč o odazivanju trgovinskih lanaca na primenu ove uredbe, ministarka trgovine kaže da se neki lanci nisu odazvali, da su se neki odazvali, ali su pak ukinuli akcije neke druge pogodnosti. S druge strane, ministar Mali kaže da već vidi efekat.
"Različite kalkulacije za pokrivanje troškova trgovaca"
Stanić je naveo da se privreda generalno uvek odazivala na inicijative države podsećajući na akcije "Bolja cena" i "Najbolja cena".
"Postoje uredbe koje definišu i mogućnost da se oni revidiraju tokom primene ovih mera kako bi se sprečilo to izbegavanje ili prebacivanje troška koji kod njih zaista nastaje na one druge u lancu kreiranja vrednosti, dakle, prerađivače pre svega, i primarne poljoprivredne proizvođače", rekao je Stanić.
Prema njegovim rečima, postoje različite kalkulacije kako da dođe do pokrivanja jednog dela tih troškova trgovaca kroz druge proizvode.
"Činjenica je da su trgovci suočeni sa rastom cena zakupa prostorija, sa druge strane tu je i porast cene rada i na kraju naravno porast cene električne energije. Dakle, često se pravi, dešava nerazumevanje u javnosti da ta marža predstavlja u stvari zaradu, a u okviru te marže oni moraju pokriti sve te troškove koji su rastući", rekao je on.
On naglašava da ono ključno što treba da doprinese oporavku kupovne moći jeste realan rast zarada koji ne može da se desi dok se privreda ne vrati na one stope rasta koje su bile poznate pre nego što je došlo do usporavanja, pre svega evropske privrede.
"Razumemo stanovište države da se tom delu stanovišta mora pomoći, ali opet govorimo da te mere ne bi trebalo da traju dugo jer će ipak tržište pronaći mehanizam kako da se izbalansira", rekao je Stanić.
Povodom ekonomskog paketa pomoći države od snižavanja marži do povoljnih kredita, on kaže da su one dizajnirane da imaju kratkoročni efekat.
"U tom pogledu privreda to može na neki način da ukalkuliše, ali opet dosta zavisi od toga što će se dešavati u srednjoročnom periodu koji opet zavisi od tih spoljnjih faktora", rekao je Stanić.
On je naveo da kada raste cena energenata, kao i struje, to se sve vrlo brzo reflektuje na sve proizvode.
Komentari (0)