Kamatne stope ograničene: Na koje još olakšice mogu da računaju zaduženi kod banaka?
Komentari14/04/2025
-07:06
Novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga doneo je dugo očekivanu promenu koja se odnosi na ograničenje kamata. Postavlja se pitanje šta to znači za građane koji podižu kredite i da li su banke dužne da ponude olakšice u otplati kada životne okolnosti promene mogućnosti korisnika.
Osim ograničenja kamatnih stopa, u Narodnoj banci Srbije kažu da je sve ono što je usvojeno novom direktivom EU o potrošačkim kreditima u oktobru 2023. već implementirano kao što je pitanje kreditnih olakšica, načina izmirenja duga u slučaju problema u otplati, regulisanja prakse vezivanja i objedinjavanja usluga.
Kada je reč o predugovornom informisanju, Srbija sledi politiku Evropske unije i Evropske komisije u toj oblasti, a to je što bolje informisanje korisnika kako bi mogao da razume ekonomske posledice i šta sve može da se desi tokom trajanja kredita, pre svega stambenog.
Kakvi su efekti ograničenja kamatnih stopa?
Kamatna stopa na stambene kredite je po zakonu ograničena na pet odsto.
Pre donošenja zakona, kamatne stope su bile ograničene odlukom NBS iz septembra 2023. godine, a ta odluka važila je do kraja decembra prošle godine.
Generalni direktor sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga u Narodnoj banci Srbije Bojan Terzić kaže za Euronews Srbija da dok je važila ta odluka, nastavljen kreditni rast i to stambenog zaduživanja.
"Banke su i pored tog ograničenja (kamatnih stopa) odobrile 14.870 partija novih kredita u iznosu od oko 998 miliona evra. I, s druge strane, ono što nas posebno raduje jeste da kod tih odobrenih kredita preovlađuju krediti sa fiksnom stopom, 45 odsto, i to je bio naš cilj. Ti korisnici više ne moraju da brinu kakve će odluke doneti Evropska centralna banka u pogledu njene stope na glavne operacije", rekao je on.
Povezane vesti
Terzić dodaje da je u tom periodi važenja odluke 43 odsto kombinovanih kredita sa fiksanom kamatnom stopom od tri do šest godina, a potom sa promenljivom kamatnom stopom, dok je svega 12 odsto sa varijablnom kamatnom stopom.
"Možemo da očekujemo da će to praktično biti dugoročni efekat i ovog zakona i ograničenja kamatnih stopa kada su u pitanju stambeni krediti", rekao je Terzić.
On je podsetio da je NBS u januaru ove godine donela novu odluku o ograničavanju kamatnih stopa, kako bi se premostio period do donošenja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
profimedia
Terzić kaže da su u januaru te kamatne stope na kredite i minuse već pale ispod granice ograničenja.
Tako je naveo da su kamatne stope na stambene kredite u januaru ove godine pale ispod pet odsto, a da bi bez ograničenja bile oko 5,5 odsto i nešto malo više od toga.
To, dodaje, nekome može da znači mnogo, nekome manje, u zavisnosti kolika je osnovica kredita.
Koje su još olakšice predviđene za stambene kredite
Novim Zakonom o zaštiti korisnika kredita predviđena je mogućnost samostalne prodaje nepokretnosti od strane korisnika ukoliko se izmene životne okolnosti, pa više ne može da vraća kredit.
Povezane vesti
Postavlja se pitanje kako će to funkcionisati u praksi.
"Mi očekujemo da tu neće biti nikakvih problema u praksi. Ono što je jako bitno da korisnici znaju, oni kada dođu u problem sa otplatom kredita, inače mogu uvek sami da prodaju nepokretnost, ali ovde je problem bila situacija kada se ugovor raskine. Znači, kad banka kaže - ja sam procenila da ti više ne možeš da vraćaš kredit ili kasniš dve, tri rate. Ona raskine ugovor, i onda je išla odmah u izvršenje. Sada ne može. Sada mora da se uzdrži od toga najmanje dva meseca, da ostavi korisniku da proda nekretninu. Mi smatramo da iz više razloga korisnik može na tržištu da proda po mnogo većoj ceni, da izmiri dug i da mu nešto od toga preostane", rekao je Terzić.
On je naveo da se ranije neretko dešavalo da se praktično u izvršnom postupku ta nekretnina proda po znatno nižoj ceni od one koja je procenjena pre prodaje, bilo u odnosu na trenutak kada je kredit uzet.
"S druge strane, vidimo obrnutu situaciju na tržištu, da imamo ogroman rast cena nekretnina, pa je to malo neobično", dodaje sagovornik Euronews Srbija iz NBS.
E-Stock/Dušan Milenković, profimedia
On je precizirao da banka mora da se uzdrži od prodaje nekretnine dužnika najmanje dva meseca kako bi je korisnik kredita prodao, a taj period može biti i duži.
"Narodna banka Srbije planira u nekom narodnom periodu da na osnovu iskustva i u primeni te odredbe donese podzakonski akt kojim će to moći bliže da uredi, pa i te rokove u nekim možda različitim situacijama, spram nekih konkretnih detaljnih kriterijuma", naveo je Terzić.
Kao razloge zašto korisnik kredita koji je u problemu sa otplatom kredita može lakše da proda tu nekretninu, Terzić kaže da se ljudi ustežu da bilo šta kupe u izvršenju i da žive u stanu iz kojeg je neko iseljen iz tog razloga.
On dodaje da korisnik kredita koji je u problemu može da postigne praktično veću cenu za nekretninu koju prodaje.
"Drugo, sada će on imati taj podsticaj da što veću cenu postigne, jer zna da sve što mu preostane mimo duga, on će to zadržati. Do sada praktično je banka išla, njoj je interes da postigne do cene duga, sve preko toga njoj nije bilo zanimljivo. Međutim, sad će i banka u ovoj drugoj situaciji, ukoliko korisnik umesto da proda nekretninu, prenese dug banci i kaže - evo ti ključevi mi smo završili, više ti ništa ne dugujem. U toj situaciji će takođe banka onda imati interes da gleda da bar postigne za cenu duga i neće se praktično u izvršnom postupku prodavati nekretnine po nekoj mizernoj ceni", naveo je Terzić.
Druge olakšice, nezavisno od stambenog kredita, tiču se korisnika bilo kog kredita.
"Mi smo predvideli da korisnik bilo kog kredita, odnosno kreditnog proizvoda, koji zapadne u neke teškoće pre svega zbog nekih objektivnih okolnosti na koje nije mogao da utiče da li je to bolest, gubitak posla i slično, banka je dužna da ponudi neku olakšicu korisniku. Mi ne možemo naravno da nametnemo banci koja će konkretna olakšica u konkretnom slučaju biti, ali to može biti moratorijum, restrukturiranje kredita, mogu mu ponuditi novi kredit da refinansira po povoljnijim uslovima", rekao je Terzić.
On je dodao da banke takvom korisniku mogu, na primer, ukoliko ima neka kašnjenja delimično da oprosti zateznu kamatu za docnju.
"Postoje različite mogućnosti, a mi ćemo gledati da kroz podzakonski akt regulišemo postupak na način da mi možemo da imamo trag u kontroli da je banka zaista nešto ponudila i da je nešto pokušala da uradi. I to ne samo u situaciji kad bi nam se neko žalio, nego čak i oni korisnici koji se nisu žalili nama, odnosno podneli pritužbu, da možemo da vidimo da je proces unutar banke zaista postojao", rekao je Terzić.
Postavlja se i pitanje kako sprečiti praksu tzv. vezivanja usluga, odnosno uslovljavanja od strane banke, da klijent uzme i neku dodatnu uslugu ako uzima kredit.
Terzić navodi da je to vrlo komplikovano pitanje i na nivou Evropske unije i da je praktično novom potrošačkom direktivom preuzeto rešenje koje nije neka velika novost, jer je postojalo 2014. za stambene, odnosno hipotekarne kredite.
Suština je, objašnjava, u tome da možete da objedinite usluge, ali i navodi da banke neće moći da prodaju isključivo paket, nego uvek moraju da klijentima ponude paket i nešto što je odvojeno.
"Mi smo ostavili mogućnost da se vezivanje omogući, ali samo ukoliko mogu da dokažu da donosi neposredne i direktne benefite za korisnike, ako nas ubede", rekao je Terzić.
Komentari (0)