Milivojević za Euronews Srbija: Podrška zapadnih sila novim vojnim savezima na Balkanu u službi crtavanja novih granica

Karijerni diplomat Zoran Milivojević analizirao je naslovne strane dnevnih novina, fokusirajući se na regionalne vojne saveze i naoružavanje Prištine, ističući da su motivi antisrpski i usmereni na potvrđivanje kosovske državnosti i reviziju Dejtonskog sporazuma.

Milivojević je za Euronews Srbija rekao da savezi Hrvatske, Slovenije, Albanije i Prištine, podržani zapadnim silama, stvaraju pritisak na Srbiju da prizna Kosovo i oslabe položaj Republike Srpske, dok Srbija odgovara jačanjem vojnih kapaciteta i saradnjom sa Mađarskom.

"Naoružavanje i jačanje vojnih efektiva je sigurno u funkciji odbrane od nekoga. Kad je reč o Kosovu i Metohiji, ja mislim da ne može da bude drugi motiv nego da bude antisrpski u ovom slučaju. Prvo, pitanje Kosova i Metohije nije rešeno. Mi dalje smatramo da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije, držimo se međunarodnog prava, rezolucija 1244. Tamo deluju već međunarodne snage, KFOR, dakle, pitanje odbrane, pitanje bezbednosti je organizovano na najvišem nivou po liniji Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti", rekao je Milivojević.

On dodaje da nema potrebe za naoružavanjem Prištine, jer KFOR već garantuje bezbednost, te da milijarda evra i razvoj dronova ukazuju na agresivne namere.

"Nema potrebe za nekakvim naoružavanjem ili za nekim jačanjem vojnih efektiva osim sa nekom namenom koja sigurno ne može biti ni dobronamerna i ne može imati nekakav odbrambeni ili miroljubiv karakter. To je prva stvar kad je reč o ovoj odluci da se uloži milijarda evra, što predstavlja značajan iznos", rekao je Milivojević.

Milivojević naglašava da Kurti promoviše ujedinjenje sa Albanijom, što je pretnja Srbiji i srpskim interesima u regionu.

"Tako da u situaciji kada se zagovara i teza od gospodina Kurtija, na nedavnom sastanku glavnog odbora svoje stranke, on govori o ujedinjenju sa državom Albanijom dakle ujedinjenju toga Albanskog korpusa, onda je jasno prema kom je to upravljeno i kakve su namene", rekao je Milivojević.

Savezi Hrvatske, Slovenije, Albanije i Prištine

Zoran Milivojević ističe da savezi Hrvatske, Slovenije, Albanije i Prištine imaju strateško-političku dimenziju, sa ciljem učvršćivanja kosovske državnosti i revizije Dejtona.

"Kad je reč o ovom regionalnom udruživanju sa ovim savezima, ja mislim da je tu najbliži slovenački stav, izjava slovenačkog ministra koji pominje region ili pominje takozvane nezavršene poslove u regionu. On pominje Bosnu i Hercegovinu i Kosovo i Metohiju. Nešto što ja moram da kažem, a što je intencija zapadnih sila i zapadnih centara moći je da se ovaj region zaokruži tako što bi se učvrstila kosovska državnost na štetu Srbije, naravno, i drugo što bi se centralizovala Bosna i Hercegovina na štetu izvornog Dejtona", rekao je Milivojević.

On dodaje da su Hrvatska i Slovenija, kao članice NATO-a, već bezbedne, te da ovi savezi služe za pritisak na Srbiju.

"I tu mislim da je slovenački ministar bio najprecizniji šta je smisao i suština tog slovenačko-hrvatskog, ali rekao bih i hrvatsko-albanskog saveza, uključujući i nepriznato Kosovo. Tako da ti savezi u situaciji kad su to punopravne članice NATO-a, kad je pitanje odbrane kod njih potpuno rešeno, kad imaju garancije najjačeg vojnog saveza, kad su umreženi u svakom smislu, kad ne postoje fizički neke strane trupe na ovim prostorima koje bi pretile, onda je jasno da to ima jednu strateško-političku dimenziju, i da ima ciljeve koji podrazumevaju u prvom planu Srbiju", rekao je Milivojević.

Euronews

Milivojević naglašava da Srbija ne vidi potrebu za ovim udruživanjem, jer nije pretnja, već ima saradnju sa NATO-om preko KFOR-a.

"I zbog toga su i srpske reakcije takve. Mi prosto ne vidimo potrebu za tom vrstom udruživanja. Srbija nije pretnja. Mislim, ukoliko se ne računa kao pretnja to što Srbija ima vrlo razgranat i vrlo visok nivo saradnje sa samim NATO-om. Skoro do samog članstva. To je prva stvar. Drugo, Srbija ima interes za saradnju sa NATO-om iz prostog razloga što NATO preko KFOR-a štiti interese srpskog naroda, bezbednost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Ima mandat za to", rekao je Milivojević.

Uloga zapadnih sila: Turske, Nemačke i Velike Britanije

Zoran Milivojević ukazuje na ulogu Turske, Nemačke i Velike Britanije u podršci ovim savezima, sa ciljem učvršćivanja kosovske državnosti i novih granica.

"Turska već duže vreme pomaže i učestvuje u jačanju vojnih efektiva Kosova. Učestvuje u stvaranju uslova da se formira definitivno vojska Kosova. Vojska Kosova je suprotna rezoluciji 1244 i drugo, to je element državnosti. Tako da Turska u tome učestvuje. Oni su još prošle i pretprošle godine dali one Barjaktare, koliko ja znam. I ljudi na tome rade", rekao je Milivojević.

On dodaje da Nemačka podržava priznanje Kosova i novih granica, dok je britanska politika antiruska, podržavajući sve što isprečava ruski uticaj.

"Drugo, nemačka politika je potpuno jasna. Nemačka politika stoji na poziciji da treba priznati nove granice na Balkanu koje podrazumevaju nezavisno Kosovo i Srbiju bez Kosova i Metohije. To je potpuno jasno. Treće, gospodin Šmit je Nemac. Nemački interes ako pogledate malo analogiju je u istorijskom kontekstu, uključujući period pre i posle Prvog svetskog rata, dakle i posle toga, uvek su germanski ili nemački interesi bili vezani za Bosnu i Hercegovinu i za taj prostor", kaže on i dodaje:

Artur Widak/NurPhoto/Shutterstock Editorial/Profimedia, profimedia

"Tako da tu postoji jedna logična linija i Nemci podržavaju tu politiku koja se tamo sprovodi. To je poznato i kad je reč o Britaniji, ima jedan mali izuzetak. Britanska politika na ovim prostorima je pre svega antiruska politika. I dakle, sve što je u funkciji isprečavanja ruskog interesa na ovim prostorima, britanska politika podržava", rekao je Milivojević.

On kaže da zapadne sile podržavaju ovakve saveze iz razloga uspostave novih granica u regionu.

"Tako da se može govoriti da postoji koalicija određenih zemalja ili sila, Turska je regionalna sila, u Nemačkoj i Britaniji da ne govorim, koja podržava, ja bih rekao, te procese. i mogu se izdvojiti ovako kao zemlje koje naglašeno to podržavaju, svaka iz svojih interesa, ali u suštini ka jednom cilju. Da se učvrsti kosovska državnost, da se uspostave nove granice u regionu", rekao je Milivojević.

Gostovanje Zorana Milivojevića u celosti pogledajte u video prilogu.