Nestranačke ličnosti u Vladi Srbije: Kakva su dosadašnja iskustva i zašto neko prihvata "vruć krompir u ruke"

Rok za izbor nove vlade se ističe 18. aprila. Ime mandatara je poznato, ali mandatar za sastav nove Vlade Đuro Macut nije član niti jedne partije, što znači da će Srbija, posle osam godina, dobiti nestranačkog premijera. Deluje da je u poslednjih nekoliko saziva sve više ministara koji nemaju stranačku pripadnost, a ovo nije prvi put da na čelu vlade bude ekspert iz neke oblasti.

Za gotovo 35 godina od prvih višestranačkih izbora u Srbiji, posle 18 vlada i više stotina ljudi na čelu resora, brojna imena nisu vezivana ni za jednu stranku. Do početka 21. veka bilo je gotovo nemoguće vršiti funkciju bez partijske knjižice, ali je nekim biznismenima i novinarima to pošlo za rukom.

Tako su se u vladama Mirka Marjanovića u drugoj polovini devedesetih godina prošlog veka našli biznismeni Milan Beko i Bogoljub Karić, kao i Aleksandar Tijanić, koji je podneo ostavku na mestu ministra za informisanje posle samo pet meseci. I Zoran Đinđić je u svom timu imao nestranačke ličnosti, među kojima je možda najpoznatija bila Kori Udovički na mestu ministra energetike.

U sklopu rekonstrukcije Vlade 2002. godine kao nestranačka ličnost na čelo resora zdravlja postavljen je Tomica Milosavljević, koji je kasnije političku karijeru nastavio u stranci G17+.

Godine 2008. Srbija je prvi put dobila i nestranačkog premijera Mirka Cvetkovića, na predlog Demokratske stranke, čiji je član kasnije postao. Drugi put se to desilo 2017. kada je na čelo vlade kao nestranačka ličnost došla Ana Brnabić, koja se takođe kasnije učlanila u Srpsku naprednu stranku, koja ju je i predložila.

Praksa uvođenja nestranačkih ličnosti u vladu nastavljena je i posle promene vlasti 2012. godine. Tako su se na mestu ministara tokom poslednjih 13 godina našli i nekadašnji direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac, šahistkinja Alisa Marić, vaterpolista Vanja Udovičić, kao i stručnjaci iz međunarodnih finansijskih institucija i kompanija, poput Dušana Vujovića iz Svetske banke, Dubravke Đedović Handanović iz Evropske banke za obnovu i razvoj i Lazara Krstića iz poznate konsultantske kompanije Mekinsi.

Euronews/Emil Čonkić

Takođe je nastavljena i praksa da neki ministri koji su u vladu ušli kao nestranačke ličnosti, potom i postanu članovi stranke koja ih je predložila, što je bio slučaj sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom, ministarkom za rad i socijalna pitanja Darijom Kisić, a neki su posle pravili svoje stranke poput Saše Radulovića.

Da li je Đuro Macut iznenađenje?

Sada je za mandatara predložen Đuro Macut, a to rešenje je iznenadilo sagovornike Euronews Srbija. Pisac i kolumnista Muharem Bazdulj je rekao da ne dovodi u pitanje kredibilitet doktora Macuta u njegovoj osnovnoj struci, ali da da je za njega prvi put čuo prethodnih nedelja kada se pojavio u Pionirskom parku, na skupu u Jagodini i kada je pomenut među osnivačima novog pokreta.

"Malo mi je bilo smešno jer je nekoliko puta politikolog Boban Stojanović rekao da će premijer biti 'profesor doktor Pera Perić'. Ali insistirao je na tome da će premijer biti iz akademske zajednice, pošto imamo studentske proteste kao ključni momenat u poslednjih četiri-pet meseci. Nisam se iznenadio da je reč o nekom 'profesoru doktoru', ali da dođe čovek bez ikakvog političkog iskustva, iz prirodnih nauka, bez ikakve prethodne političke afilijacije, to mi je rešenje, moram priznati, na neki način bizarno", rekao je Bazdulj gostujući na Euronews Srbija. 

Kako dodaje, to donekle može da vidi kao pokušaj predsednika i vladajuće stranke da na neki način budu koncilijarni, odnosno da se ne ide sa stranačkom listom, jer su se pominjala imena Siniše Malog i Marka Đurića.

Instagram/buducnostsrbijeav

Profesor na Fakultetu političkih nauka Bojan Vranić takođe je naveo da je iznenađen, i dodaje da nije do sada čuo za doktora Macuta. Međutim, kako napominje, svi potenciraju da on dolazi iz oblasti medicine, a niko ne primećuje da se zapravo radi o univerzitetskom profesoru.

"Ja sam takođe u nekoliko navrata rekao da očekujem upravo nekoga iz moje branše, odnosno sa univerziteta da preuzme kormilo, jer, obrni-okreni, sve se prelama oko krize koju trenutno imamo u univerzitetskoj zajednici, odnosno, oko studentskih pitanja i mislim da tu jeste potreban neko ko poznaje sistem iznutra", istakao je Vranić. 

Dodaje da je pitanje da li je to baš neko ko treba da dođe iz medicinskih nauka, ili je mogao da bude neko iz društvenih, ali navodi i primer iz Crne Gore kada je izabran Zdravko Krivokapić koji je došao iz oblasti mašinskog inženjerstva. 

"Pa se i to završilo tako kako se završilo, i to je sada veliko pitanje. Moja teza je da postoji prilično dobar razlog zašto najviše državne funkcije, političke funkcije treba da drže profesionalni političari i da postoji nešto što se zove politički kapital. Vrlo liči na socijalni kapital. Kao što vi i ja i gospodin Bazdulj imamo neka svoja poznanstva u svakodnevnom životu, tako postoje i određena poznanstva u politici i ekonomiji, koja moraju da budu na neki način umrežena. Moguće je da budući mandatar ima tu vrstu kapitala, samo mi o tome ništa ne znamo, a on je obećao da će nam nešto više o tome reći za vreme ekspozea", rekao je Bojan Vranić. 

Kakva su dosadašnja iskustva sa nestranačkim ličnostima?

Govoreći o ranijim slučajevima nestranačkih ličnosti u vladama, Muharem Bazdulj je napomenuo da mešu njima postoje neke razlike, ali da svi imaju ključnu sličnost - slabost tih figura, odnosno nedostatak političkog legitimiteta.

"Za njih niko nije glasao. Dakle, jednostavno, Dobrica Ćosić je bio kao pisac jako ugledan, ali on je kao politička ličnost, otkad je smenjen iz Komunističke partije bio praktično nepostojeći. Milan Panić je doveden sa konkretnim ciljem da se u doba onih sankcija pokušaju ispeglati odnosi sa Amerikom u vreme kad besni rat u Bosni. Ana Brnabić je možda najsličniji momenat, ali se zaboravljaju dve stvari. Prvo, ona nije dovedena najpre da bude premijer, ona je prvo jedan mandat odradila kao ministarka, pa je onda postala premijer. A druga stvar, ona je došla iz NALED-a, jedne ipak primarno političke organizacije", naveo je. 

Euronews Srbija

Podseća na medijske spekulacije o mandataru kada su pominjana ti čoveka iz Amerike, profesor Milanović i još neki drugi, ističući da se to njemu činilo logičnije.

"Znate šta bih ja voleo u nekim idealnim uslovima? Možda grešim, ali ja ne mislim da je u ovom trenutku profesor Macut prva osoba kojoj je ova pozicija ponuđena. Ja bih voleo recimo da znam ko je to odbio, jer je ovo užasno nezahvalan trenutak. Ovo je minsko polje. Jako je teško, on je ili jako hrabar ili jako samouveren. Jako je teško sada ovom čoveku dati formalno najveću političku moć. Kažem, za njega nikad niko nije glasao, osim eventualno u izboru za nastavno-naučna zvanja", rekao je. 

Osim toga, Bazdulj kaže da je verovatno najnezahvalnija pozicija koju neko ima u ovom trenutku u Srbiji - predsednik najveće političke partije MIloš Vučević: "Dakle, on sad da uđe u vladu, kajaće se, jer bio je premijer a sad treba da bude, ne znam, ministar spoljnih poslova. A da ne uđe, kajaće se".

"I ovo što mene sad zaista zanima, drugi signal, paradoksalno zvuči, ali možda čak i važniji od imena mandatara, će biti sastav kabineta", rekao je i dodao da njega ovaj slučaj najviše podseća na čoveka koji je bio gradonačelnik Beograda, Zorana Radojičića koji je došao iz Tiršove i koji je isto bio lekar.

"Čini se da je jedna vrlo benigna i dobroćudna pojava, ali koga ljudi nažalost pamte po nekim kućama za vrapce i koji je, hajde da kažem to sad pomalo insajderski, imao svog Vesića. Zamenika koji je u stvari radio operativne poslove. Ako hoćete da budem blago ciničan, mene zanima ko će biti Macutov Vesić. Čini mi se da bez Vesića to neće da šljaka", dodao je Bazdulj. 

Bojan Vranić je ukazao da su svi pomenuti slučajevi od uvođenja višestranačja do danas pravila sa samo jednim izuzetkom koji potvrđuje to pravilo - "a to je vlada Zorana Đinđića, koja je takođe bila poluekspertska".

"Dakle, mi kada pogledamo ove ekonomske resore, on je tada doveo sve mlade i politički neafirmisane stručnjake u tom trenutku - Božidara Đelića, Aleksandra Vlahovića, kasnije Kori Udovički. I to su sve bili neki ljudi koji su bili ostvareni u svojim resorima. Ali šta je tu Zoran Đinđić radio? On je tu balansirao tako što je čisto političke funkcije, npr. ministarstvo pravde, dao pokojnom Vladanu Batiću. Podelio ih je onima koji su bili prvoborci DOS-a. A ovde gde je njemu bilo bitno da sprovodi reforme tu je doveo eksperte. Onda imate jednu jaku političku figuru koja diriguje onim delom kojim je najviše potrebna reforma", rekao je. 

Govoreći o tome zašto je to izuzetak rekao je da smo kod Tadića, Miloševića i Vučića imali izuzetno jake političke ličnosti koje su onda postavljale ekspertske premijere koje niko nije birao.

Euronews Srbija

"Po definiciji ekspertske vlade, ako uzmemo Italiju, koja ima tu relevantno komparativno iskustvo, ono što razlikuje Italiju od Srbije, tamo imate ekstremnu kompeticiju. Imate na ideološkom nivou relativno različite stranke koje onda shvate da jedino ne mogu da se dogovore oko toga kako da podele resore, ali mogu da se dogovore oko toga da neće da idu na nove izbore i hoće da zadrže vlast i onda dovedu ekspertsku vladu. Niko nije glasao za tu ekspertsku vladu, a ona na kraju ispadne poprilično nepopularna, ali obavi jednu funkciju, a to je taj neki prelazi period dok ne dođe do konsolidacije. U Italiji je ta konsolidacija došla sa Đorđom Meloni, Očigledno da trenutno SNS-u treba taj neki most ka novoj konsolidaciji koju ja vidim u ovom novom pokretu društva", rekao je Vranić. 

Ključni momenat - kako će se nova vlada postaviti prema studentskim blokadama

Kada je reč o tome šta su lični motivi da neko ko je ostvaren u primarnoj profesiji prihvati "vruć krompir u ruke", Vranić je rekao da se može krenuti od optimističnih motiva, a to je patriotizam. 

"Evo ja sam nedavno nakon jedne emisije razgovarao sa gospođom Kori Udovički, koja mi je rekla da je ona poslala pismo Zoranu Điđiću i rekla da sebe stavlja na raspolaganje i da hoće da pomogne svojoj zemlji. U nekom trenutku on je nju zaista i pozvao. Možda je gospodin Macut u nekom trenutku rekao Vučiću - 'tu sam, za ono što treba, ne tražim ništa'. Naravno, postoje i oni manje optimistični motivi, ali u to ne možemo ulaziti bez nekog relevantnog istraživanja, sve bi to bile nekakve spekulacije", ukazao je.

Ističe da je politička činjenica da imamo novog mandatara i da moramo da sačekamo da vidimo šta će biti ekspoze.

"Budući da se radi o univerzitetskom profesoru, ja hoću da izrazim jedan blagi oprezni optimizam, da će on reći: 'Prethodna vlada je pogrešila u pristupu sa studentima, uslovi nisu ispunjeni, ova uredba i ovo sa platama i čitava prosveta je imala jedan maltretman, evo sad ćemo to malo drugačije da uradimo. A može da bude i oprezni pesimizam, pa da se kaže: 'ne, ja znam tačno kakva je univerzitetska zajednica, prethodna vlada je baš trebala da zategne stvari i da idemo ka jednom zatezanju odnosa'", naveo je profesor na FPN-u. 

Bazdulj dodaje da je bliži paradigmi koju je Vranić nazvao oprezni pesimizam, i kao razlog za to je naveo dosadašnja retka pojavljivanja profesora Macuta, pre nego što je izabran za mandatara.

"Čak i u nekoj anketi među njegovim kolegama, kažu da je jedina politička tema o kojoj se on izjašnjavao bila osuda blokada. I objektivno, on je čovek koji se pojavio kao neka vrsta predavača ovim takozvanim studentima koji žele da uče u Pionirskom parku", rekao je Bazdulj. 

Napominje da, s druge strane, on jeste čovek sa univerziteta i navodi da je ključni moment to kako će se nova vlada postaviti prema studentskim blokadama. 

Kompletno gostovanje Muharema Bazdulja i Bojana Vranića na Euronews Srbija pogledajte u video-prilogu: