Smrt sedmogodišnjaka iz okoline Leskovca otvorila mnoga pitanja: Kako prepoznati da je stanje deteta ozbiljno?

Smrt sedmogodišnjeg dečaka iz okoline Leskovca uznemirila je javnost i otvorila brojna pitanja u vezi sa ovim slučajem. Naime, dečak je preminuo u noći između 4. i 5. marta na Klinici za pedijatriju UKC Niš, i to nakon što su ga leskovački lekari uputili u ovu instituciju. Osnovno javno tužilaštvo u Leskovcu oglasilo se ovim povodom istog dana i navelo da proverava da li postoje elementi krivičnog dela, kao i da je naložena obdukcija tela dečaka.

Dva dana kasnije, 7. marta, ministar zdravlja Zlatibor Lončar naveo je da je obdukcija pokazala da je dečak imao tešku upalu srčanog mišića, što je, kako je objasnio, dovelo do njegove slabosti.

“To ne može da se preživi, to je uzrok. Dešavaju se nekada stvari na koje ne možete da utičete i za koje nemate lek", naveo je Lončar.

Dodao je i da je u toku nadzor koji će pokazati da li su svi u Opštoj bolnici u Leskovcu i u UKC Niš uradili svoj deo posla kako treba.

Sa druge strane, iz leskovačkog tužilaštva navode da policijski službenici Policijske uprave u Leskovcu postupaju po zahtevu javnog tužioca za prikupljanje potrebnih obaveštenja u vezi sa ovim slučajem, ali i da nisu upoznati sa rezultatima obdukcije.

“Osnovno javno tužilaštvo u Leskovcu primilo je jedan izveštaj ove Policijske uprave, zapisnik o izvršenoj obdukciji nije dostavljen tužilaštvu. Nakon dostavljanja zapisnika od strane ustanove kojoj je povereno veštačenje, tužilaštvo će o prikupljenim podacima i preduzetim radnjama, bez odlaganja, obavestiti javnost”, navodi se u saopštenju tužilaštva.

Kako prepoznati da je stanje ozbiljno?

Naime, slučaj smrti dečaka sada je otvorio i brojna pitanja, uključujući i to kako prepoznati kada je zdravstveno stanje deteta ozbiljno. Pedijatar Saša Milićević rekao je za Euronews Srbija da nije uvek lako uočiti ozbiljnost situacije, kao i da ne postoji univerzalno pravilo kada treba reagovati, jer, kako je objasnio, svako dete je različito.

"Ta simptomatologija može da bude potpuno drugačija. Mi nekad mislimo da je dete čovek u malom, da je sve isto samo umanjeno. Fiziologija, anatomija i procesi u dečijem organizmu su drugačiji, nekada neke banalne stvari mogu da deluju potpuno atipično. Vrlo je važno kako dete jede, kolika je temperatura i kako dete spava, i važan je podatak kakva je stolica, to su važni podaci, naravno i da li dete kašlje. Sve zavisi od toga zbog čega su došli, onda se skoncentrišemo na to, ali uvek pitamo sve", rekao je dr Milićević.

profimedia

Na pitanje kada je vreme da roditelji reaguju i insistiraju da se vrate lekaru, kaže da je svaki simptom važan i potrebno je da se detaljno isprati.

“To zavisi od stanja deteta. Ako je dete malaksalo, dehidrirano, odbija hranu i povraća, mora da se reaguje. Telo deteta je više sastavljeno od vode nego kod odraslog čoveka. Nije isto kao kod nas. Odrastao organizam lakše kompenzuje. Važno je to da proceni. Unos vode je važniji od unosa hrane”, kaže.

Objašnjava da ako dete ima dijareju ili povraća, znači da postoji neki poremećaj, pa nije potrebno da se insistira na tome da se jedu veće količine hrane.

“Sada je sezona virusa, ali treba uvek da se bude oprezan. Setimo se kovida, na primer, tada nije bilo dece koja su imala samo respiratorne tegobe. Bilo je tu i osipa. Onda se pomisli da je reč o alergiji, a ispostavi se da je virus. Treba biti oprezan sa svime”, kaže.

Dr Milićević kaže da često nije lako da se odmah utvrdi kakvo je stanje deteta, i tu često može da bude važan epidemiološki podatak.

“Važno je da se utvrdi da li neko u porodici ima neki virus, ili je možda bilo na rođendanu gde je moglo da pokupi neki virus, ili mu ne prija hrana. Ima čitav niz tih situacija gde čovek mora dobro da proceni i da se dešava nešto netipično i da znaju da procene kada da se jave lekaru”, dodaje.

Svako dete drugačije reaguje

Podseća da je poznato pravilo da se lekovima i lekarima reaguje kada dete ima temperaturu preko 38,5, ali navodi da je i to individualno.

“Ako znamo da je dete ranije imalo fras, ne treba da se čeka tolika temperatura da se reaguje. Takođe, ili ako dete ima neko hronično oboljenje ili neku malignu bolest. Ali ako je dete inače zdravo, onda može da se sačeka. Svako dete je drugačije i nema univerzalnog pravila”, objašnjava dr Milićević.

profimedia

Navodi i da je obaveza lekara da pri dolasku roditelja i dece ispitaju sve, a ne da čekaju da otac ili majka sve sami pričaju. Treba reći kakvo je stanje deteta, kakav je apetit i dodaje da je to onda pokazatelj na šta lekar treba da obrati pažnju i na koja ispitivanja da ga uputi.

“Važan je i podatak kako dete spava, naročito ako je beba. Važno je da znamo kako beba sisa i kakva je stolica. Naravno, to zavisi zbog čega je dete došlo kod lekara. Svakako, svaka informacija u vezi s detetom je značajna i stručnost i iskustvo lekara da proceni sve informacije”, smatra.

Kaže da se dijagnoza daje na osnovu pregleda i analize podataka.

“Mi često kažemo da ne lečimo laboratoriju, već dete. Često misle da smo na osnovu laboratorije mi odmah možemo da znamo šta je sa njim. Nije to baš tako. Ono mora da se pregleda, da se vidi njegovo ponašanje i razgovara sa roditeljima. Laboratorija je pomoćno sredstvo”, rekao je.