Krađa bankarskih podataka na telefonima u 2024. se utrostručila: Koliko su naši podaci bezbedni i kako da se zaštitimo?
Komentari08/03/2025
-08:08
Krađa bankarskih podataka na pametnim telefonima utrostručila se u 2024. godini, a najnoviji podaci, koje je objavio Kaspersky, otkrivaju da su trojanci za mobilne uređaje postali ozbiljna pretnja za korisnike širom sveta.
Iako je ovaj podatak alarmantan, Jovan Milosavljević iz nacionalnog CERT-a, organizacije koja se bavi zaštitom sajber prostora u Srbiji, kaže da takav rast nije iznenađujuć.
"Svi koristimo mobilne telefone, oni su naš svakodnevni alat za komunikaciju i obavljanje finansijskih transakcija. Tako da nije iznenađujuće što napadači sve više koriste mobilne uređaje", objašnjava Milosavljević.
Milosavljević smatra da je porast napada logičan, jer mobilni uređaji postaju ključna tačka za napadače.
"U svetu koji je sve više digitalizovan, mobilni telefoni su jedno od glavnih mesta na kojima se nalazi naša osetljiva dokumentacija, bilo da se radi o bankarskim podacima, kontaktima ili ličnim informacijama", ističe on.
Dok broj napada raste, Jovan ističe da se, uprkos tome, neprestano rade napori kako bi se javnost edukovala o bezbednosti na internetu.
"Naša misija je da pomognemo korisnicima da prepoznaju potencijalne opasnosti i da ih informišemo o tome kako da se zaštite. Ako edukujemo ljude o pretnjama i preventivnim merama, internet može postati sigurno i zabavno mesto, kako za odrasle, tako i za decu", dodaje on.
Povezane vesti
"Prevaranti ne biraju način"
Međutim, pitanje koje se postavlja je koliko su mehanizmi zaštite u ravnoteži sa sofisticiranim metodama prevaranata.
Milosavljević ukazuje da prevaranti često iskoriste događaje, kako političke, tako i prirodne katastrofe, da bi stvorili lažne stranice i kampanje koje prikupljaju novac.
"Na primer, lažne donacije za studente koji učestvuju u protestima ili za žrtve zemljotresa. Takvi događaji često postaju povod za fišing napade", kaže on.
Prema njegovim rečima, prevaranti ne bira svoje žrtve prema političkom opredeljenju, već jednostavno traže prilike koje im omogućavaju da zarade.
Euronews Srbija
"Sajber kriminalci se ne vode politikom. Njima je najvažniji profit. Koriste svaki mogući trenutak da bi izneli svoj profit, bez obzira na to ko je žrtva", dodaje Milosavljević.
Kao primer, pominje trenutnu fišing prevaru u kojoj se koristi ime Elektroprivrede Srbije, a korisnicima se obećavaju popusti na račune uz klik na lažni link.
"Ovakve poruke, koje stižu putem e-maila ili SMS-a, samo su trikovi da bi se od vas ukrali podaci, i to je nešto na što morate obratiti pažnju", upozorava on.
Povezane vesti
Koliko su naši podaci bezbedni?
Za mnoge korisnike koji se povremeno nalaze u online transakcijama, ostaje pitanje koliko su njihovi podaci sigurni, posebno u kontekstu upotrebe digitalnih novčanika i sajtova za online kupovinu.
Milosavljević ističe da, dok finansijske institucije u Srbiji imaju obavezne sisteme zaštite podataka, mnogi online sajtovi nisu dovoljno sigurni.
"U online trgovini, kao korisnici, često ostavljamo podatke na sajtovima koji nisu dovoljno zaštićeni. Ponekad nismo ni svesni koliko su naši podaci ugroženi", upozorava Milosavljević.
Povezane vesti
Jedan od saveta koji je dao korisnicima, kako bi zaštitili svoje banke i lične podatke, jeste korišćenje posebnih internet kartica koje imaju ograničen iznos.
Euronews Srbija
"Ako koristite karticu koja je isključivo za online plaćanja, možete ograničiti potencijalne gubitke. Na primer, ako stavite samo 500 dinara na karticu, to je sve što možete izgubiti. U suprotnom, ako ostavljate podatke sa tekućeg računa, možete izgubiti mnogo više, uključujući platu, penziju, ili čak uštedu", savetuje on.
Jovan Milosavljević takođe napominje da se često dešava da korisnici, zbog neznanja ili nesvesnog poverenja, ostavljaju podatke na sajtovima koji nisu sigurni.
"Imali smo mnoge slučajeve prošle godine, kada su ljudi bili prevareni prilikom online kupovine. Ljudi su ostavljali svoje brojeve kartica i druge finansijske podatke, a na kraju su bili oštećeni", kaže on.
Koliko je teško uhvatiti prevarante?
Međutim, pitanje koje se često postavlja je koliko je teško uhvatiti prevarante. Milosavljević priznaje da to nije lako, ali i da se međunarodne akcije protiv sajber kriminala svakodnevno sprovode.
"Iako nije jednostavno, moguće je pronaći prevarante. Srbija aktivno učestvuje u međunarodnim akcijama za hvatanje prevaranata, iako i dalje postoji mnogo izazova", objašnjava Jovan.
Praksa, kako kaže, pokazuje da se broj prijavljenih incidenata stalno povećava. Samo u 2023. godini šteta koja je prijavljena nacionalnom CERT-u iznosila je više od 15 miliona dinara, dok je prethodne godine ta cifra bila gotovo četiri puta veća.
"Nažalost, mnogi ljudi ne prijavljuju incidente odmah, a često nisu ni svesni koliko su zaista oštećeni", objašnjava Milosavljević.
Na kraju, Jovan zaključuje da je ključna edukacija korisnika i opreznost pri rukovanju ličnim podacima.
"Najvažnija poruka koju želimo da prenesemo korisnicima je da budu oprezni sa svojim podacima i da ih ostavljaju samo na sajtovima koji su provereni i sigurni. Nikada ne bi trebalo da unosite podatke ukoliko niste sigurni da je to neophodno. Ako nešto zvuči previše dobro da bi bilo istinito, verovatno i nije", zaključuje on.
Ceo intervju Jovanom Milosavljevićem pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)