Tajne drevne pećinske grobnice: Pronađen najstariji trag ukrštanja ljudi i neandertalaca
Komentari
31/08/2025
-11:58
Najstariji tragovi koji dokazuju da su se današnji ljudi u davnoj prošlosti ukrštali sa neandertalcima, pronađeni su nedavno na stenovitom uzvišenju planine Karmel, na prostoru današnjeg Izraela.
Naučnici su nalazište, poznato kao pećina Shul, otkrili 1928. godine, i utvrdili da je reč o jednom od najstarijih poznatih mesta sahranjivanja, gde su drevni ljudi pre 140.000 godina pokopavali svoje mrtve.
Na tom mesu pronađeni su ostatke više od desetak jedinki, ali je istraživače zbunjivala anatomija pronađenih hominina. Neki skeletni elementi ličili su na Homo sapiensa, dok su drugi imali osobine neandertalaca, što je otežavalo određivanje vrste.
Prvi skelet otkriven u Shulu pripadao je detetu starom između tri i pet godina, najverovatnije devojčici, a sada su korišćenjem skenera lobanje i vilice visoke rezolucije, naučnici otkrili da je imala anatomske osobine i Homo sapiensa i Homo neanderthalensisa. Ako se ispostavi da je to tačno, ta lobanja zajedno sa ostalim ostacima iz pećine, predstavlja najstariji poznati primer ukrštanja neandertalaca i naše vrste, navodi se u julsko-avgustovom broju časopisa "L’Anthropologie".
Dugi period mirnog suživota ljudi i neandertalaca
Ranije analize DNK modernog čoveka i neandertalaca ukazivale su da je do mešanja došlo između 50.500 i 43.500 godina unazad. Novi nalazi mogli bi da pomere ovaj trenutak za gotovo 100.000 godina unazad, rekao je glavni autor studije, dr Izrael Herškovic, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Tel Avivu.
On dodaje da rezultati ukazuju i na duži period mirnog suživota modernih ljudi i neandertalaca na prostoru Levanta, duž istočnog Mediterana.
Povezane vesti
"Ono što donosimo u priču o ljudskoj evoluciji nije kratko preklapanje sa neandertalcima, već veoma dug period zajedničkog postojanja u vremenu i prostoru", rekao je Herškovic za CNN. "Moglo bi se pomisliti da su to dve populacije koje su se međusobno takmičile, a onda vidite da su uspevale da žive jedna pored druge".
Ipak, ovakvo tumačenje hibridizacije zahteva oprez, jer anatomske osobine mogu da dovedu do dvosmislenih zaključaka, za razliku od podataka dobijenim uz pomoć genetičkih ispitivanja.
Takođe, faktori poput životne istorije pojedinca mogu uticati na njihov razvoj, ističe Vilijam Harkort-Smit, istraživač u Američkom muzeju prirodne istorije u Njujorku i profesor na tamošnjoj postdiplomskoj školi Ričard Gilder.
On napominje da i mlad uzrast deteta mora biti uzet u obzir, jer rast i razvoj u detinjstvu mogu uticati na anatomske varijacije.
"Većina studija poređenja vrsta fokusira se na odrasle jedinke kako bi se taj problem umanjio", kaže Harkort-Smit, koji nije bio uključen u istraživanje. "Zato naučnici moraju biti veoma pažljivi kada koriste samo skeletne podatke kao dokaz da fosil predstavlja hibrid".
Određene osobine takođe mogu biti zadržane od predaka i ne moraju nužno značiti ukrštanje, dodaje dr Zeresenaj Alemseged, profesor na Univerzitetu u Čikagu, koji takođe nije učestvovao u studiji. Ipak, hipoteza da je dete imalo poreklo koje uključuje ukrštanje "nije nerealna", naveo je Alemseged u izjavi za CNN.
Povezane vesti
"Prethodne DNK studije pokazuju da su se te dve vrste ukrštale, a fosilni dokazi da su se geografski preklapale u Levantu pre više od 100.000 godina, kada je Homo sapiens prvi put pokušao da napusti Afriku, ali krajnji sud ipak donosi DNK ili neki drugi biohemijski marker", dodaje on.
Mešanje i ukrštanje
Moderni ljudi i neandertalci imali su zajedničkog pretka u Africi, ali su se njihove loze razdvojile pre najmanje 500.000 godina. Neandertalci su se pojavili u Aziji i Evropi pre oko 400.000 godina, dok se Homo sapiens razvio u Africi pre oko 300.000 godina, a kasnije proširio na druge kontinente.
Izvan Afrike, populacije neandertalaca i sapijensa su se mešale i ukrštale sve dok neandertalci nisu izumrli pre oko 40.000 godina. Danas genomi većine modernih ljudi čiji su preci živeli u Evropi i Aziji sadrže od jedan do četiri posto neandertalske DNK.
Kada su fosili iz Shula otkriveni pre skoro jednog veka, naučnici su već tada pretpostavili da hibridizacija može objasniti neobičnu anatomiju hominina. Međutim, tadašnja tehnologija nije omogućavala detaljnu analizu kostiju.
U novoj studiji istraživači iz Francuske i Izraela koristili su mikro-CT skenere da snime lobanju i vilicu deteta iz Shula u najvećoj rezoluciji do sada i zatim digitalno modelovali kosti u 3D tehnologiji.
Po obliku lobanje, naročito u zakrivljenosti svoda iznad mozga, glava je ličila na onu Homo sapiensa. Ali struktura koštanog lavirinta unutrašnjeg uha, vidljiva samo mikroskopskim skeniranjem, više je odgovarala anatomiji neandertalaca. Oblik donje vilice, unutrašnja struktura zuba i mreža krvnih sudova unutar lobanje takođe su imali više neandertalskih osobina.
Do sada je u pećini Shul otkriveno sedam skeleta odraslih i tri deteta, kao i izolovane kosti još 16 jedinki. Od deset sahranjenih, svaki je imao drugačiju kombinaciju osobina Homo sapiensa i neandertalaca, navodi Herškovic. Iako je u ovoj studiji analizirana samo lobanja prvog pronađenog deteta, "svi pokazuju ono što nazivamo 'mozaik morfologija', odnosno kombinaciju osobina obe vrste".
Grobnice u Shulu zahtevaju i preispitivanje razvoja kulture kod ranih ljudi, kaže Herškovic. Time što su taj prostor odredili kao groblje, pokazali su oblik teritorijalnosti, društvenog ponašanja koje se obično povezuje sa početkom poljoprivrede pre oko 12.000 godina.
"A ovde vidimo da su ljudi već pre 140.000 godina bili neka vrsta teritorijalne zajednice. Moramo da se vratimo i ponovo razmotrimo ljudsko ponašanje, a ne samo biologiju", zaključuje on.
Komentari (0)