Pet jedinstvenih evropskih muzičkih tradicija za koje možda niste čuli
Komentari
22/06/2022
-23:23
Planeta je juče proslavila Svetski dan muzike u više od 700 gradova sveta - od Brazila do Japana.
Najbogatiji program verovatno je upriličila Francuska, u kojoj je ovaj praznik kulture i ustanovljen pre 40 godina.
U Parizu je tako održan veliki događaj "Fete de la musique" i to ispred predsedničke palate.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Slavilo se i u Beogradu, gde su na Tašmajdanu Stefan Milenković i Nele Karajlić izveli svoj "Rock El Clasico", na velikoj sceni Srpskog narodnog pozorišta gde su nastupali gitaristi Vlatko Stefanovski i Miroslav Tadić, kao i u Domu omladine gde je na poziv Big Benda RTS zasvirao i poznati nemački muzičar Nils Vogram, virtuoz na trombonu.
Naravno, praznik je obeležen i širom drugih zemalja Evrope, gde je zahvaljujući izobilju različitih kulturnih tradicija, muzika najviše i evoluirala.
U čast Svetskog dana muzike, Euronews predstavlja pet najfascinantnijih muzičkih praksi Evrope:
Sviranje duduka, Jermenija
Duduk ili jermenska oboa je delikatni duvački instrument napravljen od mekanog drveta kajsije.
Povezane vesti
Može se čuti u raznim krajevima Azerbejdžana, Turskoj, Gruziji i Iranu, a proizvodi topao, mekan, blago nazalan zvuk koji divno oslikava melanholiju.
Koreni jermenskog duduka sežu u vreme drevnih kraljeva, a prema mišljenju nekih muzikologa star je oko 1.500 godina.
Mnogi Jermeni smatraju muziku na duduku najelokventnijim izrazom topline, radosti i istorije.
Prema dr Džonatanu Mekolumu, instrument je zapravo "jedini pravi jermenski instrument koji je preživeo kroz istoriju i kao takav je simbol jermenskog nacionalnog identiteta".
Uprkos tome, poslednjih decenija je popularnost duduka opala, čak i u ruralnim područjima iz kojih je potekao.
Ciatista pesničko nadmetanje, Kipar
Živahno i glasno poetsko improvizovanje sa Kipra i određenih delova Grčke, preteča je reperskih "dvoboja" u kojima jedan pesnik, odnosno pevač, drugog pokušava da nadmaši zabavnim i veštim rimama.
Obično ih prate violina ili lauta, a popularan su deo svadbi, velikih zabava, vašara i drugih svetkovina, gde mase ljudi bodre takmičare.
Povezane vesti
Tradicija, u kojoj su originalno učestvovali uglavnom muškarci, poslednjih decenija uključuje i sve više žena.
Sviranje gajdi, Slovačka
Gajde se u različitim oblicima mogu naći u mnogim krajevima sveta, ali je Slovačka jedinstvena po tome što zvuke ovog instrumenta kombinuje sa vokalima.
Instrumenti se prave od kozje kože, a svirači ovih instrumenata nastupaju i sa drugim muzičarima, pevačima i plesačima u većim ansamblima.
Inuitski bubnjevi i pevanje, Grenland
Iako Grenland geografski ne pripada Evropi, politički je sastavni deo Starog kontinenta, pa kao teritorija Danske, zaslužuje da se njegova tradicija inuitskih bubnjeva i plesa nađe na ovoj listi.
Muzika ovog aktičkog ostrva zapravo je ritam uz koji su drevni narodi na ovom arktičkom ostrvu lovili, voleli, čeznuli i naravno, dobro se provodili.
Baltički festivali Estonije, Letonije i Litvanije
Baltički narodi uživaju u svojoj bogatoj tradiciji narodne muzike na ogromnim festivalima koji se održavaju na svakih pet godina u Estoniji i Letoniji, a na svake četiri godine u Litvaniji.
Ovi veliki događaji, koji traju po nekoliko dana, okupljaju i po 40.000 pevača i plesača, a učesnici obično pripadaju amaterskim horovima i plesnim grupama.
Kada su baltičke zemlje 1991. proglasile nezavisnost od Sovjetskog Saveza, ovakvi događaji postali su popularan način učvršćivanja njihovog kulturnog identiteta.
Komentari (0)