Da li Evropa "hoda u snu" ka ratu? Posledice ambicioznog, ali rizičnog plana naoružavanja i nuklearnog štita
Komentari07/03/2025
-22:06
Lideri Evropske unije su na vanrednom samitu u Briselu u četvrtak dogovorili plan za veliko povećanje ulaganja u odbranu. Oni su, u prisustvu predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog podržali predlog predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen kojim bi se sakupilo 800 milijardi evra za odbranu.
Urednik Euronews-a Serđo Kantone smatra da bi to trebalo da bude investicija u buduću bezbednost, te da ova odluka ne dolazi prekasno za Ukrajinu jer bi Evropa tako bila uključena u njenu budućnost posle eventualnog prekida vatre ili, kao što EU traži, sveobuhvatnog mirovnog sporazuma.
On ipak upozorava da nije isključeno da dođe do eskalacije, ili "hodanja u snu" prema ratu sa Rusijom.
"Taj novac je ulaganje u budućnost da bi Ukrajina bila funkcionalna država sa funkcionalnim sistemom zaštite da bi se izbegao budući rat ili tenzije kakve postoje unazad tri godine. Išao bih direktno na treću tačku o kojoj je juče bilo reči - aneks o zaključku koji je izuzetno važan. Tu se pominje prekid vatre do kojeg može da dođe samo u okviru opsežnog mirovnog sporazuma. Ako odemo na tačku četiri, mirovni sporazum može da nastane samo uz čvrste i kredibilne bezbednosne garancije. Tako da bi taj novac trebalo da finansira upravo te garancije za Ukrajinu", navodi Kantone.
Velika Britanija i Francuska kao dve najveće, i nuklearne, evropske sile jasno su opredeljene u smeru podrške Ukrajini, ali je stav Nemačke takođe važan, imajući u vidu najavu verovatne buduće koalicije Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Socijaldemokratske partije (SPD) da će omogućiti povećano izdvajanje za odbranu.
Kantone napominje da o tome tek treba da se razgovara jer su Nemci tradicionalno oprezni po pitanju javnih finansija, novcu, inflaciji, a posebno zaduživanju.
"Utisak je da će se to odvijati paraleleno sa evolucijom mirovnih pregovora u Ukrajini. Sve će zavisiti i od toga kako će se odvijati mirovni pregovori između Amerike i Rusije. Ako stvari ne krenu u dobrom pravcu, Nemci će možda biti spremni da obustave i uklone barijeru koja se tiče potrošnje", smatra Kantone.
Povezane vesti
Lider CDU Fridrih Merc i francuski predsednik Emanuel Makron zalažu se za širinje francuskog nukleranog štita na Evropu. Naš sagovornik ne misli da to znači da će nuklearno odvraćanje u budućnosti biti bez učešća Amerikanaca, jer oni imaju ogromne vojne baze u Nemačkoj Italiji i Velikoj Britaniji, sa nuklearnim naoružanjem, koje je tu još od 50-ih godina prošlog veka.
"Zbog toga ne bih rekao da bi to bilo bez Amerikanaca ili nezavisno od njih. Verovatno je ideja da postoji samostalna, autonomna nuklearna sila, kao što je uostalom slučaj sa Francuskom. I to je na neki način kao da bi Francuzi proširili sopstveni sistem na ostatak Evrope. Francuska bi trebalo da bude samostalna u okviru NATO, ali je svejedno bila članica saveza. Taj nuklearni kišobran Francuske bi po toj ideji mogao da bude proširen na druge evropske zemlje, na primer Nemačku, ali će, kao što je Makron rekao ostati pod kontrolom francuskog predsednika", rekao je Kantone i napomenuo da predsednici dolaze i odlaze, pa je pitanje kako će se budući odnositi prema toj odluci.
Kako bi, po mišljenju Serđa Kantonea, Evropa mogla biti uvučena u rat oko Ukrajine, poslušajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)