Toplotni talas u Grčkoj, Kipru i Turskoj odnosi živote: Da li će ovo biti najtoplije leto u Evropi
Komentari
19/06/2024
-09:00
Delove južne Evrope poslednjih dana pogodile su rekordno visoke temperature zbog prodora toplog vazduha iz Severne Afrike. Vrelina koja je zahvatila jug Starog kontinenta odnela je i nekoliko života, što je dovelo do zatvaranja škola i turističkih atrakcija.
Meteorolozi kažu da bi to mogla da bude najava ekstremnih vremenskih uslova, koji nas tek čekaju ovog leta.
Toplotni talas u Grčkoj smrtonosan za turiste
Prvi toplotni talas u Grčkoj ovog leta u poslednjih nekoliko nedelja odneo je živote najmanje petoro turista, uključujući britanskog tv voditelja i lekara Majkla Mozlija.
Američki turista koji je nestao pre nekoliko dana, pronađen je mrtav u nedelju na plaži malog ostrva severno od Krfa, izveštavaju lokalni mediji. Takođe, posmrtni ostaci holandskog turiste pronađeni su u subotu na Samosu.
Velikom broju turista je bila potrebna lekarska pomoć, nakon što je u najvećem delu zemlje živa u termometru prešla četrdeseti podeok. Inače, na Kritu je temperatura dostigla 44,5 stepeni Celzijusa, dok je na Peloponezu izmereno 43,9 stepeni, izveštava Nacionalna opservatorija iz Atine.
Najduži toplotni talas u Grčkoj zabeležen je prošlog jula, kada su tako visoke temperature trajale punih 16 dana, ali pojedini stručnjaci smatraju da se takvi periodi ekstremno visokih temperatura javljaju sve ranije.
Tanjug/AP/Petros Giannakouris
Meteorolog Panos Gijanopulos rekao je za grčki kanal ERT da u 20. veku "nikada nije bilo toplotnog talasa pre 19. juna.
Povezane vesti
"Imali smo nekoliko u 21. veku, ali nikad pre 15. juna", izjavio je on.
Međutim, Euronews piše da se sada temperature širom Grčke stabilizuju i vraćaju u prosek od 31 do 33 stepena Celzijusa.
Toplotni udar na Kipru odneo dva života
Izuzetno vrela sedmica takođe je zabeležena na Kipru, a u nedelju su zdravstveni zvaničnici objavili da su ukupno dve starije osobe preminule od toplotnog talasa.
Barem tri starija pacijenta su u ozbiljnom stanju, a bolnice su suočene sa velikim brojem slučaja iscrpljenosti usled visokih temperatura, javljaju lokalni mediji.
Država je u petak objavila prvi crveni meteo alarm ove sezone, nakon što je u nekoliko oblasti zabeleženo 45 stepeni Celzijusa, deset stepeni iznad proseka za ovo doba godine, a već je registrovan i najvreliji dan u julu svih vremena. Inspekcija Ministarstva rada zahtevala je obustavu teških i srednje teških radova na otvorenom.
Tanjug/AP/Petros Karadjias
Časovi su skraćeni za mlađu decu, nakon što je školski sistem kritikovan zbog manjka klimatizovanog prostora u školama.
Temperature su cele nedelje u toj ostrvskoj zemlji prelazile četrdeset stepeni, a 2024. je do sada bila deseta najsušnija u poslednjih 123 godine.
Povezane vesti
Takve vremenske prilike, stvorile su savršene uslove za šumske požare, a posao vatrogascima otežavaju i jaki vetrovi u planinskom području jugozapadno od Nikozije. Do sada je izgorelo više od 3,2 kvadratna kilometra šume.
Dve zajednice u distriktu Pafos evakuisane su prošle nedelje, kada su požari ugrozili njihove domove. U pomoć su svoje avione za gašenje požara poslali Grčka i Jordan.
I Tursku pogodile ekstremne temperature i požari
Temperatura u Turskoj se prošle nedelje kretala osam do 12 stepeni iznad proseka za ovo doba godine. Četrdeset stepeni izmereno je u nekoliko gradova, a u Istanbulu je objavljeno upozorenje o ograničavanju vremena provedenog na suncu za osetljive grupe poput starijih i bolesnih ljudi, trudnica i dece. Visoka vlažnost vazduha takođe otežava rashlađivanje u ovoj zemlji.
Tursku su zahvatili i požari, a vatrogasci nastoje da ih drže pod kontrolom koristeći avione, helikoptere i ostalu mašineriju.
U petak je plamen zahvatio sedam provincija širom Turske, ali je većina stavljena pod kontrolu do kraja dana.
Tanjug/AP/Francisco Seco
Najgore prognoze su sada prošle, a temperatura je trenutno u skladu sa višegodišnjim prosekom od oko trideset stepeni Celzijusa.
Zašto je tako toplo u jugoistočnoj Evropi?
Vetrovi donose vreo vazduh i prašinu iz Severne Afrike u oblast istočnog Sredozemlja i glavni su krivci za ovako rani junski toplotni talas.
Analize neprofitne organizacije "Climate Central" pokazuju da je verovatnoća za pojavu ekstremnih vrelina pet puta veća usled klimatskih promena i da će pogoditi najmanje 290 miliona ljudi.
Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva na svetu, pokazuju istraživanja "Kopernikusa", servisa Evropske unije za klimatske promene.
Period ekstremno visokih temperatura ostavlja velike posledice i po zdravlje ljudi. Zajednički izveštaj Svetske meteorološke organizacije i "Kopernikusa" objavljen ranije ove godine pokazao je da je tokom poslednjih dvadeset godina broj smrtnih slučajeva izazvan toplotnim talasima povećan za trideset posto u Evropi.
Deluje da će i ostatak leta biti sličan. Servis Evropske unije za klimatske promene prognozira da će jul, avgust i septembar verovatno biti topliji od proseka.
"Poslednji deo leta u Evropi verovatno će biti topliji od proseka u svim oblastima, suvlji od proseka na jugu i vlažniji od proseka na dalekom severu", navode iz "Kopernikusa".
Komentari (0)