Profesor Milan Blagojević za Euronews Srbija: Milorad Dodik prestao biti predsednik Republike Srpske 12. juna 2025.
Komentari18/08/2025
-21:11
"Milorad Dodik je, pravno gledano, prestao da bude predsednik Republike Srpske kada je doneta presuda kojom je osuđen na godinu dana zatvora, uz zabranu obavljanja funkcije predsednika u trajanju od šest godina, a koja je postala pravosnažna 12. juna ove godine", kaže za Euronews Srbija pravni stručnjak Milan Blagojević.
On je izneo detaljno objašnjenje trenutnog pravnog statusa Milorada Dodika i posledica presude Suda Bosne i Hercegovine.
Prema njegovim rečima, Milorad Dodik, ne zato što bi to neko želeo politički, već isključivo prema slovu zakona u Bosni i Hercegovini, nije predsednik Republike Srpske od 12. juna 2025. godine.
Razlog tome leži u odredbama Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine, koje su još pre 20 godina usvojili i poslanici Dodikove stranke, Saveza nezavisnih socijaldemokrata. Član 115 propisuje da pravne posledice osude nastupaju danom pravosnažnosti presude.
"Pošto je zabrana da obavlja funkciju predsednika stupila na snagu 12. juna 2025. godine, tog dana je Dodik, pravno gledano, prestao biti predsednik Republike Srpske", rekao je Blagojević.
Naglasio je da naknadne odluke Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine i današnja potvrda te odluke od strane Suda BiH imaju samo deklarativni karakter i konstatuju činjenicu da je Dodiku prestala funkcija predsednika tog datuma, a ne danas.
Profesor Blagojević je osvrnuo i na mogućnost žalbe Milorada Dodika Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine, koja je najavljena od strane njegovog pravnog tima.
Povezane vesti
"Formalno pravno, apelacija može postojati, ali u stvarnosti nisam siguran da će do toga doći. Usvajanjem takve apelacije, Ustavni sud BiH bi morao promeniti svoju dosadašnju praksu, koja je još od novembra 2000. godine dopuštala visokim predstavnicima da vrše vlast i nameću zakone", pojašnjava Blagojević.
Profesor podseća da je ta praksa, kako kaže, suprotna Ustavu Bosne i Hercegovine, koji u članu 3. stav 3. tačka B propisuje da su sastavni deo pravnog poretka BiH opšta načela međunarodnog prava, među kojima je i princip suvereniteta države. Povelja Ujedinjenih nacija, dodaje, jasno propisuje da se ne sme nad državom članicom uspostaviti protektorat ili međunarodna civilna uprava.
"Ustavni sud BiH je, nažalost, pogazio ove principe i priznao pravo visokih predstavnika na donošenje zakona. Da bi sada usvojio apelaciju Dodika, morao bi priznati svoju sopstvenu grešku i protivpravnost dosadašnjeg delovanja OHR-a. To je, po meni, malo verovatno".
Euronews Srbija
Profesor Blagojević je komentarisao i posledice prestanka mandata Dodika za funkciju predsednika Republike Srpske, posebno u kontekstu ostavke premijera Republike Srpske.
"Prema Ustavu RS, samo predsednik Republike Srpske ima pravo da predloži mandatara za sastav vlade. Pošto Dodik više nije predsednik RS, on ne može izvršiti ovu funkciju. Ukoliko bi Narodna skupština prihvatila njegov predlog i izglasala kandidata, takva odluka bi bila suprotna Ustavu Republike Srpske i Ustavu Bosne i Hercegovine, jer bi povredila pravosnažnu presudu Suda BiH", objašnjava Blagojević.
On dodaje da bi u takvoj situaciji bilo moguće pokretanje postupka pred Ustavnim sudom BiH od strane bilo kojeg nadležnog subjekta propisanog Ustavom, bilo da se radi o članovima Predsedništva BiH ili određenom broju poslanika u Parlamentarnoj skupštini.
"Ustavni sud bi verovatno utvrdio da je izbor takvog premijera neustavan i da je povređeno načelo vladavine prava, definisano članom 1 Ustava BiH. Time bi bila potvrđena pravna posledica presude protiv Dodika i sprečeno neustavno delovanje Narodne skupštine RS", zaključuje profesor Milan Blagojević.
Povezane vesti
Karijera Milorada Dodika
Na poziciju premijera Republike Srpske, Milorad Dodik prvi put je izabran 98. godine. Od tada je, sa manjim prekidima, bio glavna politička figura u Republici Srpskoj, sve do odluke suda BiH da mu zabrani obavljanje političkih funkcija u narednih šest godina. Detaljnije o jednoj od najdugovečnijih političkih karijera na ovim prostorima.
Milorad Dodik u politiku ulazi u drugoj polovini 80-ih kao stranački funkcioner u svojoj rodnoj opštini Laktaši. Na prvim višestranačkim izborima u BiH '90. godine izabran je u Parlament BiH na listi Saveza reformskih snaga Ante Markovića.
Zbog neslaganja s tadašnjom vladajućom strukturom u Narodnoj skupštini Republike Srpske, formirao je Klub nezavisnih poslanika, koji je 1996. godine bio okosnica za formiranje Stranke nezavisnih socijaldemokrata, čiji je predsednik od osnivanja. Tokom i u godinama nakon rata predstavlja se kao umereni političar orijentisan ka reformama.
U Narodnu skupštinu Republike Srpske kao poslanik je ponovo izabran 1997, a godinu dana kasnije postaje premijer Republike Srpske, iako je u skupštini imao samo dva svoja poslanika, i ovu funkciju obavlja do januara 2001. godine. Tih godina imao je snažnu podršku međunarodne zajednice, pa i tadašnjeg visokog predstavnika Karlosa Vestendorpa, koji je doneo odluku o smeni SDS-ovog predsednika Republike Srpske Nikole Poplašena koji je odbijao da Dodiku da mandat za sastav Vlade. Ostalo je upamćeno i da ga je krajem devedesetih bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt nazvala "daškom svežeg vetra".
Od 2002 do 2006. ponovo obavlja funkciju narodnog poslanika, a premijer po drugi put postaje u februaru, a po treći put u decembru 2006. i na toj poziciji ostaje sve do 2010. godine. Početkom dvehiljaditih on i njegovi kadrovi podržavaju reforme koje su zagovarali predstavnici međunarodne zajednice, a koje su dovele do jačanja državnih institucija u Sarajevu.
Od 2006. godine Dodik ulazi u sve učestalije sukobe sa predstavnicima međunarodne zajednice u BiH. Od 2010. do 2018. godine, u dva mandata, obavlja funkciju predsednika Republike Srpske, a od 2018. biva izabran na funkciju člana Predsedništva BiH iz reda srpskog naroda. Na toj funkciji zatiču ga sankcije Sjedinjenih Američkih Država, uvedene prvo zbog održavanja referenduma o Danu Republike Srpske, kojeg je Ustavni sud prethodno proglasio neustavnim, a kasnije, kako su Amerikanci obrazložili, i zbog pretnje Dejtonskom mirovnom sporazumu.
U Palatu Republike Srpske u Banjaluci kao predsednik vraća se od 2022. godine u jeku njegovog sukoba sa američkim ambasadorom u Bosni i Hercegovini, ali i Kristijanom Šmitom, visokim predstavnikom čiji legitimitet vlast u Banjaluci ne priznaje. Tačno četiri godine od Šmitovog dolaska 1. avgusta 2025. godine potvrđena je prvostepena presuda protiv Milorada Dodika koji je zbog nepoštovanja odluka OHR-a osuđen na zatvorsku kaznu u trajanju od godinu dan i na šestogodišnju zabranu političkog delovanja u skladu s kojom mu je CIK BiH i oduzeo mandat.
Komentari (0)