Evropski parlament traži bolju zaštitu ljudskih prava migranata, usvojen predlog rezolucije

Evropski parlament tesnom većinom je usvojio izveštaj kojim traži bolju zaštitu ljudskih prava migranata na spoljnim granicama EU i formalizaciju sporazuma o vraćanju migranata s trećim zemljama koji su, ocenjuju poslanici, doveli do toga da migranti ostaju blokirani u tim zemljama bez zaštite.

Evropski parlament usvojio je na plenarnoj sednici predlog rezolucije o boljoj zaštiti ljudskih prava migranata na spoljnim granicama EU s 358 glasova, dok je 309 poslanika glasalo protiv, a 26 bilo je uzdržano.

Od 2016. godine između EU i nekih članica Unije s trećim zemljama sklopljen je niz neslužbenih sporazuma o jačanju graničnih kontrola sa ciljem sprečavanja kršenja ljudskih prava migranata i krijumčarenja ljudima, ali, kako se navodi u izveštaju, zabeležene su zabrinjavajuće prakse kršenja tih sporazuma zbog čega je potrebna formalizacija istih, prenosi Hina.

"Saradnja s trećim zemljama nema jasne kriterijume vezano za ljudska prava, neformalna saradnja nije rešenje jer se odvija bez parlamentarnog i pravosudnog nadzora", rekla je izvestilac Odbora za spoljne poslove Tineke Strik.

Ovakva praksa dovodi to toga da migranti i izbeglice zaglave u zemljama u kojima nemaju nikakva prava ni zaštitu, istakla je Strik, stoga Parlament traži da Komisija formalizuje sporazume o saradnji s trećim zemljama, vezano za pitanja vraćanja i readmisije migranata, te da osigura transparentan i nezavisan nadzor postupanja na granicama.

 

EPA//ANSA

 

Komesar EU za susedstvo i proširenje, Oliver Varhelji rekao je da su "migranti i izbeglice među najranjivijim grupama na svetu" i da je cilj EU da se migracije odvijaju na siguran i zakonit način.

Parlament je od Evropske komisije zatražio i da osigura veću transparentnost korišćenja sredstava EU u finansiranju saradnje s trećim zemljama.

Poslanici su i na ovoj raspravi, kao i na raspravi o stradanjima migranata u Sredozemlju koja je održana ranije na plenarnoj sednici, ponovo pozvali na hitnu dekriminalizaciju humanitarnog delovanja nevladinih organizacija koje spašavaju migrante.

Takođe su ponovno prozvali Fronteks zbog ilegalnih aktivnosti i kršenja ljudskih prava.

Deo evroparlamentaraca, pretežno levih stranaka i zelenih, na ranijim plenarnim sednica je kritikovao odnos hrvatske policije prema migrantima koji iz Bosne i Hercegovine nastoje preko Hrvatske ući u Evropsku uniju.

Procene govore da se u BiH nalazi između 7.000 i 9.000 migranata. Oko dve trećine boravi u prihvatnim centrima u Unsko-sanskoj županiji i u okolini Sarajeva, dok ostali borave u napuštenim objektima, ali i u šumama u blizini granice s Hrvatskom, navodi Hina.

U raspravama u Evropskom parlamentu i istupima u medijima neki evroposlanici naveli su da hrvatska policija prema migrantima postupa kršeći njihova prava i kritikovali vraćanje migranata u BiH uz upotrebu sile.